Federalni istražni biro (FBI) je pretresao kuću predsednika SAD Džo Bajdena (Joe Biden) u Vilmingtonu u Delaveru i pronašao dodatna poverljiva dokumenta, a takođe je uzeo neke od njegovih rukom pisanih beleški, saopštio je Bajdenov advokat.
Predsednik je dobrovoljno pustio FBI u svoj dom.
Tokom pretresa u petak, koji je trajao skoro 13 sati, FBI je pronašao dokumenta sa oznakom poverljivo, rekao je Bob Bauer, predsednikov lični advokat.
Ta dokumenta su iz vremena kada je Bajden bio u Senatu i potpredsedništvu, dok su beleške datirale iz njegovog vremena kao potpredsednika, rekao je on.
Predsednik i njegova supruga Džil Bajden (Jill Biden) nisu bili u kući kada je vršen pretres.
Obraćajući se novinarima tokom putovanja u Kaliforniju u četvrtak, Bajden je rekao da "potpuno sarađuje i da se raduje brzom rešavanju ovog problema".
"Otkrili smo da je nekoliko dokumenata zavedeno na pogrešnom mestu. Odmah smo ih predali Arhivu i Ministarstvu pravde", rekao je Bajden.
Bajdenovi advokati prethodno su izvršili pretres rezidencije Rehobot Bič (Rehoboth Beach) i rekli da nisu pronašli nikakve zvanične dokumente ili poverljive zapise.
Bajdenov pravni tim otkrio je oko deset dosijea u zaključanom ormaru u Pen Bajden (Penn Biden) centru u Vašingtonu u novembru, rekao je ranije njegov advokat. Predati su Državnom arhivu.
Neka poverljiva dokumenta pronađena su u decembru u Bajdenovoj garaži.
U istragu poverljivih dokumenata pronađenih u Penn Biden centru uključen je i FBI.
Bivši predsednik SAD Donald Tramp (Trump) takođe se suočava sa istragom zbog odnošenja poverljivih dosijea na Floridu nakon završetka njegovog predsedničkog mandata.
Tramp je pod istragom zbog navodnog suprotstavljanja zahtevima da vrati oko 300 poverljivih dokumenata koje je odneo na svoje imanje Mar-a-Lago u Floridi nakon što je napustio funkciju. Državni arhiv je obavestio nadležne o tom slučaju.
Uslov za podizanje krivične prijave je da je pojedinac imao nameru da prekrši zakon. Nepažnja ili nemarnost nisu uslov za podizanje krivične prijave.
Zakon kojim je ta oblast regulisana smatra krivičnim delom "svesno" uklanjanje poverljivih dokumenata i njihovo skladištenje na neovlašćen način.
Generalno, poverljivi dokumenti moraju biti deklasifikovani nakon maksimalno 25 godina. Neki spisi su takve vrednosti da ostaju pod oznakom poverljivo mnogo duže, ali se moraju odobriti posebni izuzeci.
