Više od 28.000 ljudi koji su napustili Nagorno-Karabaha stiglo je u Jermeniju, rekli su zvaničnici, usred masovnog egzodusa koji je usledio nakon azerbejdžanske ofanzive koja je Bakuu omogućila potpunu kontrolu nad ovom planinskom regijom.
Vlasti Nagorno-Karabaha su u međuvremenu saopštile da je najmanje 125 ljudi poginulo, a skoro 300 povređeno u eksploziji na benzinskoj pumpi dok su ljudi koji su želeli da pobegnu u Jermeniju stajali u redu za gorivo.
Vlasti Nagorno-Karabaha saopštile su ranije 26. septembra da je najmanje 20 ljudi poginulo, a skoro 300 povređeno u eksploziji.
Uzrok eksplozije nije utvrđen.
Neobjašnjiva eksplozija ispred glavnog grada regiona Stepanakerta dogodila se 25. septembra usred sve haotičnijeg egzodusa ljudi iz enklave, koja je do prošle nedelje bila pod kontrolom etničkih Jermena.
Baku je obećao ravnopravan tretman za uglavnom etničke jermenske stanovnike, ali je jermenska vlada upozorila na moguće "etničko čišćenje".
Hiljade ljudi zakrčilo je planinske puteve zapadno od regiona u samu Jermeniju.
Saobraćaj je ponovo bio u zastoju 26. septembra jer su stotine automobila i kamiona zakrčili glavni put kroz takozvani Lačinski koridor, a ljudi su preplavili jermenski pogranični grad Goris.
U Nagorno-Karabaha živi oko 120.000 ljudi, pretežno etničkih Jermena.
Demonstranti blokiraju ulice od ranih sati 26. septembra, javio je Jermenski servis Radija Slobodna Evropa, a Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je privedeno više od 50 demonstranata koji su nezadovoljni reakcijom vlasti na krizu.
"Pozivamo Azerbejdžan da održi primirje i preduzme konkretne korake za zaštitu prava civila u Nagorno-Karabahu", rekla je šefica Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) Samanta Pauer (Samantha Power) novinarima u Jerevanu.
Pauer, koja je prethodno jermenskom premijeru Nikolu Pašinjanu uručila pismo podrške od predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden), rekla je da je upotreba sile Azerbejdžana neprihvatljiva i da Vašington traži odgovarajuću reakciju.
Ona je pozvala azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva da ispuni svoje obećanje da će zaštititi prava etničkih Jermena, u potpunosti otvoriti koridor Lačin koji povezuje Nagorno-Krabah s Jermenijom i dozvoliti isporuku pomoći i međunarodnu posmatračku misiju.
Alijev je obećao da će garantovati bezbednost Jermena u Nagorno-Karabahu, ali da je ideja o nezavisnosti tog regiona sada pripada istoriji.
Etnički Jermeni koji su uspeli da dođu u Jermeniju iznelo su mučne izveštaje o bekstvu od smrti, rata i gladi.
Neki su rekli da su videli mnogo mrtvih civila. Drugi, od kojih neki s malom decom, plakali su dok su opisivali tragičnu odiseju bežanja od rata, spavanje na zemlji i glad u stomaku.
Rojters (Reuters) navodi da nije bilo moguće nezavisno proveriti izveštaje o vojnoj operaciji unutar Nagorno-Karabaha. Azerbejdžan tvrdi da su na meti njegovih snaga bili samo borci.
Pauer je rekla da će se ispitati situacija i šta su doživeli ljudi koji su odlučili da odu iz Nagorno-Karabaha.
Ravnoteža moći
U Briselu su se izaslanici iz Bakua i Jerevana pripremili za sastanak prvi posle ponovnog zauzimanja Nagorno-Karabaha od strane Azerbejdžana.
Ofanziva Azerbejdžana usledila je nakon devetomesečne blokade regiona za koju su jermenski zvaničnici rekli da je lišila stanovnike Nagorno-Karabaha hrane, lekova i drugih osnovnih stvari.
Jermenija i Azerbejdžan su vodili dva rata u poslednje tri decenije oko Nagorno Karabaha, koji je bio većinska etnička jermenska enklava unutar međunarodno priznate granice Azerbejdžana od raspada Sovjetskog Saveza.
Region je prvobitno došao pod kontrolu etničkih jermenskih snaga, uz podršku vojske Jermenije, u borbama koje su završene 1994. Međutim, tokom rata 2020. Azerbejdžan je vratio delove Nagorno-Karabaha zajedno sa okolnom teritorijom koju su kontrolisale jermenske snage nakog prethodnog rata.
Borbe 2020. su završene prekidom vatre uz posredovanje Rusije i raspoređivanjem ruskih mirovnih snaga. Međutim, one su malo učinile da spreče napredovanje azerbejdžanskih snaga.
Pobeda Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu menja odnos snaga u regionu južnog Kavkaza, oblasti s više naroda koja je isprepletena naftovodima i gasovodima i gde se Rusija, SAD, Turska i Iran nadmeću za uticaj.
Od raspada Sovjetskog Saveza, Jermenija se oslanjala na bezbednosno partnerstvo sa Rusijom, dok se Azerbejdžan zbližio sa Turskom, sa kojom deli jezičke i kulturne veze.
Jermenija je nastojala da uspostavi bliže veze sa Zapadom i krivi Rusiju, koja ima mirovne snage u Nagorno-Karabahu, ali je zaokupljena ratom u Ukrajini, što Nagorno-Karabah nije zaštićen.
Moskva odbacuje optužbe da je kriva i navodi da Pašinjan pravi veliku grešku flertujući sa SAD. Ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov rekao je Vašingtonu da prestane da podstiče antiruska osećanja u Jermeniji.
Razgovor Putina i Raisija
Jedan od retkih pouzdanih trgovinskih partnera Jermenije je Iran, koji je dugo služio kao kanal za prirodni gas i druge robe neophodne za ovu južnokavkasku državu bez izlaza na more. Iran takođe deli granicu sa Azerbejdžanom, a značajna etnička azerbejdžanska manjina živi u severozapadnom Iranu.
Iranski predsednik Ebrahim Raisi razgovarao je telefonom o situaciji u Nagorno-Karabahu u sa ruskim liderom Vladimirom Putinom 26. septembra, saopštio je Kremlj. Dvojica predsednika su "naglasili važnost rešavanja svih pitanja isključivo mirnim, političkim i diplomatskim sredstvima", navodi Kremlj.
Izvori: Reuters, AFP
