Kada se trudnica iz Ukrajine fotografisala na peronu železničke stanice u Kijevu 2011. godine u okviru feminističke akcije protiv surogat majčinstva, sigurno nije mogla ni da pretpostavi da će se ta njena fotografija, 13 godina kasnije, naći na proruskoj izložbi u Srbiji.
Reč je o fotografiji aktivistkinje grupe FEMEN.
Gola je do struka, na stomaku poodmakle trudnoće poruka je: "Made in Ukraine" ("Proizvedeno u Ukrajini"). U ruci drži transparent sarkastične sadržine: "Prodajem bebu".
Protestom je na taj način zahtevala zabranu surogat majčinstva u Ukrajini, smatrajući da na reproduktivnoj funkciji žena vlast gradi "višemilionski biznis" tretirajući žene kao robu.
Kako se njena fotografija našla u Nišu, na jugu Srbije, na izložbi pod nazivom "Zarobljena NATO tehnika u Ukrajini", Radio Slobodna Evropa (RSE) nije dobio odgovor od organizatora - Društva srpsko-ruskog prijateljstva i ruskih sunarodnika "Naisus" i ruske novinske agencije TASS.
Fotografija devojke iz Kijeva ne odgovara ni vremenu niti kontekstu koji izložba u Nišu predstavlja.
FEMEN je ukrajinska feministička organizacija. Aktivistkinje su i politički angažovane – protiv Vladimira Putina, predsednika Rusije. U prošlosti su organizovale brojne proteste i protiv ruskog režima i protiv rata u Ukrajini.
Informacija da je fotografija aktivistkinje završila na izložbi "Zarobljena NATO tehnika u Ukrajini", iznenadila je i same predstavnice organizacije FEMEN nakon što ih je RSE kontaktirao.
"Kao i uvek, ljubitelji Putina vole da koriste tuđe materijale i iskrivljuju značenja", rekla je osnivačica ove organizacije Anna Hutsol za RSE.
Ona navodi da FEMEN nije dala dozvolu proruskim organizacijama za korišćenje fotografija njihovih akcija. Dodaje i da nisu imale informaciju da se njihov protest iz 2011, tri godine pre rata u regionu Donbas u Ukrajini, našao na proruskoj izložbi u Srbiji.
O kakvoj izložbi je reč?
Izložbu koja je 13. juna organizovana u galeriji "Sinagoga" u okviru Narodnog muzeja Niš, podržao je Ruski dom, centar za nauku i kulturu u Beogradu, koji radi u okviru ruske federalne agencije "Rossotrudničestvo" i Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Iz Ruskog doma za RSE nisu odgovorili kako se pomenuta fotografija našla u zbirci koja, kako su organizatori istakli, govori o "stradanju ruskog naroda na Donbasu" i povlači paralelu sa Srbijom u vreme NATO intervencije 1999.
Izložba je organizovana povodom 25. godina od NATO bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, koje je usledila 1999. godine nakon egzodusa i zločina srpskih snaga nad albanskim stanovništvom na Kosovu.
Organizatori su, promovišući je na društvenim mrežama, istakli da su u centru pažnje izložbe "najranjiviji članovi našeg društva – deca".
"U okviru ove izložbe predstavljamo fotografije i informacije vezane za poginulu decu koja su stradala od NATO tehnike na Donbasu. To su delovi u kojima živi ruski narod na teritoriji Ukrajine", navodi organizacija "Naisus" na Fejsbuku.
Rat u ukrajinskoj oblasti Donbas traje od 2014. godine. Rusija je te godine anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim i tada je počela vojna kampanja separatista na istoku Ukrajine u regiji Donbas koju je podržala Rusija.
Prema zvaničnim podacima Ukrajine, više od milion ljudi napustilo je tu oblast od 2014. godine do 2022. kada je Rusija krenula u punu invaziju na Ukrajinu.
Izložba, kako navodi organizator, prikazuje i NATO naoružanje koje je Rusija zaplenila tokom invazije.
Kako je RSE ušao u trag 'zalutaloj' fotografiji?
Lokalni portal iz Niša "Niške vesti" objavio je 13. juna vest o ovoj izložbi na svom sajtu, a među fotografijama sa izložbe može se videti trudnica, aktivistkinja grupe FEMEN.
RSE je pretragom ove fotografije na internetu došao do informacije da fotografija nema nikakve veze sa stradanjem dece u ratu u Donbasu i da je nastala tri godine pre bilo kakvih ratnih dešavanja u Ukrajini.
Ovo nije prvi put da Rusija na nekom događaju koristi materijale koji ne odgovaraju kontekstu, iskrivljuju činjenice i vode na pogrešne zaključke.
RSE je u septembru 2023. pisao o još jednom slučaju korišćenja fotografije čija priroda ne odgovara kontekstu izložbe.
Tada je na izložbi o NATO bombardovanju SR Jugoslavije 1999. prikazana fotografija bombe iz rata u Vijetnamu u periodu od 1967-1970. godine sa opisom da je reč o bombi kojom je gađana SR Jugoslavija. Fotografija je nakon upita RSE o njenom poreklu povučena sa izložbe, kako su za RSE rekli organizatori.
