Sva svoja znanja i sposobnosti profesori univerziteta treba da stave na raspolaganje građanima da bi sutra iz toga izašli sa dobrim zakonima i dobro uređenim poretkom, kaže u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa Čedomir Čupić, profesor Fakulteta političkih nauka i jedan od preko hiljadu članova akademske zajednice koji je pružio podršku građanskim protestima „Jedan od pet miliona“.
Čupić, između ostalog, komentariše reakcije predstavnika vlasti na uključivanje profesora više univerziteta u proteste, govori o tome da li je moguće uspostaviti dijalog između opozicionih stranaka i pobunjenih građana i iznosi predlog za uspostavljanje minimuma uslova pod kojima bi opozicija mogla da pristane na učešče u izborima.
RSE: I sami ste, zajedno sa više od hiljadu vaših kolega, pružili podršku protestima „Jedan od pet miliona“, koji se već nedeljama održavaju u Beogradu i drugim gradovima Srbije. Mislite li da su nosioci vlasti čuli ovu poruku?
Čupić: Pretpostavljam da su je čuli, međutim ne znam da li postupaju prema njoj. Čuti a ne postupati je jako loše. Možda čak i nisu čuli. Ali ako ne čuju, onda su oni u velikim nevoljama. Onda su oni ušli u nešto što bi se moglo povezati sa nekim pojmovima vezanim za psihologiju i psihijatriju. Znači da su autistični, da ih jednostavno ne interesuje šta građani misle, da oni sprovode samo svoju volju. Tu volju sprovode tako da ona na neki način izlazi iz okvira zakona i propisa. Ona se manifestuje kao samovolja. Kada tu samovolju aktiviraju, onda počinje uzurpacija i oni postaju uzurpatori.
Ako čuju, onda bi trebalo dobro da se zabrinu šta su uradili, zašto su izazvali građani da izađu. Ovde su ljudi izašli jer su videli da je nešto iskočilo van normalnih tokova kada je u pitanju funkcionisanje,naročito političkog sistema. Oni su to prepoznali u nekim svojim ličnim interesima i problemima. Velika je nezaposlenost, mladi ne mogu da se zaposle, nemaju šanse da se zaposle. I kada se otvore konkursi, ti su konkursi namešteni.
Vučić je na putu ka otvorenoj diktaturi
Sa druge strane, nemate kriterijume po kojima se nešto radi. Kada su u pitanju javne službe, zabranjeno je zapošljavanje, ali onda u novinama čitate da na razne načine na mala vrata ulaze u javne službe na stotine ljudi. Jedan čovek ode u penziju, na njegovo mesto se zaposli njihovih deset, onih koji su pripadnici partije i koji su poslušni.
Razne vrste manipulacija se odvijaju i te manipulacije građani na svojoj koži doživljavaju. To je onda stvorilo jedno stanje i svesti i samosvesti. Sa druge strane progovorila je i neka savest da se te uzurpacije više ne mogu trpeti, da ova država polako klizi, da ovo nije država za sve građane, nego je ona samo država određenih ljudi, da postaje privatno vlasništvo jedne male vrhuške koja se nalazi na vlasti. Posebno što najveće uzurpacije čini prvi čovek, a to je predsednik države.
Naravna stvar, to sve građani vide. Predsednik to i ne krije. Između ostalog saznajemo da je ministar unutrašnjih poslova hteo da podnese ostavku, odnosno podnosio je ostavku predsedniku Republike, iako, po zakonu, samo može da podnese ostavku premijeru ili Skupštini, jer ona ga je izabrala, a premijerka predložila. Kakve sada tu ima veze predsednik?
Ili na primer, on najavljuje novi Krivični zakon po kojem bi trebalo da se pooštre kazne. Pa izvinite, to treba da saopštava ministar pravde, i to kao predlog. Međutim, tu se nalazi i premijerka i ministarka pravde, koje kao slušaju kako predsednik maltene komandom izdaje naredbe, on izdaje zapovesti. To je velika uzurpacija funkcije na kojoj se on nalazi i u stvari pokazuje da je on sve uzeo u svoje ruke.
Ovaj put kojim on ide je put jedne otvorene diktature. Jednog momenta čovek pomisli da će ovaj čovek polako, u to svojoj uzurpaciji, postati, ne samo vladar zemlje Srbije, nego i vladar neba nad Srbijom. To su faraonska ovlašćenja.
