Među desetak dugometražnih igranih filmova koji će biti prikazani na ovogodišnjem izdanju Moskovskog međunarodnog filmskog festivala biće i srpski film "Bauk" o NATO bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine.
Film režisera Gorana Radovanovića još nije bio u srpskim bioskopima, mada je, prema izveštaju portala "Russia Today" na srpskom jeziku pod kontrolom Kremlja, u Beogradu imao jedno zatvoreno pretpremijerno prikazivanje u Ruskom domu 21. marta, koje se poklopila s 25. godišnjicom početka NATO bombardovanja.
Radovanović je prikazivanje "Bauka" na festivalu u Moskvi predstavio kao "svetsku premijeru".
Pored "Bauka" za koji je navedeno da je iz Srbije i Bugarske, na festivalu u Moskvi će u konkurenciji dugometražnih igranih filmova biti prikazani filmovi iz Moldavije, Rumunije, Austrije, Nemačke, Turske, Bangladeša, Katara i Rusije.
'Bauk' u srpsko-ruskoj geopolitici
Radnja filma "Bauk", koji mediji u Srbiji opisuju kao "antiratnu dramu", smeštena je u Beograd tokom NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. s radnjom fokusiranom na osmogodišnjeg dečaka i njegovu majku.
Ruski dom u Beogradu, gde je bilo jedino prikazivanje "Bauka", radi pod nadzorom ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
U preovlađujućem narativu u Srbiji o NATO bombardovanju ističu se civilne žrtve u samoj Srbiji, mada nikada nije zvanično utvrđeno koliko je ljudi poginulo u operacijama zapadne Alijanse.
Ističe se i da je sama intervencija izvedena bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, dok se ne spominju sistematski progon albanskog stanovništva na Kosovu i zločini nad njim pre i tokom bombardovanja.
Vlast u Srbiji tretira NATO bombardovanje kao agresiju istovremeno umanjujući značaj zločina koje su srpske snage počinile nad albanskim civilima na Kosovu 1999, što je dovelo do intervencije.
Sa druge strane, vlast u Rusiji, koja nije priznala nezavisnost Kosova, u nekoliko navrata je povlačila paralele između Kosova i Krima, kako bi opravdale aneksiju ukrajinskog poluostrva i drugih istočnih regiona, što nije odobrila međunarodna zajednica.
Istovremeno, Srbija odbija da prekine veze s Kremljom i uvede sankcije Rusiji kao odgovor na invaziju na Ukrajinu, uprkos obavezi kao kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i pritiscima Brisela.
Snimanje "Bauka" navodno je počelo 24. marta 2022. godine, na obeležavanje 23. godišnjice NATO bombardovanja, ranije su izvestili beogradski mediji.
Film, u produkciji srpske komercijalne produkcijske kuće NAMA Film, u koprodukciji srpskih Archangel Digital Studios, bugarskog Premier Studio Plus i ruskog Mosfilma, dobio je podršku državnog Filmskog centra Srbije u iznosu od oko 250.000 evra.
Pored toga, podršku su pružili i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Vojska Srbije.
Reditelj Goran Radovanović dobio je priznanje u Srbiji za svoj dugometražni film "Enklava" iz 2015. godine o pripadnicima srpske manjine na Kosovu posle 1999. godine.
U Radovanovićevom novom filmu pojavljuje se glumac Miloš Biković, takođe vlasnik kompanije Archangel Digital Studios.
Biković, srpsko-ruski glumac, nedavno je privukao pažnju javnosti kada je HBO prekinuo planiranu saradnju s njim na popularnoj seriji "Beli lotos" (The White Lotus).
Najavljeno pojavljivanje Bikovića u američkoj seriji razgnevilo je Ukrajinu, čije Ministarstvo spoljnih poslova ga je optužilo da podržava Rusiju u ratu protiv Ukrajine i da "podržava genocid i kršenje međunarodnog prava".
Biković je rekao da je "ciljana kampanja" udar na "umetničke slobode".
Ruski predsednik Vladimir Putin dodelio je Bikoviću Puškinovu medalju u znak priznanja za doprinos ruskoj kulturi 2018. godine, nakon čega je dobio rusko državljanstvo.
"Velika je čast danas reći: Rusija je moja domovina", napisao je tada glumac na Instagramu koji je nastavio da radi u Rusiji posle invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
Festival pod sankcijama
Predsednik i žiri festivala u Moskvi
Na čelu Moskovskog međunarodnog filmskog festivala je ruski režiser Nikita Mihalkov čiji je film "Varljivo sunce" iz 1994. dobio Oskara za najbolji strani film.
