Samardžić: Inteligencija u Srbiji treba da izgubi javni uticaj

Intelektualci, koji se u ovoj zemlji bave javnom politikom, postali su prazne, šuplje, babe-narikače. Zar zaista mislite da je ljude u Srbiji briga šta će da im kažu prva ili druga Srbija, ovi ili oni analitičari? Mislim da je dobro da inteligencija, ovakva kakva je, izgubi javni uticaj.

Dežurne u DS treba pitati da li će nastaviti da srljaju u državni kapitalizam ili kapitalistički socijalizam, budući da je to propali model, a ne liberalni koncept, kako tvrde i Pol Krugman i Ivica Dačić. Pa, to je kraj civilizacije, kad se njih dvojica slože.

One, koji na predsedničkim izborima nisu mogli da glasaju za Nikolića zbog njegove radikalno-nacionalističke političke prošlosti, pitao bih - koju razliku su videli između njega i Dačića, uostalom, i između Dačića i Olivera Dulića, Dačića i Saše Dragina, kaže u intervjuu za RSE Nikola Samardžić, profesor istorije na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta.

RSE: Boris Tadić je izgubio na predsedničkim izborima, DS je izgubila na parlamentarnim izborima. Ali, opet će biti na vlasti DS sa SPS-om i još nekim manjim partijama. Ko je, po vašem mišljenju, ubedio Tadića da pogazi izgovoreno u izbornoj noći, a zvučalo je vrlo rezolutno da neće biti premijer?

Samardžić: To ne bih mogao da znam jer sam napustio DS pre tačno osam godina i ne verujem da to ikoga preterano interesuje. Mislim da su to za ljude gluposti. Svi oni – i političari i analitičari – potcenjuju inteligenciju ljudi. To je jedan javni bezobrazluk.

Očigledno je da Nikolić nema nikakve poluge vlasti. Nije ni pokušao da formira Vladu. Ne verujem da mu se to u ovom trenutku i isplati, obzirom na stanje u ekonomiji, društvu i međunarodnim odnosima. Ne verujem da on raspolaže kadrovima kojima bi formirao kvalitetnu Vladu koja ga ne bi spustila kao što je prethodna Vlada DS doprinela izbornom porazu i Borisa Tadića i DS i jednom moralnom urušavanju čitave te koalicije.

Pitanje je da li je Tadić odlučio da se prihvati premijerskog mesta, kao politički pobednik, a on to jeste, čim formira Vladu bez obzira na izbore ili je politički gubitnik koji će se žrtvovati za DS jer se pretpostavlja da je to učinio kada je prekratio predsednički mandat i kada je odlučio da raspiše opšte izbore, kako bi za DS izvukao što veću podršku.

RSE: Da li se ovim kandidovanjem Tadića za premijera želi učiniti to da se, ne samo sakrije poraz, nego da se izbegne odgovornost te stranke za ovo što se u društvu dogodilo? Hoće li na taj način uspeti tu odgovornost da izbegnu?

Samardžić: Mislim da nije sasvim izvesno da će oni prihvatiti odgovornost. Korupcija ljude vezuje veoma bliskim i intimnim odnosima. Suviše znaju jedni o drugima i nemoguće je da one, koje će žrtvovati u tom procesu, nekako trajno ućutkaju, tako da ne progovore. Ljudima nije važan samo novac, koji će pokupiti u korupciji, važan im je i politički uticaj koji su stekli i kojeg se teško odreći. Ne verujem da će biti nekih radikalnih rezova, pa i ako se dese, ta stranka više ne raspolaže nekim naročito kvalitetnim ljudstvom koje bi sada zamenilo one koji su istureni, kao veoma omražene ličnosti u javnosti i kao simboli naopakog sistema vrednosti. To su neki od potpredsednika DS i neki od ministara, vrlo bliskih Tadiću iz prethodne Vlade.

RSE: Za onaj dio Srbije, koji je demokratski i evropski opredeljen, suočavanje sa stvarnošću, iskazanim na izborima, trebalo je da bude jedini racionalan iskorak i da je Boris Tadić morao biti odbačen u prošlost. Očekujete li da će mu se to dogoditi za četiri godine ili pre?

Samardžić: Kod nas i budućnost često pripada prošlosti. Zato budućnost za Srbiju nikako ne valja. Ta budućnost ne obećava neku optimističnu perspektivu. Meni je gotovo potpuno svejedno jer je u toj meri ovo društvo razoreno, i moralno i ekonomski i kulturno, u mnogo većoj meri nego je to činio Milošević. Tada je ljudima bilo jasno da je došla jedna banda i otići će posle rata. U ratu i do kraja pedesetih godina, ljudi su sedeli u Beogradu u kafani i pričali - Došli banditi (partizani i komunisti) pa će i da odu. Isto tako je bilo i u devedesetim, čekali su da oni odu. Nisu mogli dovoljno da zatruju dušu ljudi, kao što su uspeli Tadić i njegovi saradnici. Ova nacija je izgubila sav identitet. Ovo je jedan veštački identitet.