RSE: Moram da skrenem pažnju da ipak, nizom nekih poteza, vlast pokazuje da nije gluva na primedbe, koje se javljaju na protestima. Vučić je nedavno razgovarao sa predstavnicima Reportera bez granica. Najavljen je novi Zakon o poreklu imovine, koji bi trebao da bude ključni korak u postavljanju epiteta Srbije kao „zarobljene države“, dakle države zarobljene u korupciji. Preciziran je akcioni plan za primenu poglavlja 23, u skladu sa ocenama GRECO (Grupa zemalja protiv korupcije). Zar to nisu pokazatelji da se vlast ipak ne opire reformama?
Čupić: Razgovor sa strancima o medijskoj situaciji u Srbiji treba da bude razgovor sa ministrom informisanja. Predsednik može da bude tu u nekom protokolarnom smislu, da mu se to saopšti. Predsednik ne sme tu da odlučuje ništa. To je sve vezano za odnos moći i interesa onih, od kojih on zavisi, sa aspekta sveta. Prema tome, to je takođe nešto u šta on ne bi smeo da se meša. On samo može da apeluje na to.
Ili na primer, Zakon o poreklu imovine. Šta on ima da saopštava taj zakon! To treba da uradi ministar i Vlada. Sa druge strane, kakav Zakon o poreklu imovine? Ako se priča o tome, prvo treba da se pozovu najstručniji ljudi, da se prvo napravi jedan okrugli sto na kojem će se utvrditi principi kako će se doneti taj zakon.
Ako hoćete ozbiljno da donesete Zakon o poreklu imovine, morate prvo da pozovete odgovarajuće ministarstvo, recimo Ministarstvo pravde, da ono pozove i sazove neke ozbiljne ljude, pa da se onda postave principi, pa da na osnovu tih principa pravnici počnu da rade na tom zakonu. Ne mogu to biti samo pravnici, to treba da budu i politikolozi i istaknute javne ličnosti, znalci, tu treba da budu i ekonomisti i tako dalje. To je jedan delikatan zakon. Nije reč samo o tome doneti zakone, već i o tome kako će se primenjivati, koje će ga institucije primenjivati. Ako donesete zakon, a nemate institucije spremne za primenu, onda kompromitujete zakon.
Vladajuća stranka na čijem čelu je bio prvo Toma Nikolić, a posle Aleksandar Vučić, je došla na vlast upravo tako što su obećali da će odmah doneti taj zakon. Tada su većinom partije u predizbornim kampanjama govorile da će se doneti taj zakon. Kada su došli na vlast 2012. godine, ovi su rekli da će se doneti zakon. Međutim, eto od tada do danas ja sam na desetine puta čuo da će se doneti zakon i nikada se nije doneo.
To vam govori da je to samo jedna manipulacija, to je obmanjivanje javnosti. Između ostalog, to je nešto za šta političari, koji to izgovaraju, treba da odgovaraju. Znači, oni obećavaju, a to ne izvršavaju.
Šarčević pokazao da je neznalica
RSE: Kako ste vi doživeli izjavu ministra prosvete, Mladena Šarčevića, da među profesorima, koji su pružili podršku ovim protestima, nema relevantnih imena?
Čupić: Između ostalog, on je pokazao da je čovek koji vrlo malo zna, skoro da ništa ne zna. Nije on mene uvredio. To više govori da je on nekvalifikovani čovek za to. Kada on, na primer ne zna imena u nauci, ko su ljudi u nauci, ko je ko i ko je šta, onda je to stvarno katastrofa.
Iz Filozofskog fakulteta je nastao Beogradski univerzitet. Filozofski fakultet ima jednu veliku odgovornost, on sve pokreće. Sama činjenica da su profesori Filozofskog fakulteta podržali protest, ministar treba da se zapita.
Predsednik države je opomenuo ministra da on to nije smeo da kaže, ali na način koji je njemu svojstven, zbog čega čovek nikada ne veruje tome. Posle toga te opomene, Vlada bi trebalo da zaseda i odmah bi trebalo da smene ministra. Naravno, ne treba predsednik da smenjuje, on je rekao svoje mišljenje. Organi koji su za to zaduženi, u ovom slučaju Vlada, treba da stavi na dnevni red ovu izjavu ministra i da kaže da je ministar neznalica, da nije dostojan da vodi svoje ministarstvo, da on vređa ljude.
Na kraju krajeva, obični ljudi nisu ti koji ne treba da budu odgovorni za ovo. Odgovorni smo mi koji imamo znanje.
