Odluka o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu će biti implementirana, izjavio je 1. decembra specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) na onlajn konferenciji u organizaciji Atlantskog saveta.
On je rekao da je to jedna od obaveza u okviru dijaloga Srbije i Kosova pod pokroviteljstvom Evropske unije (EU).
"To je pravno obavezujuća odredba. Ona je pravno obavezujuća za Srbiju, za Kosovo i za EU i upravo zbog toga što podržavamo dijalog, to je i naša obaveza. Tako da da, trebalo bi da bude implementirana i biće implementirana", rekao je Eskobar.
On je rekao da se nada da će Vlada u Prištini to "videti kao mogućnost" i ukazao na to da postoje modeli u Evropi koji omogućavaju kolektivna prava za manjine.
Eskobar je istakao podršku SAD Kosovu rekavši da ne postoji država na svetu koja više podržava Kosovo od Sjedinjenih Država.
"Naša posvećenost Kosovu, njihovoj suverenosti, nezavisnosti, teritorijalnom integritetu i bezbednosti je čvrsta. To je partnerstvo sa narodom te države i mi ih nećemo napustiti", rekao je Eskobar.
On se tako osvrnuo na kritike iz Prištine da se vrši pritisak na Kosovo, dok se istovremeno sprovodi politika kako bi se zadovoljio Beograd.
Formiranje ZSO je dogovoreno Briselskim sporazumom iz 2013. godine između Beograda i Prištine, ali aktuelni premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti smatra da se opštine ne mogu organizovati po etničkom principu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je stava da je formiranje ZSO uslov za povratak predstavnika Srba u kosovske institucije, dok je premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti naveo da povratak Srba u institucije ne može biti političko, nego pravno i ustavno pitanje.
O ulozi SAD u dijalogu i preuzimanju vodeće uloge
Eskobar je govorio i o nedavnom sporazumu Srbije i Kosova o registarskim tablicama i o ulozi SAD u pregovaračkom procesu.
"Sporazum koji su postigli Srbija i Kosovo o registarskim tablicama prošle nedelje smatram važnim za smanjenje tenzija. Naša pozicija je oduvek bila da umesto da radimo na pojedinačnim pitanjima koje stvaraju tenzije, sva ta pitanja treba da budu u okviru dijaloga pod pokroviteljstvom EU", rekao je Eskobar.
Na pitanje da li će SAD preuzeti vođstvo u tom procesu, Eskobar je rekao:
"Ne verujem. Jer trenutno, ako pogledate istoriju našeg angažmana u protekle dve godine, rad sa EU kroz njihovo posredovanje uspeli smo da rešimo mnoge krize i uspeli smo da sprečimo nasilje u regionu u proteklih 18 meseci."
Eskobar je naglasio da smatra da dijalog treba da se vodi u EU, uzimajući u obzir da sve države u regionu imaju aspiracije ka članstvu u EU.
Na pitanje postoji li rok da Srbija i Kosovo postignu dogovor o normalizaciji, Eskobar je rekao da bi bilo dobro da se do dogovora dođe "što pre".
"Nikome ne odgovara zamrznuti konflikt", rekao je Eskobar.
Na pitanje RSE gde vidi rešenje uzimajući u obzir da je Beograd čvrst u stavu da neće priznati nezavisnost Kosova, dok je za Kosovo međusobno priznanje preduslov za postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa, Eskobar je rekao:
"Moramo krenuti od činjenice da je dvema državama potreban stabilan i miran odnos. Onda moramo izgraditi strukturu koja će stvoriti poverenje između njih."
Sledeći korak, prema Eskobarovim rečima biće rad na tome da obe strane priznaju činjenicu da je reč o dve populacije sa dve različite orijentacije i sa različitim aspiracijama.
"U nekom trenutku kada se Srbija priključi EU, moraće da se pomiri sa realnošću da Kosovo više nije deo Srbije. To opet ne znači da Kosovo i Srbija ne mogu imati produktivne, konstriktuktivne, mirne razgovore preko granice", naveo je Eskobar.
Kosovo i Srbija su 23. novembra postigli sporazum o okončanju dugotrajnog spora oko registarskih oznaka, koje za gradove na Kosovu izdaje Srbija.
Prema tom sporazumu, Srbija odustaje od daljeg izdavanja registarskih tablica, a Kosovo odustaje od svih koraka kao što su opomene ili novčane kazne zbog registarskih tablica.
Situacija se zakomplikovala nakon što su 5. novembra pripadnici srpske zajednice na severu napustili kosovske institucije, protiveći se odluci Vladi Kosova o preregistraciji vozila.
Kosovo i Srbija su u okviru dijaloga, 2011. i 2016. godine postigle dogovor o slobodi kretanja, što je podrazumevalo i preregistraciju registarskih tablica sa srpskih na kosovske.
O stavu Beograda da ne uvodi sankcije Moskvi
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan je govorio i o stavu vlasti u Beogradu da ne uvode sankcije Moskvi zbog njene invazije na Ukrajinu.