Šta će da bude sa Tadićem? Danas je to ljudima manje važno i sa većim cinizmom posmatraju taj fenomen nego ranije. Ukoliko bude sprovodio reforme, okrenuće protiv sebe sve te ljude koje su pozapošljavali u javnim preduzećima. Moraće da otpusti još 50.000-100.000 onih koji su opterećenje budžetu, moraće da smanji plate, moraće da vidi kako da poveća smanjenje javne potrošnje u privatnu potrošnju. Ukoliko ne bude sprovodio reforme, mi ćemo nastaviti da srljamo. Zato mislim da nije sasvim zgodno preuzeti premijersko mesto i zato su neki od pametnijih analitičara, manje pokvarenih, predlagali da je najbolje da se formira neka tehnička Vlada eksperata koja neće preuzeti tu vrstu političke odgovornosti koju preuzima Tadić.

RSE: On je to odbio. Kako reagujete na izjave, a ova je stigla od ugledne antropološkinje Zagorke Golubović, da je za Tadićev poraz krivo njegovo okruženje, da je izbor Nikolića za predsednika najdublji pad demokratske tranzicije, da su intelektualci zakazali i da oni snose dobar deo odgovornosti jer je trebalo da kažu građanima za koga je trebalo da glasaju i da onom delu građana, koji je za promene, ukažu na to da promene ne moraju ići samo nabolje, nego da mogu ići i na gore? Šta bi ste odgovorili gospođi Golubović na ovo?

Samardžić: Uopšte ne želim da odgovaram. Ona pripada tom krugu oko Tadića. Šta me briga šta ona misli. Ne vidim da intelektualci predlažu bilo kakva rešenja. Intelektualci su u ovoj zemlji postali prazne, šuplje babe narikače. Mislim na one koji se bave javnom politikom. Zar vi zaista mislite da ljude u Srbiji briga šta će da im kažu prva, druga Srbija, ovi ili oni analitičari? Mislim da ljude to uopšte ne interesuje. Mislim da je dobro da inteligencija, ovakva kakva je, izgubi javni uticaj.

RSE: Imate i jedan deo inteligencije čija je personifikacija gospođa Vesna Pešić. Verovatno ste zapazili da mediji u Srbiji, u vreme izborne kampanje, nisu čak smeli ni da prenesu intervju sa gospođom Pešić, a čim je prošao drugi krug predsedničkih izbora, u jednom od tih medija, pojavilo se ovako pitanje – Koliko je Vesna Pešić kriva za poraz Tadića?

Samardžić: Opet vam govorim da suviše potcenjujemo ljude, da to nema smisla. Zar zaista mislite da u Srbiji postoji manje od 50.000 ljudi koji su u stanju da misle? Mislim da postoji mnogo više. Sam sam bio sklon da potcenjujem ljude i to mi je najveći greh koji sam u životu učinio. U Srbiji danas ima skoro milion ljudi koji imaju političkog iskustva, misle dovoljno da donose vrlo racionalne odluke. Niko ne pominje intelektualce koji su direktno podržali Tadića ili DS ili Preokret, a to je potpuno isto. Još gore, jer nisu imali dovoljno morala i karaktera da podrže Tadića, nego su podržali Čedomira Jovanovića i Vuka Draškovića, kao neki vazelin kojim će lakše da skliznu do DS.

RSE: Šta se može očekivati od predstojeće Vlade, koju će najverovatnije napraviti DS, SPS bilo sa LDP-om ili drugima, svejedno je. Glavni stupovi će biti DS i SPS? Mislite li da će izdržati do kraja mandata?

Samardžić: Nisam siguran da bih mogao da odgovorim na to pitanje. Pitajte državne proroke. Pitajte njih da li su spremni da sprovedu konkretne reforme. Ovde više nema visoke politike, nema više velikih priča. Ako će da povećavaju PDV, da li će time da smanje privatnu potrošnju? Potrebna nam je veća privatna potrošnja jer smo užasno siromašni. Da li će da nastave sa zaduživanjem zemlje ili će ići u kresanje propisa, u oslobađanje i tržišta i medija i ekonomije? Šta će raditi sa finansijskom i fiskalnom politikom? Da li će nastaviti da srljaju u državni kapital i kapitalistički socijalizam, budući da je to propao koncept, a ne liberalni koncept kao što govore i Krugman i Dačić. Kraj je civilizacije kada se njih dvojica slože jer je to netačno. Ljudima oduzimate sposobnost da racionalno prosuđuju i da na osnovu toga planiraju svoje ekonomske interese.

