Inflacija u evrozoni pala je u oktobru na 2,9 odsto, što je najniži nivo u više od dve godine, pošto su pale cene goriva, a Evropska centralna banka ubrzala povećanje kamatnih stopa.
Međutim, s tom ohrabrujućom vešću došli su i zvanični podaci koji pokazuju da je privredna proizvodnja u 20 zemalja koje koriste evro smanjena za 0,1 odsto u tromesečju od jula do septembra.
Inflacija je pala sa godišnjih 4,3 odsto u septembru pošto su cene goriva pale za 11,1 odsto, dok je je bolni rast cena hrane pao na 7,5 odsto.
Spuštanjem inflacije na manje od tri odsto s više od 10 odsto u oktobru 2022. Evropska centralna banka se približila ciljanoj inflaciji od dva odsto, koliko se smatra najboljim za ekonomiju.
Međutim, posle meseci stagnacije, privredni rast je nestao.
Nemačka, najveća ekonomija od 20 zemalja koje koriste evro, zabeležila je pad privredne proizvodnje za 0,1 odsto, dok je druga ekonomija Francuska zabeležila rast od samo 0,1, odsto.
Smanjenje inflacija je usledilo posle niza povećanja kamatnih stopa u Evropskoj centralnoj banci. Više stope centralne banke su tipičan lek za visoku inflaciju. Oni utiču na troškove zaduživanja u celoj privredi, podižući cenu kredita za kupovine kao što su kuće ili ulaganja u proširenje fabrika ili kancelarija.
Time se smanjuje tražnju za robom i sputava rast cena, ali takođe se može usporiti privredni rast.
S druge strane, inflacija je i dalje dovoljno visoka da sputa potrošnju potrošača koji moraju da izdvajaju više novca za potrepštine kao što su računi za hranu i komunalije.
Snažan rast inflacije krenuo je nakon postapandemijskog oporavka globalne ekonomije, što je dovelo do nestašice delova i sirovina.
A onda je ruska invazija na Ukrajinu dodatno podstakla inflaciju, izazvavši rast cena energenta pošto je Moskva prekinula isporuke većine prirodnog gasa za Evropu.
Izvor: AP