Kako, kada i zašto je nastala fotografija?
Kako su za RSE potvrdili iz organizacije FEMEN, fotografija je nastala u maju 2011. godine kada je aktivistkinja ove grupe u osmom mesecu trudnoće učestvovala u performansu organizovanom na železničkoj stanici u Kijevu, glavnom gradu Ukrajine.
"Akcija ima za cilj da pokaže zločinačku i nehumanu prirodu biznisa surogat majčinstva u ekonomski zaostaloj Ukrajini", saopštio je tada FEMEN.
Ovim protestom FEMEN je tražio zabranu surogat majčinstva u Ukrajini.
Surogat majke u ovoj državi, kako je u junu pisao Glas Amerike, rađale su pre rata hiljade beba godišnje, od kojih su mnoge udomljene u porodice u inostranstvu, zahvaljujući liberalnim zakonima u Ukrajini.
Stotine stranaca koji žele da usvoje bebu, uprkos ratu, i dalje dolazi u klinike za surogat majčinstvo u Ukrajinu, pisao je britanski list Guardian 2023.
Kako je za RSE potvrdila aktivistkinja FEMEN-a Anna Hutsol, fotografija sa protesta 2011. nije ustupljena na korišćenje za prorusku izložbu u Srbiji.
Šta je FEMEN?
FEMEN je internacionalna feministička organizacija nastala u Ukrajini, a njene aktivistkinje su poznate po svojim akcijama upada na zvanične događaje sa porukama ispisanim na telu u toplesu.
U svojim akcijama bave se ženskim pravima ali i politikom - kritikuju verske i autoritarne vođe i šalju antiratne poruke. Njihove aktivnosti usmerene su protiv Putina i ruskog rata u Ukrajini.
U jednoj od poslednjih akcija 2022. aktivistkinje FEMEN-a prekinule su u Berlinu govor nemačkog kancelara Olafa Šolca skinuvši se do pojasa, a na njihovim telima je bilo ispisano "Embargo na ruski gas" i "Zaustavite finansiranje rata" kritikujući time saradnju Nemačke i Rusije u oblasti energetike tokom rata u Ukrajini.
Hanover: Protest Femena tokom susreta Merkel - Putin
U nizu protesta protiv predsednika Rusije, pažnju javnosti privukao je jedan 2013. godine kada su na kratko prekinule sajam u nemačkom gradu Hanoveru kojem je prisustvovao Vladimir Putin.
Ševčenko je nakon toga u intervjuu za RSE objasnila da se na ovakav način protesta odlučila zato što smatra da ceo svet ima "problem sa Putinom" i da je "naneo mnogo zla, ne samo svojim ruskim građanima, već i celom svetu".
Aktivistkinje FEMEN-a bile su, prema medijskim izveštajima, hapšene širom sveta zbog svojih akcija, a prijavljivale su i slučajeve fizičkih napada i otmice uoči Putinove posete Ukrajini 2013.
Proruski događaji povodom godišnjice NATO bombardovanja
Zvaničnici Srbije neguju prijateljske odnose sa Rusijom. Iako priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, Srbija se nije pridružila zapadnim sankcijama Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
U Srbiji je tokom 2024. godine organizovano više izložbi i kulturnih događaja pod pokroviteljstvom Ruskog doma, a u kojim se povlači paralela između ruskog i srpskog naroda.
Između ostalog, Ruski dom je u Srbiji organizovao projekcije filmova, tribine i izložbe povodom 25 godina od intervencije NATO nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, vođenih u Rambujeu i Parizu 1999. godine.
Događaji su organizovani i u Rusiji. Srpski film o NATO bombardovanju "Bauk", kako je pisao RSE, pojavio se u aprilu na Moskovskom međunarodnom filmskom festivalu koji je pod sankcijama od početka ruske invazije na Ukrajinu.
U Moskvi je i 2023. održana izložba "NATO ratni zločini u bivšoj Jugoslaviji" u okviru koje se pojavila fotografija navodne NATO bombe sa porukom "Srećan Uskrs" za koju je za RSE potvrđeno da datira iz vremena rata u Vijetnamu 60-ih i 70-ih godina i da nema veze sa intervencijom 1999.
"Svedoci smo širenja dezinformacija, zastrašivanja i pritisaka, hakerskih i drugih destabilišućih aktivnosti", naveli su tada za RSE iz NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu povodom spomenute fotografije.
Rusija je u martu u dva navrata tražila da Savet bezbednosti UN raspravlja o NATO bombardovanju, ali ti predlozi nisu usvojeni.
Predlogu Rusije usprotivila se, između ostalog, Francuska, a francuski ambasador u UN Nikolas de Rivije rekao je da "Rusija želi da upotrebi NATO intervenciju 1999. kako bi opravdala rat u Ukrajini, Krimu, Gruziji", preneo je Glas Amerike.
