Evropski parlament većinom glasova usvojio je rezoluciju o lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju u kojoj se Haški tribunal poziva da preispita uslove njegovog puštanja na slobodu, a srpske vlasti da se ograde od njegovih izjava. Premijer Srbije na vanrednoj konferenciji za novinare veoma ošto je reagovao na rezoluciju, rekavši da je u pitanju ili licemerje nevidjenih ramera ili želja da se naškodi Srbiji.
Evroparlamentarci su u rezoluciji izrazili zabrinutost što je izostala primerena politička i pravna reakcija Vlade Srbije na Šešeljevo ponašanje. Zato se vlasti Srbije i demokratske snage u zemlji ohrabruju da osude Šešeljevu javnu demonstraciju govora mržnje i ratne retorike i da podstiču zaštitu manjina i njihova kulturna prava.
Od srpskih vlasti traži se i da istraže da li je Šešelj prekršio domaće zakone, da ojačaju i sprovode zakone koji zabranjuju govor mržnje, diskriminaciju i pozive na nasilje, kao i da podrže pojedince, političke stranke i nevladine organizacije koje se bore protiv govora mržnje.
Reagujući na rezoluciju Evropskog parlamenta, premijer Srbije Aleksandar Vučić na vanrednoj konferenciji za novinare rekao je da je ona uvredljiva, uznemirujuća i veoma razočaravajuća za Srbiju i da mu, kako je kazao, nije teško da ove ne lake reči uputi evropskim parlamentarcima. Ne postoji, dodao je, nijedan čovek na kugli zemaljskoj koji bi rukovdstvo Srbije mogao da poveže sa Šešeljom i da zato neće da ulazi u matricu koju žele da nametnu Hrvatska i evropski parlamentarci:
"Srbija je osuđena što nije politički i pravno adekvatno reagovala na dolazak gospodina Šešelja. Ko ga je pustio iz Haga, mi ili vi? Jeste li nas pitali nešto o tome. Niste", poručio je Vučić na vanrednoj konferenciji za novinare i dodao da Srbiju Hag nije obavestio ni o uslovima pod kojima ćete ga pustiti“.
U izuzetno oštrom tonu Vučić je rekao da je u pitanju ili licemerje ili je želja da se naškodi Srbiji iz nekih drugih razloga:
“Kakvo je to licemerje Evropskog parlamenta i evropskih parlamentaraca?! Šta hoćete, da ćutimo? Šta hoćete – da ponižavate Srbiju, da rušite Srbiju time što ćete da izmišljate, time što ćete da falsifikujete, time što ćete da govorite neistine i da mislite da Srbija ne sme da vam odgovori?!"
Usvojeni dokument nije važan ni obavezujući, osim što pokazuje nekoliko veoma važnih stvari, rekao je Vučić.
"Ovo je trebalo da predstavlja nešto kao nauk za građane naše zemlje da dobro vidimo kako se odnose prema nama, šta je to što stvarno misle o nama i kako nas doživljavaju i sa koliko muka i teškoća objektivnih, ali i nekih kojima se nismo nadali ćemo se tek suočavati na našem evropskom putu i u bliskoj budućnosti svakako", kazao je Vučić.
U raspravi su svi poslanici osudili Šešeljevo ponašanje, a samo malobrojni su se od rezolucije ogradili. Medju njima je bio i Eduard Kukan, predsednik parlamentarne grupe Evropskog parlamenta za Srbiju, koji smatra da tekst rezolucije povećava tenzije u regionu umesto da ih spušta.
On je rekao da u potpunosti razume zlo ratnohušačke retorike i govora mržnje uperenog u susedne zemlje u manjine, posebno na Zapadnom Balkanu, da će se stoga uvek boriti za politiku mira i pomirenja, ali je dodao:
„Šešeljevi javni nastupi su direktno protiv tih ciljeva. Medjutim, naša reakcija ne treba da kreira više tenzija, posebno ne time što će pridavanjem više značaja ovom optuženiku za ratne zločine nego što zaslužuje. Mislim da nije dobro što je Šešeljevim nastupima u medijima dat tako nepotreban publicitet. Ostaje mi samo da se nadam da to neće biti korišćeno kao instrument podizanja dodatnih političkih tenzija u regionu. Uveren sam takodje da ovom rezolucijom ne treba da se daju instrukcije Haškom sudu. To je nezavisan tribunal koji su osnovale Ujedinjene nacije i on ima jasan mandat. Iz tih razloga. Iz ovih razloga ne bih podržao ovu rezoluciju“, rekao je Kukan.
Bugarski poslanik Angel Džambaki izrazio je sličan stav, ukazujući da su se po njegovom mišljenju srpske vlasti već ogradile od Šešelja, te je rezolucija nepotrebna.
