Evropski parlament usvojio je Rezoluciju kojom se navodi da zemlje kandidate treba ocenjivati na temelju njihovih zasluga, odnosno na osnovu toga da li ispunjavaju objektivne kriterijuma za pristupanje, uključujući usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije (EU).
Tim dokumentom se Srbija poziva da "hitno učini isto", posebno s obzirom na to da je ona jedna od "retkih evropskih zemalja koje još nisu usklađene sa sankcijama koje su uvedene kao odgovor na rusku agresiju na Ukrajinu“.
Rezolucija o primeni zajedničke spoljne i odbrambene politike EU odnosi se na sve zemlje, kako one koje imaju status kandiata, tako i one koje su u susedstvu EU.
Evropski poslanici su tom Rezolucijom podsetili da proces pristupanja može napredovati samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari znatan napredak u reformama povezanima s EU.
Poslanici EU izražavaju zabrinost zbog, kako se kaže u usvojenom dokumentu, destabilizirajućeg uticaja koji srpske vlasti imaju na celi region.
Izbori u Srbiji 'ispod standarda'
Poseban paragraf dokumenta odnosi se na izbore u Srbiji, gde se između ostalog izražava zabrinutost zbog prijavljenih nepravilnosti.
Evropski parlament žali zbog činjenice da izbori od 17. decembra "nisu bili u skladu sa međunarodnim standardima".
Spominje se da je došlo do sistematske zloupotrebe institucija i medija od strane vladajućih stranaka. Izražava se zabrinutost zbog navoda o rasprostranjenim prevarama koje su, prema tekstu Rezolucije, ugrozile integritet izbora u Srbiji.
Izborni proces, prema mišljenju evropskih poslanika bio je ispod standarda koji se očekuju od jedne zemlje kandidata za punopravno članstvo u EU.
Evropski parlamet takođe poziva na nezavisnu međunarodnu istragu o nepravilnostima tokom parlamentarnih, pokrajinskih i opštinskih izbora, sa posebnim naglaskom na izbore u Beogradu.
Istragu bi, prema Evropskom parlamentu, trebalo da sprovedu međunarodni pravni stručnjaci i institucije, jer "određeni navodi, uključujući one koji se odnose na organizovanu migraciju birača na lokalnom nivou, izlaze izvan područja obuhvaćenih izveštajem OEBS/ODHIR".
Evropski parlament izražava "duboku zabrinost" zbog izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji, kako se kaže, podržava moguće mere Narodne republike Kine protiv Tajvana, koje su u suprotnosti s politikom EU o podržavanju statusa quo o Tajvanu.
Poziv da se promeni pristup EU u dijalogu Srbije i Kosova
Rezolucijom se ponovo podržava proces normalizacije odnosa, a Kosovo i Srbija se pozivaju da se posvete dijalogu u dobroj veri i u duhu kompromisa, kako bi se bez daljnjeg odlaganja postigao sveobuhvatan i pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, na temelju međusobnog priznanja.
Podseća se da će neuspeh u postizanju napretka u normalizaciji odnosa negativno uticati na integraciju obe zemlje u EU. Ističe se žalejnje zbog restriktivnih mera koje je EU uvela Kosovu i poziva na njihovo hitno ukidanje.
Poziva se EU da usvoji novi pristup posredovanju između strana kako bi se prevladao trenutni zastoj. Podeća se da bi se neuspeh tog dijaloga takođe mogao odraziti na ulogu EU kao veroodostojnog spoljnopolitčkog aktera.
Evropski parlament osuđuje "teroristički napad" na kosovske policijske službenike koji se dogodio 24. septembra prošle godine u selu Banjska na severu Kosova, kao i „druge provokacije“. U tom kontekstu, pozivaju se sve strane da smire situaciju i izbegavaju bilo kakve retorike ili delovanja koji bi mogli dovesti do daljih napetosti. Poručuje se da počinioci moraju odgovarati i biti privedeni pravdi.
Evropski zastupnici Rezolucijom pozivaju Evropsku komisiju i Savet EU da preduzmu mere protiv srpske vlade ako istrage pokažu da je Srbija direktno učestvovala u navedenom terorističkom napadu ili u nasilnim napadima na severu Kosova u maju 2023. godine, kao i ukoliko srpske vlasti odbiju da u potpunosti sarađuju.
