Energetska efikasnost u građevinarstvu

Proteklog perioda, kada je u Bosni i Hercegovini bilo proglašeno stanje elementarne nepogode izazvane snježnim nevremenom, zemlja se našla u trenutku kada je imala vrlo malo raspoložive energije. Upravo je nedavni međunarodni simpozij u Sarajevu o savremenom pristupu energetskoj efikasnosti u arhitekturi i građevinarstvu dao podsticaj da se otvori tema - šta BiH može uraditi da uštedi eneregiju ali i unaprijedi kvalitet života.

Regionalni i svjetski stručnjaci tokom jednodnevnog samita raspravljali su o novim eko trendovima u zgradarstvu, u trenutku svjetske energetske krize, kao i učestalijim ekstremnim vremenskim neprilikama.

I dok Bosna i Hercegovina još nema regulativu o energetskoj efikasnosti, u proteklih godinu i po dana kreiran je prvi niskoenergetski poslovni objekat u BiH, kaže investitor, inače direktor banjalučkog mikrokreditnog društva „Sinergija plus“ Damir Miljević.

„Naša iskustva s ovim objektom su da nam je grijanje, cjenovno gledano, četiri puta jeftinije nego da smo se grijali na gradsku toplanu, odnosno pet puta jeftinije nego da smo se grijali, recimo, na lož ulje. Mjerenja su rađena januar-februar ove godine, znači kada je bilo ovo najgore. Kad pogledate same troškove gradnje, uz pametno planiranje i projektovanje, oni ne prelaze deset posto više od cijene izgradnje nekog standardnog objekta, kakvi se trenutno prave u Bosni i Hercegovini“, kazao je Miljević.

Bh. javnost vrlo malo zna o učinkovitosti korištenja energetske efikasnosti u zgradarstvu, navodi Miljević.

„Veliku ulogu i odgovornost u tome, pored proizvođača materijala, projektanata i ljudi koji žive od te vrste posla, ima država. Ako znamo da se 55 posto sve energije koja se troši u Bosni i Hercegovini faktički troši u stanovanju i poslovnim prostorima – ako tu napravimo uštedu od 30 posto, sva ta energija, uslovno rečeno, može da se izveze kao gotov proizvod“, ocjenjuje on.

Evropska unija je donijela niz direktiva o energiji i energetskoj efikasnosti, pa tako i revidiranu verziju nove Direktive koja će u narednih deset godina znatno uticati na građevinarstvo i zgradarstvo, kaže član evropskih odbora za donošenje i usklađivanje normativa na polju energetske efikasnosti Torsten Schoch. Ovaj njemački stručnjak za civilni inženjering ističe za Radio Slobodna Evropa da Evropska unija planira uvesti takve standarde u gradnji koji bi trebali do 2020. godine energetsku potrošnju smanjiti do nulte stope.

„U prvom redu će se raditi na tome da će doći do labelinga raznih proizvoda. Time će biti prvo obuhvaćeni prozori koji će, recimo, imati certifikat koji će se odnositi na A, B, C ili D stepen. Razmišlja se i o smanjenju emisije ugljičnog dioksida. Postoji tzv. teza 20-20-20-20, što znači 20 posto manje potrošnje energije, 20 posto manje CO2, 20 posto više obnovljive energije, a taj cilj treba da se postigne za neke zemlje od 2020. do 2030. godine. Sada je na zemljama članicama Evropske unije da svaka za sebe utvrdi koji je to standard koji će dovesti do skoro nulte potrošnje energetske efikasnosti, a to se mora desiti do 2020. godine“, navodi Schoch.

Svijet sve više uviđa prednosti energetski efikasnih objekata. Bosna i Hercegovina još je daleko od toga, ističe organizator nedavno održanog međunarodnog simpozija u Sarajevu, inače direktor prodaje i marketinga firme Xella BH Nihad Begić.

„Došli smo do jednog stanja u životu da imamo malo prevelik komfor. Kad god se sjetim svog djeda, imam jednu strašnu sliku kako on hoda za mnom i gasi svjetla po kući i isključuje električne uređaje. Mi moramo početi prvo od toga da se vratimo na neke početke, pa tek onda da krenemo do prihvatanja novih standarda, da ljudi shvate da prvo moraju krenuti od sebe, od sitnice, kao što je isključivanje prekidača, pa tek onda do većih zahvata na objektima“, kaže Begić.