Nama je potrebno više ekonomskih sloboda, ne samo zbog stranih, nego i zbog domaćih ulaganja. Nemamo berzu, nemamo akcije, nemamo slobodne finansijske tokove, pay pall, trgovinske sudove. Imamo 150 agencija koje su preuzele ulogu sudova. To je jedna katastrofa na šta liči ovaj sistem. Njih treba pitati konkretno šta će raditi sa agencijama koje su para-sudovi. To su konkretna pitanja i ne vidim da se ta konkretna pitanja postavljaju. Ne umem na njih da odgovaram jer nemam tu odgovornost. Otprilike je jasno šta bih ja uradio na njihovom mestu, ali i to je nešto što podrazumeva ogromnu političku cenu.

Srbija je ostala bez demokratske opozicije

RSE: Dačić već najavljuje da će 2016. postati premijer. U Srbiji bi to zaista moglo da se desi. Koliko će ova demokratska ekipa za to biti odgovorna?

Samardžić: Jedina ličnost koja nije bila sporna je likvidirana, a to je bio premijer Zoran Đinđić i zato se danas zataškava politička pozadina njegovog ubistva jer je to ubistvo otvorilo ogroman politički prostor i onima u DOS-u i onima izvan DOS-a, da nastave da čerupaju Srbiju na drugi način, nego se to činilo u devedesetim, ali ima i određenih sličnosti. Ne vidim u čemu je sada bitna razlika, da li će biti premijer Vojislav Koštunica, Tadić, Mirko Cvetković ili Dačić. Tu postoje nijanse koje ne čine da nam je lakše zbog toga što su naši životi potpuno razoreni i to ne može biti jedna ličnost koja će nas izvući iz takve tendencije. Ima u Srbiji oko milion demokratskih birača i oko 6,5 miliona birača ukupno. To je pravo stanje. U Srbiji imate oko pola miliona birača koji uopšte ne znaju šta znače izbori i oko pola miliona apstinenta i to je politička Srbija. Sva politička filozofija u Srbiji se sastoji u tome kako ovih milion demokratskih birača da budu apsolutno zastupljeni u institucijama i da se nametnu većini kao reformska snaga.

RSE: „Ustavni sud Srbije nikada nije odlučivao o tome da li je kandidatura Borisa Tadića za predsednika Srbije na ovogodišnjim izborima u skladu sa Ustavom Srbije jer to nije u njegovoj nadležnosti“, rekao je Dragiša Slepčević, predsednik tog Suda. Nije u nadležnosti Ustavnog suda da odlučuje da li neki čin ili zakon krši Ustav Srbije ili ne. Šta je ovo?

Samardžić: To je uspostavljanje neravnoteže u korist izvršne vlasti u odnosu na sudsku i zakonodavnu vlast. Tako da nije ni čudo da se predsednik Ustavnog suda pojavljuje kao vladin činovnik, a ne kao potpuno nezavisni javni funkcioner. Rekao sam vam da su naši životi, mislim na generaciju ljudi od 40, 50 godina pa na više, potpuno razoreni. Sutra da Srbija postane Nemačka, mi u sebi imamo tolike traume koje su neizlečive. Koliko se razumem u pravo, Ustav je prekršila Republička izborna komisija, a to nije jedini njen prekršaj u ovom izbornom procesu.

RSE: Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, sa Tadićeve liste, kaže da će glavni zadatak koalicije, okupljene oko DS-a, s Tadićem kao premijerom, biti jasan politički obračun sa svime što naprednjaci predstavljaju. Kako reagujete na ovo?

Samardžić: To je malo kontradiktorno jer ne vidim u čemu je bitna razlika u njihovim političkim stavovima i sistemu vrednosti. Mislim da je razlika možda u broju odela, u obliku cipela i u frizurama, u jednoj prividnoj i kulturnoj antropologiji. Sve ostale razlike su nebitne i tu činjenicu vidim kao veliku šansu Nikolića da razmišlja o razvoju svoje stranke jer u ovom slučaju, formiranjem ovakve Vlade Srbija je, ne samo bez demokratske vlasti, jer demokratska vlast je ona koja spušta ulogu države na njena osnovna svojstva time se spušta i nivo korupcije, nego je Srbija ostala i bez demokratske opozicije. Ako imate sistem jedne nedemokratske, autoritarne, koruptivne Vlade i jedne opozicije, koja je, najbolje rečeno u nekom nejasnom stanju, vi opet nemate uspostavljen sistem kontrole i ravnoteže koji je potreban, ne samo u odnosima resorima vlasti, nego i u odnosima vlasti i opozicije.