Mihalkov je otvoreni pristalica Vladimira Putina i producirao je televizijski program o 55. rođendanu lidera Kremlja i potpisao pismo iz 2007. u kojem ga moli da ostane na vlasti.
Poznat režiser je pozdravio rusku nelegalnu aneksiju Krima 2014. godine, zbog čega mu je zabranjen ulazak u Ukrajinu. Takođe je podržao rusku invaziju na Ukrajinu posle njenog početka 24. februara 2022. Od decembra 2022. nalazi se na listi osoba protiv kojih je sankcija uvela Evropska unija.
Za Međunarodni filmski festival u Moskvi producenti su ti koji prijavljuju filmove. Posle toga, žiri pravi izbor i upućuje režiserima poziv za učešće na festivalu.
Žiri bira 11 filmova finalista od kojih će jedan dobiti glavnu nagradu.
Žiri za 2024. čine islandski producent i režiser Fridrik Tor Fridrikson (Thor Fridriksson) – predsednik žirija, ruski režiser i producent Igor Vološin, ruska glumica Elena Ljadova i turski režiser Husein Karabej (Hussein Karabey).
Moskovski međunarodni filmski festival jedan je od prvih kulturnih događaja koji se našao pod sankcijama posle početka ruske invazije na Ukrajinu.
Međunarodna federacija udruženja filmskih producenata (FIAPF) povukla je 19. marta 2022. godine akreditaciju, u vreme kada su brojne strukture i forumi u svetu umetnosti nastojali, uključujući i na zahtev Ukrajine, da se distanciraju od ruske agresije ograničavanjem kulturnih veza.
Na prošlogodišnjem festivalu u Moskvi, učesnici su dobili poruku od Putina koji je pohvalio događaj za prikazivanje "dubokih i zanimljivih" filmova visokog "profesionalnog, umetničkog i moralnog" standarda.
Na konferenciji za novinare početkom aprila organizatori su se pohvalili da će ove godine na festivalu biti više filmova nego ranijih godina.
Među filmovima koji će biti prikazani u Moskvi od 19. do 26. aprila je "21 rubin", u režiji sveštenika Siprijana Mega (Ciprian) iz pravoslavne parohije Sveti Spiridon u Oradei.
Mega je za Rumunski servis RSE rekao da ne zna da li će ići u Moskvu, ali je izrazio zadovoljstvo što će njegov film biti prikazan na festivalu u prestonici Rusije, uz ocenu da je u Moskvi cenzura izgleda slabija nego u Rumuniji.
"Odvajam politička od kulturnih pitanja. Bio sam tamo ranije 2022. s antikomunističkim filmom, o slobodi, o svešteniku Kalciju Dumitreasi. Ovaj film '21 rubin' pokreće politička pitanja koja čak ni tamo nisu prijatna. I za mene je bilo iznenađujuće što su ga na kraju izabrali", rekao je Mega za RSE.
Sveštenik Mega tvrdi da je u Rumuniji projekcija njegovog filma obustavljena u nekoliko gradova i da štampa o tome ništa nije pisala.
"Čini mi se da je u Rumuniji cenzura jača nego u Moskvi. U Moskvi je film konačno prihvaćen. Teško, ali je prihvaćen", kaže Mega za RSE.
Umetnik sveštenik kaže da film "21 rubin" ima veoma važnu političku poruku za Zapad, ali i za Istok.
"Govori o političkom licemerju na Zapadu, kao i o političkom licemerju na Istoku. Ovaj film govori o rumunskom blagu u Moskvi, o kome su sada govorili rumunski političari. Oni govore o Putinovom režimu. Mislim, ipak, da to je što je film dospeo tamo čin hrabrosti, kako s naše, tako i sa strane selektora koji su uspeli da ove godine donesu ovaj film u Moskvu. Tamo nije lako prošao cenzuru", rekao je Mega.
"Idem iz poštovanja prema mojoj umetnosti i onome što moram da radim, ne zanimaju me ničije političke opcije. Postoje stvari koje me muče svuda u bilo kojoj zemlji, ne slažem se ni sa jednom ideologijom. Ne idem negde da legitimišem političke postupke, ali idem s porukom svog filma", dodaje Mega.
Sveštenik režiser je rekao da ne zna da li će ići u Moskvu, pošto je poziv kasno stigao i "sada je dosta teško stići", ali dodaje da ne bi imao ništa protiv da ode u prestonicu Rusije, "jer tamo idu filmski stvaraoci iz celog sveta, predsednik žirija je globalno cenjeni filmski stvaralac dobitnik Oskara".
"Tu su režiseri iz Nemačke, iz Austrije. I, generalno, politika festivala se razlikuje od politike države, o njoj se može slobodno razgovarati", kaže Mega.
'Kakav stejtment daješ kao umetnik, kao građanin?'
