Bivši šef holandske tajne službe Dik Shof (Dick Schoof) položio je u utorak zakletvu kao premijer koji će predvoditi desničarsku koaliciju s misijom da sprovede "najstrožu imigracionu politiku" u toj zemlji.
Dvesta dvadeset i tri dana pošto je lider krajnje desnice Gert Vilders (Geert Wilders) odneo pobedu na izborima koja je zapanjila Evropu i svet, Šhof je preuzeo dužnost od Marka Rutea (Rutte) koji 14 godina bio na vlasti.
Shof je predstavio svoje ministre Kraju Vilemu-Aleksandru (Willem Alexander) u kraljevskoj palati, koji su svaki istupili da se zakunu na vernost kralju i ustavu.
Vilders je bio primoran da odustane od ambicija da bude premijer kako bi održao teške pregovore o koaliciji pošto su neki partneri u pregovorima smatrali su njegove antimuslimanske i evroskeptične izjave previše ekstremne da bi vodio naciju.
Četiri koaliciona partnera saglasila su se da njihovi partijski lideri neće biti u vladi i postigli kompromis da premijer bude Shof (67), koji je ranije vodio holandsku tajnu službu.
Zagriženom maratoncu Shofu će biti potrebna sva njegova izdržljivost i iskustvo u haškim koridorima moći da održi klimavu koaliciju.
On je obećao da će "odlučno" implementirati koalicione planove za "najstrožu politiku prijema azila i najsveobuhvatniji paket za hvatanje u koštac s migracijama".
Koalicioni sporazum na 26 stranica, pod nazivom "Nada, hrabrost i ponos", takođe je pozvao da se ispita ideja o premeštanju holandske ambasade u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim.
Shof je rekao da mu je cilj da bude "premijer za sve holandske građane", dodajući: "Ja sam bez stranke. Ne vidim sebe da se klanjam gospodinu Vildersu".
Nova Ipsosova anketa objavljena u utorak pokazala je da je poverenje u vladu poraslo na 42 odsto sa niskih 29 odsto u septembru 2022.
Shof je igrao ključnu ulogu u kriznim situacijama, vodeći holandsku istragu o obaranju aviona Malejža erlajns (Malaysia Airlines) u julu 2014. iznad ratom razorene Ukrajine.
Svih 298 ljudi u avionu – od kojih 196 Holanđana – poginulo je od rakete BUK (srednjeg dometa) ruske proizvodnje ispaljene s teritorije koju su kontrolisali proruski separatisti.
Holandija je skrenula udesno u vreme kada su stranke krajnje desnice u nekoliko evropskih zemalja zabeležile rast popularnosti.
U Francuskoj je krajnje desničarska partija Nacionalno okupljanje odnela je ubedljivu pobedu u prvom krugu parlamentarnih izbora u nedelju.
