Pritisak iz Evropske unije neophodan je kako bi se vratio pun kapacitet Agenciji za borbu protiv korupcije, koju vlast već duže vreme ignoriše, kažu sagovornici Radija Slobodna Evropa. Mada se teze o beskompromisnoj borbi protiv korupcije godinama ponavljaju sa najviših mesta u državi, rad ovog nezavisnog tela danas je praktično onemogućen.
Odbor Agencije za borbu protiv korupcije, kao ključni deo ove nezavisne institucije, umesto devet članova sada ima samo dva jer Skupština Srbije, koja već dve godine nije razmatrala izveštaje Agencije, nije pred istek njihovog mandata na dnevni red prolećnog zasedanja uvrstila izbor novih članova Odbora, zbog čega je na čekanju više od 40 pokrenutih predmeta.
"Sa aspekta zvanične politike sve je urađeno da se Agencija dovede u jednu vrstu institucionalne krize. A ovo poslednje što se dešava pokazuje da vlast uopšte nije zainteresovana da Agencija funkcioniše. Iz toga proističe da oni nisu ni zainteresovani da krenu u zaustavljanje korupcije", rekao je za RSE sociolog Čedomir Čupić, nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije.
U nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije su kontrola imovine funkcionera i njihovog rada, finansiranja političkih stranaka, kao i praćenje izbora i trošenja novca u kampanjama, dok pomenuti Odbor odlučuje i po žalbama na kazne koje se izriču pojedincima na državnim funkcijama.
Nemanja Nenadić, iz antikorupcijske organizacije Transparentnost Srbija, kaže da se, na žalost, nazire jednostavan razlog za marginalizovanje Agencije.
"Kontrola nikome nije mila. Ovde se vlast shvata kao prilika za vršenje moći, a ne kao nešto što podrazumeva i polaganje računa. Ali sa druge strane, ako se shvati da vladavina prava treba da stoji iznad svega, uključujući i neke trenutne političke interese, onda se može lako naći rešenje", ocenjuje Nenadić.
Nije donet najvažniji zakon
Ponašanje vlasti, deklarativno opredeljene za beskompromisnu borbu protiv korupcije, prema Agenciji neuobičajeno je i zbog proste činjenice da Srbija decenijama muku muči sa tim problemom. Prema izveštaju Transparensi internešnel, Srbija se prema indeksu percepcije korupcije nalazi na 72. mestu u svetu, na listi od 176 država, što je svrstava u zemlje sa visokom korupcijom.
"Stagancija Srbije uzrokovana je odsustvom suštinskog napretka u ovoj oblasti. Nije realno očekivati da se slika promeni ako se ne rešavaju problemi na koje ukazuju javnost, nezavisni državni organi i Evropska komisija, i ako ostaju neispitani čak i oni slučajevi sumnje na korupciju koji su dokumentovani", navedeno je u saopštenju Transparentnosti Srbija.
Agencija za borbu protiv korupcije u poslednjem izveštaju navela je da je neophodno usvojiti novi zakon koji bi joj dao veća ovlašćenja, omogućio neometan pristup dokumentima državnih organa i obavezao funkcionere na prijavljivanje imovine najbližih srodnika, ali ga još nema u proceduri, a to nezavisno telo trenutno nema ni izabranog direktora.
"Ova vlast obećala je da će zaustaviti korupciju i oporaviti institucije. Za ovih pet godina koliko vladaju to je bila samo jedna demagogija iza koje nema nikakvog dela. Najvažniji zakon za borbu protiv korupcije koji su pominjali, Zakon o poreklu imovine, nije donet", kaže profesor Čedomir Čupić.
Najbolji način za prevazilaženje problema, smatra Nemanja Nenadić, je da parlament i Vlada primene postojeće zakone.
"Skupština sada neće da radi jedan deo svog posla. To je najkraća dijagnoza. Potrebna je politička volja da se stvari pokrenu, ali ona ne sme da bude faktor u odlučivanju kada se radi o poštovanju propisa. Onda bi položaj Agencije i efekti njenog rada bili daleko bolji", konstatuje Nenadić.
Profesor Čedomir Čupić uveren je da će Agencija za borbu protiv korupcije izgubiti svaki značaj ukoliko na Srbiju ne izvrši pritisak Evropska unija.
"Bez spoljašnjeg uslovljavanja ona će postojati samo na papiru. Ali koliko ja vidim, Evropska unija sada to ne čini. Nije mi jasno o čemu se radi. Moćnici znaju zbog čega je to tako", komentariše Čupić.
U Izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije za 2016. navodi se da je tokom prethodne godine podnela krivične prijave protiv 17 funkcionera, među kojima su dva predsednika opština, dva zamenika javnog tužioca, jedan sudija, i direktori javnih preduzeća. Broj krivičnih prijava i inicijativa podnetih nadležnim državnim organima, u kojima se ukazuje na postojanje sumnje u korupciju, povećan je za trideset odsto u odnosu na 2015. godinu.
Facebook Forum