Evropska komisija (EK) je saopštila 4. oktobra da je dobila dovoljno glasova podrške članica Evropske unije (EU) za uvođenje carina do 45 odsto na uvoz električnih vozila iz Kine, ali da će nastaviti pregovore sa Pekingom kako bi se našlo alternativno rešenje.
Protivnici carina izrazili su zabrinutost da bi one mogle izazvati snažne kontramere Kine.
Reakcija Pekinga
Iz Pekinga je istog dana stigao poziv Uniji da odloži uvođenje carina i izbegne eskalaciju trgovinskih tenzija, preneli su kineski državni mediji.
Kineska privredna komora u EU izrazila je u saopštenju snažno nezadovoljstvo zbog toga što EU promoviše "trgovinsko protekcionističke" mere.
Predlog Komisije podržalo deset članica EU
Evropska Komisija, koja nadgleda trgovinsku politiku bloka, predložila je carine na električna vozila proizvedena u Kini tokom narednih pet godina.
Komisija sada ima odrešene ruke da na carinu od 10 odsto, koji je već na snazi, dodatno naplati i do 35 odsto na električna vozila kineske proizvodnje.
Te kompenzacione carine trebalo bi da stupe na snagu krajem oktobra.
Cilj odluke je, navodi agencija AFP, ponovo uspostavljanje fer uslova konkurencije sa kineskim proizvođačima koji dobijaju subvencije od države.
Predlogu je prethodila jednogodišnja istraga.
Za uvođenje carina 4. oktobra je glasalo deset članica EU, pet je glasalo protiv, dok je 12 bilo uzdržano, navodi Rojters, pozivajući se na izvore iz EU.
Da bi se predlog blokirao, bilo je potrebno da protiv carina glasa kvalifikovana većina od 15 članica EU, koje predstavljaju 65 odsto stanovništva bloka.
Nemačka je, zajedno sa Mađarskom, Slovačkom, Slovenijom, Maltom, glasala protiv poreskog plana Komisije, ali nije uspela da prikupi većinu neophodnu da ga poništi, piše AFP.
Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je u petak da EU ide ka "ekonomskom hladnom ratu" sa Kinom.
Carine su dobile podršku Francuske, Italije i Poljske i još sedam država, dok su među 12 uzdržanih tokom glasanja bile Španija i Švedska.
Nemačka auto industrija protiv
Najveća ekonomija i veliki proizvođač automobila, Nemačka, glasala je protiv predloga, dodaje Rojters, pozivajući se na svoje izvore.
"Evropska komisija Ursule von der Leyen ne bi trebalo da izazove trgovinski rat uprkos glasanju u korist carina", napisao je ministar finansija Kristijan Lindner na društvenoj mreži X.
Dodao je da je potrebno pregovaračko rešenje.
Protivljenje carinama iskazali su i nemački proizvođači automobila.
Izvršni direktor BMW-a Oliver Zipse opisao je glasanje kao "fatalan signal za evropsku automobilsku industriju".
"Činjenica da je Nemačka glasala protiv tarifa je važan signal i povećava šanse za rešenje putem pregovora", rekao je.
Dodao je da je potreban brz dogovor između Brisela i Pekinga kako bi se sprečio trgovinski sukob.
Volkswagen je saopštio da su planirane carine "pogrešan pristup" i da "ne bi poboljšale konkurentnost evropske automobilske industrije".
Volkswagen je najveći evropski proizvođač automobila i ostvaruje oko trećinu svoje prodaje u Kini.
Oni su pozvali EU i Kinu da nastave pregovore sa ciljem "političkog rešenja" pre nego što nove carine stupe na snagu krajem oktobra.
"Zajednički cilj mora biti sprečavanje kontramera i time trgovinskog sukoba", dodali su.
Osvetničke mere Pekinga bile bi težak udarac za nemačke automobilske gigante, koji na kineskom tržištu već bore sa ekonomskim problemima i oštrom konkurencijom lokalnih rivala, posebno u prodaji električnih vozila.
Fransuski i italijanski proizvođači podržali carine
Italijansko-američki Stellantis je izjavio da podržava slobodnu i fer konkurenciju i da je automobilski sektor pod pritiskom ambicioznih planova za smanjenje ugljen-dioksida i "kineske globalne komercijalne ofanzive".
Francusko udruženje automobila PFA saopštilo je da je dobro da su članice EU podržale carine, dodajući da se zalažu za slobodnu trgovinu, sve dok je to pravedno.
Izvozni potencijal Kine - tri miliona električnih vozila godišnje
Stav EU prema Pekingu postao je oštriji u poslednjih pet godina.
EU Kinu vidi kao potencijalnog partnera u nekim pitanjima, ali i kao konkurenta i sistemskog rivala.
Prema podacima koje je iznela Evropska komisija, kineski višak proizvodnih kapaciteta iznosi tri miliona električnih vozila godišnje, što je dvostruko više od tržišta EU.
S obzirom na carine od 100 odsto u Sjedinjenim Državama i Kanadi, najlogičnije tržište za ta vozila je Evropa.
EK je saopštila da je spremna da nastavi pregovore sa Kinom o alternativi za carine i da bi mogla ponovo da razmotri dogovor o ceni — koji bi uključivao minimalnu uvoznu cenu i ograničenje obima uvoza — nakon što je prethodno odbila predloge koje su nudile kineske kompanije.
Carine se kreću od 7,8 odsto za Tesla do 35,3 odsto za SAIC i druge kompanije koje nisu sarađivale sa Unijom tokom jednogodišnje istrage.
Ove carinske stope bi se dodale na standardnu uvoznu carinu od 10 odsto za automobile u EU.
U potezima koji se smatraju odmazdom, Peking je ove godine pokrenuo sopstvene istrage o uvozu brendija, mlečnih proizvoda i svinjskog mesa iz EU.