RSE: Delite mišljenje vašeg kolege sa Filozofskog fakulteta Jove Bakića koji je ovih dana izjavio da je reakcija akademske zajednice donekle zakasnila, pošto je vlast Srpske napredne stranke svoje pravo lice pokazala još pre četiri ili pet godina?
Čupić: Nažalost delim to mišljenje, zato što smatram da smo mi najodgovorniji, elite znanja, posebno Beogradski univerzitet. Organizovano smo zakasnili, zato što nismo to organizovali, nego građani. Međutim, dobro je što su se oni sada pridružili građanima.
Građani su tu pokazali svoje nevolje, teškoće, zabrinutost šta će biti sa njima i sa njihovom decom i sa budućnošću ove zemlje i države. Oni su izašli i dobro je što su ih profesori podržali.
E sada, oni u toj podršci dobro treba da razmisle. Sve svoje znanje, svoje sposobnosti i moralnu kulturu treba da stave na raspolaganje građanima da bi sutra iz toga izašli sa dobrim zakonima, dobro uređenim poretkom u kojem više niko, ne samo ova vlast, više nikada neće moći išta da uzurpira, da se udare principi demokratske vladavine i nezavisnih državnih tela.
Ova vlast je uništila Ombudsmana, on se ne čuje. To je izuzetno važno nadzorno, kontrolno, edukativno i preventivno telo. Agencija za borbu protiv korupcije, gde sam bio u prvom sastavu, kao da više ne postoji. Tamo gde treba Agencija da reaguje, ona ne reaguje. Oni su doveli svoje ljude, izmenili su krv toga. Tu sada treba, upravo akademska zajednica, odnosno ljudi koji su stručni, koji imaju znanje da pomognu da se sve to oporavi. Onda sutra svi koji dođu na vlast treba da znaju šta će im se desiti ako bilo šta uzurpiraju.
Protesti moraju da dobiju političku dimenziju
RSE: Ovog vikenda se u Beogradu, ali i u ostalim gradovima Srbije, nastavljaju okupljanja „Jedan od pet miliona“. Vi ste prošlog vikenda učestvovali na protestu. U kom smeru bi ove demonstracije, po vašem mišljenju, mogle da se razvijaju? Deo javnosti već neko vreme predlaže da bi to akumulirano nezadovoljstvo trebalo da se pretoči u neku vrstu građanske neposlušnosti. Vidite li potencijal za tako nešto?
Čupić: Ovo jeste jedna vrsta početka eventualne građanske neposlušnosti. Ovo je u stvari sada velika opomena institucijama. Institucije trebaju dobro da razmisle da li one krše zakon i da li dozvoljavaju da, u okviru institucija, neki uzurpatori nekim svojim nerazumnim naredbama traže od njih da rade nešto što ne bi smeli da rade. To je jedno.
Drugo, ovaj protest građana jeste u stvari i poziv, posebno ljudima od struke, da svi ustanu i da se pridruže, da jednostavno kažu svoje mišljenje o tome.
Između ostalog, ovaj protest treba da mobiliše sva udruženja – udruženja pravnika, novinara, lekara, profesora, naučnika, tužilaca, sudija, kulturnih radnika, umetnička udruženja, znači sva profesionalna udruženja koja evidentno vide šta im se dešava. Oni treba da ustanu i da se profesionalno pridruže građanima i pomognu svojim znanjem u tome kako da se ta građanska neposlušnost obavlja.
Čini mi se da čak ovi protesti ohrabruju i one u okviru koalicije, da dobro razmisle, da i oni ustanu i kažu da ovo više ne može ovako.
RSE: Mislite na one u okviru vladajuće koalicije?
Čupić: Da. Nemam ništa protiv toga da ustanu neki ljudi u okviru vladajuće i najmoćnije partije. Oni bi trebalo da ustanu i kažu: „Izvinite, građani nas opominju da su naši ljudi koji se nalaze na čelu napravili neke činove uzurpacije.“
Mi smo svi ljudi od krvi i mesa. Sa druge strane, imaju ljudi i strahove. Sutra će odgovarati za nešto gde su ćutali ili gde su odobravali ili gde su učestvovali. Prema tome, urušavanje nečega što je nelegalno, što je opasno, što je uzurpatorsko može da počne i iznutra, unutar vlasti.
RSE: Kako vam se čini potencijal opozicije? Lideri nekih opozicionih partija su uvek prisutni na protestima, ali oni ne govore pred okupljenima. Da li je moguće da ti protesti dobiju neku političku dimenziju?