"Ja sam lično ohrabrivao Srbiju da uvede sankcije, da se bliže uskladi i da pokaže više usklađenosti sa evropskim vrednostima. Mogu da kažem da smo delimično uspeli u tome. Srbija je glasala protiv Rusije u svakoj prilici u Ujedinjenim nacijama. Ti glasovi su više nego simbolični, oni su važni", naveo je Eskobar.
Uprkos više puta ponovljenim pozivima iz Vašingtona i Brisela, Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, iako se usaglasila sa rezolucijama Ujedinjenih nacija (UN) i deklaracijama EU kojima se osuđuje ruska invazija.
Kako RSE saznaje, EU će na decembarskom ministarskom sastanku izraziti "duboku zabrinutost" zbog nazadovanja Srbije po pitanju usklađivanja sa evropskom spoljnom politikom.
Evropski parlament (EP) je 23. novembra izglasao Rezoluciju kojom se traži napredak u pristupnim pregovorima između Beograda i Brisela samo ako se Srbija usaglasi sa politikom sankcijama protiv Rusije.
Crna Gora 'u dubokoj ustavnoj krizi'
Eskobar je na konferenciji rekao da je veoma zabrinut zbog dešavanja u Crnoj Gori. Ocenio je da je reč o "dubokoj ustavnoj krizi".
On je rekao da se Crna Gora mora hitno fokusirati na dve stvari - izbor sudija Ustanovg suda i organizovanje prevremenih parlamentarnih izbora.
"Vrlo sam zabrinut što je Crna Gora izgubila dosta vremena u sprovođenju reformi koje su neophodne za zatvaranje poglavlja u pregovorima sa EU", naveo je Eskobar.
On je rekao da je sa zvaničnicima u Crnoj Gori podelio svoju zabrinutost trenutnom situacijom u toj državi, ali da je ovo prvi put da je o tome javno govorio.
Vlada Crne Gore na čijem je čelu Dritan Abazović je u tehničkom mandatu od 20. avgusta kada joj je u Skupštini izglasano nepoverenje.
Do toga je došlo nakon što je Abazović potpisao Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom uprkos protivljenju partija koje su davale podršku njegovoj manjinskoj Vladi, predvođenih Demokratskom partijom socijalista koju predvodi Milo Đukanović, inače predsednik Crne Gore.
Opozicija na čelu sa Đukanovićevom DPS traži raspuštanje Skupštine i organizovanje vanrednih izbora, a parlamentarna većina predvođena proruskim Demokratskim frontom formiranje nove Vlade na čelu sa mandatarom Miodragom Lekićem koji uživa njihovu podršku.
Kako je Đukanović iz formalnih razloga odbio dati mandat Lekiću, parlamentarna većina je pokušala da promenom zakona prenese na sebe dio njegovih ustavnih nadležnosti koje se tiču predlaganja mandatara.
U Podgorici je u međuvremeno održano više protesta sa zahtevima za vanredne izbore.
O dodeljivanju statusa kandidata EU Bosni i Hercegovini
SAD podržavaju da Bosna i Hercegovina dobiju status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, rekao je Eskobar.
"Mislim da bilo koji signal da su države Zapadnog Balkana dobrodošle u Evropu je važan, naročito sada, tako da se mi slažemo sa tim, ali istovremeno mislimo da bi trebalo da bude više od simbolike", naveo je on, doddavši da to "nije samo zadatak za Evropu, to je prevashodno zadatak za političke lidere u BiH".
"Trenutno, u mnogo slučajeva to ne vidim među političkim liderima u BiH", istakao je Eskobar.
Komesar Evropske unije za proširenje Oliver Varhelji je tokom posete Bosni i Hercegovini 28. novembra izjavio kako se nada da će Bosni i Hercegovini (BiH) biti dodeljen status kandidata u decembru, ali i da je uslov za to da Veće ministara BiH u starom sazivu usvoji sve mere.
Evropska komisija je 12. oktobra preporučila da se BiH da status kandidata za punopravno članstvo u EU.
Uslovi su uglavnom vezani za 14 prioriteta koje je Evropska komisija predstavila 2019. u mišljenju o spremnosti BiH da postane zemlja kandidat.
Nakon preporuke Evropske komisije, status kandidata za jednu zemlju razmatraju i odobravaju države članice EU, na nivou šefova država i vlada.
Eskobar je takođe ponovio podršku Visokom predstavniku međunarodne zajednice u BiH Kristijanu Šmitu.
Naročito je naglasio značaj njegovih odluka vezanih za izbore održane 2. oktobra donetih sa ciljem unapređenja funkcionalnosti institucija u Bosni i Hercegovini.
"Odluka o transparentnosti izbornog procesa koju je on primenio omogućila je državi da utvrdi koliko je neregularnosti bilo u izbornom procesu i to je bilo veoma važno", rekao je Eskobar.
On je rekao da je važno da ti izbori budu viđeni kao kredibilni.
"Nisam siguran da smo stigli tamo, ali su njegove odluke pomogle da se taj proces ojača", istakao je Eskobar.
Visoki predstavnik SAD je na konferenciji rekao da smatra da je potrebno veće prisustvo SAD u regionu i da je tome, između ostalog, doprinela ruska invazija na Ukrajinu.