Film "21 rubin" je producirala i distribuirala Eirina, producentska kuća koju vodi Laura Mega, sveštenikova supruga koja je i producirala film zajedno sa Silviuom Ciobanuom. Pored poznatih rumunskih glumaca u njemu nastupaju i američki glumci Miki Rurk (Mickey Rourke) i Entoni Delon (Anthony).
Glumica Korina Moise (Corina) kaže da nije znala da je film "21 rubin", u kojem ima ulogu, prijavljen i odabran za Moskovski međunarodni filmski festival.
"Film je premijerno prikazan prošle godine. To je nekako suprotan proces. Film prvo ide po festivalima, a onda ima svoju premijeru. Nisam mislila da je moguće da bude odabran na nekom festivalu", rekla je Moise.
Ada Solomon, jedan od najpoznatijih rumunskih producentkinja koja producirala nagrađivane filmove poput "Baksuzni seks ili luda pornografija" (Zlatni medved na Berlinskom festivalu) i "Aferim" kaže za RSE da bi izbegla da prijavi film na festival poput onog u Moskvi.
"To je festival koji u ovom trenutku podržava vlast u Moskvi, koji finansira moć u Moskvi", navodi Solomon.
"Kakvu stejtment (statement) daješ kao umetnik, kao građanin? Na kraju, važno je šta odobravaš, a šta ne odobravaš. To je jednostavno", kaže ona za RSE.
"Ne mogu sebi da dozvolim da pređem preko svojih vrednosti, preko svog javnog stava. Za umetnike – a posebno u ovoj oblasti umetničkog filma koji još uvek ima poruku – veoma je teško razdvojiti politički, društveni, vaš društveno politički stav da niste pod staklenim zvonom", kaže Solomon.
"Odluka da učestvujete na ovakvom festivalu govori nešto o vama kao ličnosti. Ne zanimaju me više filmovi Mihalkova", rekla je ona.
'Tamo nemaju šta da traže'
Na listi filmova koji učestvuju na 46. Moskovskom filmskom festivalu je i film iz Moldavije „Živ u Mo...“, reditelja Grigorea Bečea, (Bechea) predstavljen kao da je napravljen u Moldaviji, Rusiji i Rumuniji.
"Živ u Mo..." („Viu in Mo...“), debitantski film Bečee, u produkciji pisca Igora Guzuna, snimljen je uz pomoć sredstava moldavskog Nacionalnog kinematografskog centra u iznosu od nešto više od 40.000 evra.
Film je priča o moldavskom studentu medicine koji odlazi da radi u Moskvi, nadajući se da će dobiti posao u bolnici, ali završava radeći u mrtvačnici.
Producent Guzun nije želeo da kaže razloge koji su ga naveli da se prijavi na festival u ruskoj prestonici, ali preporučuje da se pogleda film koji, kako kaže, prenosi "normalne, evropske poruke".
Ministarstvo kulture Moldavije branilo je učešće u projektu navodeći da je film snimljen 2018. godine, pre početka rata u Ukrajini, kao i da prijave na festivale nisu stvar ministarstva, već producenata.
"Međutim, znajući na koji način umetnost, uključujući i kinematografiju, može biti oružje dezinformacija i propagande, Ministarstvo kulture apeluje na umetnike da izbegavaju ovakve događaje i da budu oprezni s kojim porukama se identifikuju", navodi se u pisanom odgovoru nadležnih vlasti za Moldavski servis RSE.
Rumunska filmska kritičarka Irina Margareta Nistor kaže da je Međunarodni festival u Moskvi ranije percipiran kao festival filmova iz socijalističkih zemalja.
"Učešće na moskovskom festivalu je greška, tamo nemaju šta da traže. Baš kao što se postavlja pitanje da li su Rusi dobrodošli ili ne na Kanski i druge festivale, izuzev režisera koji ne podržavaju Putina", kaže Irina Margareta Nistor.
Na moskovskom filmskom festivalu ove godine učestvuje 230 filmova. Prema navodima organizatora, festival će otvoriti film "Otvoreno nebo" meksičkih režisera Marijane i Santjaga Arijage (Arriaga).
U kategoriji dugometražnih igranih filmova biće prikazani i "Sve će biti otkriveno" režisera Peter Keglevica (Austrija), "Hladan uzdah" Nahida Sedigha (Iran), "Martin čita Kuran" Jurija Saule (Nemačka), "Između psa i vuka" Murata Duzgunoglua (Turska), "Nirvana" Asifa Islama (Bangladeš), "Vanzemaljac" Ivana Sosnina (Rusija), "Sram" Migela Salgada (Meksiko, Katar) i "Schlamassel" Silke Enders (Nemačka).