Čupić: Protesti, ako hoće da uspeju, moraju da dobiju političku dimenziju. Politika ne može bez partije. Jedan od uslova, pored vladavine prava i podele vlasti je partijski pluralizam. Ako hoćete demokratiju, morate da imate višestranački sistem i više partija. Ako imate proteste koji su vezani upravo za uzurpaciju vladavine prava ili podele vlasti, upravo mora da postoji zajedništvo građana i partije, jer partije će to da regulišu. Sada se postavlja pitanje – kako uključiti partije u protest, kako napraviti jedan zajednički dogovor?
Tu imamo više problema. Organizatori građanskog protesta i opozicija treba da sednu i da se dogovore koji su to ljudi iz partija koji mogu da nastupe. Mi imamo jedan veliki problem što je sadašnja vlast satanizovala neke ljude. Toliko laži je izrečeno. Mi više ne znamo šta je istina, a šta laž. Proglašeni su ljudi za lopove. Zašto ih onda nisu zatvorili? Ne smeju da ih zatvore bez dokaza. Time kod građana ostavljate utisak da su u političkom životu samo prevaranti i lopovi.
Poverenje se vraća tako što će partije dati neke ljude za koje se može reći da su potpuno čisti u okviru tih partija, da nisu imali neke važne funkcije ni u samoj partiji dok je bila na vlasti. Ti ljudi treba da učestvuju u tome zajedno sa stručnim ljudima.
Na delu treba da bude samo jedna tema – ne njihove ideološke razlike, niti njihovi ideološki programi, nego prvo treba stvoriti preduslove za izbore. Odmah iza toga treba oporaviti institucije, neke od institucija koje su važne, da bi onda mogli za godinu ili ne znam koliko da se raspišu izbori na kojima će svi biti na istoj startnoj poziciji.
Predlozi za minumum izbornih uslova
RSE: Da li mislite da je uopšte moguće u ovakvim okolnostima izlaziti na izbore? To je nešto o čemu i opozicija još raspravlja.
Čupić: Ja bih u ovakvim uslovima preporučio opoziciji da ne izlazi na izbore.
RSE: Kako onda uopšte doći do tih preduslova?
Čupić: Za mene su dva preduslova. Jedan je vezan za Zakon o Vladi, a drugi je Zakon o predsedniku.
U Zakon o Vladi treba staviti dva člana. Jedan član – premijer, ministri i zamenici ministara, kao i svi koji su imenovani u Vladi, mogu ostati članovi stranke iz koje dolaze, ali ne mogu obavljati stranačke funkcije u Predsedništvu stranke i u izvršnim organima, jer se bave državom.
Drugi član, raspisivanje izbora - premijer, ministri, zamenici ministara, kao imenovana lica koja će učestvovati u izbornoj kampanji, podnose ostavke na funkcije u Vladi. Oni koji ostaju u Vladi, funkcionišu kao tehnička Vlada i ne smiju da učestvuju u izbornoj kampanji i da se nigde ne pojavljuju u unutrašnjosti.
Onda vi imate iste šanse. Ne može neko kao ministar da kaže u vreme predizborne kampanje da ide da otvara neki dom zdravlja ili neki objekt, neki put i tako dalje, a onda između ostalog obavi i predizborni skup. E, to ne može. On sada ide kao običan građanin.
Što se tiče Zakona o predsedniku, trebalo bi tu dodati da predsednik Republike Srbije pre stupanja na dužnost zamrzava članstvo u stranci, ako je član neke stranke. Predsednik ne može da učestvuje ni na jednom sastanku, skupu ili manifestaciji stranke u kojoj je bio član za vreme predsedničkog mandata. Znači, nema nikakvih kontakata sa strankom. On je predsednik svih građana.
Drugi član koji bi se trebao dodati – predsednik Republike se obavezuje da za vreme trajanja izborne kampanje na svim nivoima vlasti, znači od lokalne pa do republičke, neće ići u posete unutar zemlje ili će već zakazane otkazati, dok se ne završe izbori.
I treći član – predsednik Republike, ako se kandiduje za drugi predsednički mandat, podnosi ostavku čim se raspišu izbori i na taj način se stavlja u ravnopravan položaj sa svim kandidatima za funkciju budućeg predsednika.
RSE: Ali, te zakone bi trebalo da donese aktuelna većina?