Povratak u rane devedesete
Većina poslanika, međutim, podržala je tekst rezolucije, a u tome su prednjačili hrvatski poslanici, na čiju je inicijativu rezolucija i stavljena na dnevni red.
Hrvatska poslanica Ruža Tomašić je rekla da se o ovoj temi ne bi raspravljalo da su se srpske vlasti odmah ogradile od Šešelja i izrazila razočaranje u rad Tribunala, za koji je rekla da je “neefikasan i pristrasan”.
Poslanik iz Hrvatske Tonino Picula rekao je da je na delu vanredna situacija i da je zato pred poslanicima Evropskog parlamenta ova hitna rezolucija.
“Nažalost, na Zapadnom Balkanu stabilnost i mir još uvek nisu redovno stanje. Zato slučaj optuženog za ratne zločine Vojislava Šešelja ima dimenziju hitnosti s obzirom na prostor i vreme. Šešelj nije promenio svoju retoriku, a sada je ponovo traumatizovao region. Njegove izjave vode nas ponovo u rane devedesete. Mislim da Srbija treba da proveri da li Šešelj govorom mržnje krši domaće zakone, a da mi treba da obezbedimo podršku njenim demokratskim snagama da pruže otpor idejama koje su do nedavno toliko koštale srpsek susede i samu Srbiju. Evropski parlament, koji je jučer uručio nagradu Saharov dr. Mukwegeu, treba uporno da reaguje reagirati na podsticanje mržnje i na svom kontinentu”, rekao je Picula.
Slovenački poslanik Ivo Vajgl je rekao da je Šešelj “metafora za zločine na prostoru bivše Jugoslavije” i da će podržati rezoluciju jer se govor mržnje u današnjoj Evropi ne sme tolerisati.
Evropski parlamentarci su zatražili od Haškog tribunala da preispita uslove pod kojima je Šešelj privremeno pušten iz pritvora, ukazujući da takvo odstupanje od standarda šteti ciljevima Tribunala i podriva poverenje u međunarodnu pravdu.
“Pozivamo Tribunal da odlučnom akcijom a povrati poverenje koje je oslabljeno Šešeljevim javnim nastupima i uloži dodatne napore da se tekući i žalbeni procesi ubrzaju”, piše u rezoluciji.
Predsednik Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju Teodor Meron u Sarajevu je ocenio da se istupima Vojislava Šešelja nepotrebno pridaje prevelika medijska pažnja.
Dodao je da ne može da se meša u Šešeljeve javne istupe jer je Srbija, gde se Šešelj nalazi, suverena zemlja i da to treba sama da reguliše.
“Ne mogu da se mešam u javne istupe gospodina Šešelja jer je Srbija, gde se Šešelj nalazi, suverena država i ona treba da reguliše odnos prema istupima javnih ličnosti na svojoj teritoriji, u šta ne želim da se mešam. Dakle, to je prvenstveno stvar Srbije kao suverene države da odluči o tom pitanju”, rekao je Meron.
Meron nije želeo da direktno komentariše današnju raspravu o Šešelju u Evropskom parlamentu u Strazburu, ali je rekao da tu nema šta da se krije, te da o tome može da se raspravlja.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević ocenjuje za RSE da svaka izjava koja sadrži elemente govora mržnje, mora biti zakonski preispitana. On je ukazao i da to što se protiv Šešelja vodi postupak u Hagu, ne predstavlja prepreku da se u Srbiji pokrenu drugi postupci:
„Postoje razna krivična dela koja su bliska onome što je izricano u javnosti i tužilaštvo može ozbiljno da sve to pregleda i vidi da li ima elemenata rasne ili druge diskriminacije, zbog čega bi i tužilaštvo i sudovi mogli reagovati. To je neophodno uraditi jer je to nastavak onoga što smo viđali tokom devedesetih godina, na šta smo zaboravili i nadam se da efekti neće biti isti kao tada. Oni moraju reagovati, jer te izjave imaju specifičnu težinu i mogu pogodovati raspirivanju mržnje u Srbiji i regionu“, istakao je Antonijević.
Kada je reč o reakcijama domaćih političara na Šešeljeve istupe, Antonijević ocenjuje da je neophodna jasnija ograda od stavova koje zastupa vođa radikala.
„Njihove izjave su bile previše blage, bavile su se političkim posledicama ovakvog govora, međutim kada pogledate koje su posledice i reakcije zemalja u regionu, mislim da je neophodno da se na jasan način ograde od toga. Političari moraju biti osetljiviji i prepoznati svaku mogućnost da se odnosi u regionu naruše, te stoga moraju delovati preventivno“, objašnjava Antonijević.