RSE: Kako razumete da su mnogi ljudi iz elitnog građanskog sloja glasali za Tadića jer emocionalno nisu mogli da zaokruže partiju iz 90-tih godina, a pri tome niko od njih ne kaže da su gledali u protekle četiri godine Tadića sa Miloševićevom strankom. Dačića smo progutali. Sada se pretvaramo da nam prvi put dolazi na neki deo vlasti, makar i onaj najmarginalniji, kao što je predsednik zemlje, partija koja ima prošlost u 90-tim, koja je nekada bila Srpska radikalna stranka?

Samardžić: Koju ste vi razliku videli u protekle četiri godine između Dačića i Dulića, Dačća i Saše Dragina, a da ne govorim o javnim funkcionerima, od RTS-a, preko javnih preduzeća do direktora škola i puteva. Ne vidim u čemu je tu bitna razlika da bi ljudi morali da insistiraju na njoj. Dačić ima prljavu prošlost, a Boris Tadić je nema. Koga to više briga? Ne vidim to kao važno. Ljudi, koji su slušali Dušana Petrovića, sigurno su u jednoj mikro-sekundi u glavi zaboravili da je on funkcioner DS i pomislili da je on čovek iz SPS-a. U čemu je tu bitna razlika? Ako će Dačić da nastavi da se nekako razvija, onda OK. Ako nemamo nikakav drugi izbor i ako nismo u stanju da ga stvorimo, neka bude Dačić premijer za četiri godine. Ne vidim u čemu je bitna razlika.

RSE: Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, opomenuo je političke elite i deo intelektualne političke javnosti u Srbiji, da ne satanizuju Nikolića jer je to potpuno anti-evropski. Apeluje na ljude da prihvate rezultate izbora, kao uostalom i Brisel i Vašington i sve ostale prestonice. Zar smo dotle došli da treba da nas sa ovih adresa podsećaju na neke elementarne stvari?

Samardžić: Mi smo danas u takvom stanju da možemo samo da se krpimo. Zašto ne bismo satanizovali Jelenu Trivan i zašto bismo satanizovali Nikolića zbog stanja u kojem jesmo? Nikolić snosi većinu istorijske odgovornosti, ostali snose i političku i istorijsku odgovornost. Kacin je želio da nam poruči - pošto niste u stanju da stvorite demokratsku alternativu autoritarne vlasti i autoritarne opozicije, korupcionaške vlasti i koruptivne opozicije, dajte onda šansu i onima koji snose samo istorijsku odgovornost, spram ovih koji snose i političku i istorijsku odgovornost.

RSE: Šta biste rekli o ocenama međunarodnih medijskih organizacija kako su mediji izveštavali u izbornoj kampanji, uporedivši Srbiju sa Azerbejdžanom i Tadžikistanom?

Samardžić: Mislim da nije toliko sporna podrška medija DS, koliko jednom potpuno perverznom sistemu vrednosti koji se kroz medije provlačio svih ovih godina, a to je da mi hapsimo Mladića, a zapravo podržavamo i odobravamo njegove zločine, da se borimo protiv korupcije, a na evropskom smo vrhu korupcije. Transparency international u Srbiji priča o svemu, osim o korupciji. Korupcija ima ime i prezime, to su konkretni ministri, to su konkretni direktori javnih preduzeća, to su konkretne institucije. Mediji otvaraju afere koje ne služe kao podrška institucijama da se te afere istraže, nego da se zagade duše ljudi. U pravnom sistemu ljude bace u pritvor, kako bi od njih izvukli određene informacije jer istraga nije u stanju da do tih informacija tobože dođe, ili kako oni ne bi uticali na svedoke. Dve žene su sedele u pritvoru skoro šest meseci – sestra Milke Forcan i direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, koja je pri tome bila teško bolesna. U čemu je bio njihov prekršaj da su morale da budu vezane za mengele šest meseci kako bi propevale.

Imamo sistem koji pribegava, ne samo mentalnoj, nego i fizičkoj torturi ljudi jer se neko posvađao sa Miškovićem, zamerio ovome ili onome. To je samo jedan od vidljivih simptoma tog stanja. Pismo Boška Jakšića u dnevnom listu "Politika" to pokušava da objasni Tadićevom savetniku Nebojši Krstiću, koji je, u Jakšićevom obraćanju javnosti, označen kao saučesnik tog jednog procesa, ne samo uništavanja medija, nego uništavanja ljudi. Očigledno da Krstića to mnogo ne interesuje, a možda nije ni svestan šta je učinio u proteklim godinama.