Čupić: Ovo je minimum. To su preduslovi. Ako oni ovo neće, onda su i oni uzurpatori. Onda oni upravo hoće da iskoriste ovo što sam ja rekao.
Opozicija treba, ako ovo ne prihvati, da ne učestvuje na izborima. Predsednik kaže da na izborima stiče legitimitet i legalitet. On je ugrozio legalitet. Legitimitet je poverenje, građani vam na izborima daju poverenje, da vi zakonito, zakonski, legalno, sprovodite zakon. Ako vi ne sprovodite zakon, vi ste ugrozili ono što je najvažnije – legalitet. I zato smatram da on treba da podnese ostavku.
Ako se ovo ne uradi, a one stranke koje su sada opozicija pristanu da izađu na izbore, ja bih proglasio saradnicima uzurpatora i uzurpatorske vlasti i otpisao ih. Građanima treba poslati tu poruku.
Sa druge strane, i međunarodna zajednica treba da zna da ti koji to podržavaju, a ovakve se dešavaju unutrašnje uzurpacije, da je to vrlo opasno.
Ovaj građanski protest je, između ostalog, protest koji traži da se ovde utemelje one najbolje evropske vrednosti.
U politici nema nezamenjivih
RSE: Kad to pominjete, kako gledate na to što Savez za Srbiju, jedna od trenutno stožernih opozicionih koalicija, čiji lideri dolaze na građanske proteste, u svom planu od 30 tačaka ne pominju evrointegracije Srbije?
Čupić: Evropske vrednosti i evropske organizacije su dve stvari. Organizacije takođe mogu da se ponašaju spram svojih interesa i moći. Mislim da to sada nije na redu. Sada je na redu nešto mnogo teže – da se uzurpatori skinu sa dnevnog reda. Onda ćemo, kada se završe izbori, videti koje partije šta predlažu. Tog momenta one izlaze sa ideologijom. Tu će se pojaviti oni koji su za ulazak u EU, neko ko je evroskeptik, neko ko smatra neke druge svetske organizacije važnijim za saradnju. To će onda građanima morati da predstave.
U ovom momentu, ono što sam video, spisak koji je sastavila opozicija, ona nije stavila te teme i ne treba to sada rešavati, te teme sada nisu važne, zato što je ovde velika uzurpacija.
Ne sme niko da uzurpira institucije i da uzurpira vlast, da se ponaša van zakona ili da se stavlja izvan zakona ili da donosi selektivne zakone koji samo određenim grupama pogoduju.
Ne znam koliko je ova vlast ogrezla, pošto se optužuje za razne nelegalnosti koje su u vezi sa ekonomskim životom. Ali, dok ne bude materijalnih dokaza, ja ne mogu da kažem da su lopovi, da su kriminalci. Za to moraju tačno da se pokažu dokazi. Međutim, indikatori pokazuju da nešto nije u redu, da neko može da napravi nelegalni objekat i da to ne sme da se sruši. To su indikatori koji pokazuju da je neko iz vlasti ušao u neke opasne saradnje.
RSE: U jednom intervjuu ste poručili predsedniku Srbije, da ode sa tog mesta dostojanstveno, kako bi sutra „mogao slobodno da šeta Kalemegdanom“. Da li vam taj scenario, iz današnje perspektive, i nakon svega ovoga što smo čuli u ovom razgovoru, deluje moguće?
Čupić: Pazite, ja ne govorim o mogućem. Ja sam preporučio, to zavisi od njega. Preporučujem da je to najbolje izlazno rešenje za njega i za nas.
Najbolje je svako rešenje koje nije nasilno. Ne bih voleo nikakvo nasilje.
Hoće li on tako postupiti, ja to ne znam. Evo samo jedan indikator. Njegov najbolji koalicioni partner, ministar spoljnih poslova i predsednik Socijalističke partije Srbije, Ivica Dačić, izjavio je da o eventualnim vanrednim izborima odlučuje samo Vučić. On sam kaže da on ne zna da li će biti izbori. Čekajte, o čemu se ovde radi?
On je izašao stvarno iz svih mogućih okvira. Znači, niko ne zna, ni u njegovoj partiji, ni ministri, čak ni njegovo Predsedništvo ne zna. On dođe i samo saopšti. To je kao bog koji ovde odlučuje o svemu. Takva mesijanska uloga je vrlo opasna. Sa druge strane, u političkom životu treba svi da shvate, pa i on, da nema nezamenjivih.
Facebook Forum