Viktor Marković, rođen u Beogradu 1979. godine, diplomirani filolog na katedri za skandinavistiku. Radio svašta nešto smešno da bi se na kraju pronašao i skrasio u komediji. Na internetu piše za Njuz.net, na televiziji za "24 minuta sa Zoranom Kesićem", a odnedavno vodi i radio-emisiju "Uskoro na TV-u", tako da je pokrio skoro sve medije. Nijedan od tih poslova mu nije baš siguran, ali barem ne mora da ustaje rano.
Subota, 15. oktobar
Subota je obično dan nakon snimanja emisije "24 minuta", što obično znači da je to dan nakon večeri kada se proslavljalo još jedno uspešno snimanje emisije, što obično znači da je to dan mamurluka. Srećom, ova subota je drugačija po tome što mamurluka ipak nema, uprkos tome što se proslavljalo, i na tome sam jako zahvalan jer mogu da dan provedem normalno sa ženom umesto da se ceo dan žalim kako slabo podnosim piće.
To što je subota neradni dan ne znači da se baš ništa ne radi. Sa drugarima Dušanom i Vladom idem na radni ručak u "Mali Pariz". Radio Laguna je nekim čudom prihvatio naš predlog da imamo emisiju jednom nedeljno koja će se emitovati na njihovoj frekvenciji. Čudo je u tome što su predlog prihvatili i pre nego što smo napravili konačni koncept emisije. To može da znači da imaju jako, jako veliko poverenje u nas, ili da su jako, jako očajni. U svakom slučaju, moraćemo o nečemu da pričamo kada stanemo pred mikrofone, i to nešto će morati da bude smešno jer smo im tako rekli da će biti, pa zato sastančimo. Ma biće to sve ok, tešimo se međusobno.
Nijedan dan više nije neradni jer ako imate pametan mobilni telefon to znači da sada stalno vukljate mali kompjuter sa sobom, na koji stalno stižu mejlovi, poruke, klipovi, vesti... Neko nas je dobro zeznuo a da to nismo ni provalili. Evo čak i ovo pišem na mobilnog. U četu razmenjujem sa kolegama poslednje ispravke u montaži epizode, dok finalna verzija ne ode na B92. Već šaljemo i predloge o tome šta bi moglo da se nađe u narednoj epizodi jer je Vlada otputovala u Niš i počela da stvara materijal za našu emisiju.
Teoretičar zavere u meni misli da namerno najgluplje izjave daju u petak ili subotu jer hoće da što više vremena prođe do sledeće subote, kada će te njihove izjave biti bajate. Naravno da je ovo sve moja paranoja, jer to bi bilo skroz suludo. Mmm... da.
Nedelja, 16. oktobar
Još jedan dan predviđen za odmor koji se provodi u polu-radu. Teme za emisiju se ređaju jedna za drugom i sada ve moramo da malo i proveravam koja je od izjava prava, jer neke deluju potpuno sumanuto. A i ne želimo da prođemo kao "Nedeljnik" kojem su podvalili intervju sa Trampom.
Uveče idem na večeru sa ženom i njenom malom ali veoma uspešnom psihološkom organizacijom. U ženu se uzdam da će nas izdržavati kada meni propadnu svi poduhvati u svetu komedije. Okupila je sjajan tim koji se bavi, između ostalog, i pružanjem psihološke podrške izbeglicama koji prolaze kroz našu zemlju, a u poređenju sa tim svi moji poslovi deluju nekako nebitno pa verovatno zato nikad i ne pravim takva poređenja.
Ponedeljak, 17. oktobar
Dan na poslu protiče u smišljanju strategija za razvoj Njuz.net-a. Naš novi menadžer a stari član Njuza Bane Grković pokušava da nas dovede u red, a počeo je sa nečim što nam najteže ide još od osnivanja – dolazak na vreme u redakciju. Listajući tačku po tačku dnevnog reda na improvizovanom kolegijumu, dolazimo do jednog kurioziteta – ponudu od jednog brenda da napravimo reklamu tako što ćemo u tekstu pljuvati po drugom, konkurentskom brendu. Ponudu, na žalost, moramo da odbijemo jer imamo te neke granice i principe kojih se držimo ko pijan plota. Predlažemo im neku normalniju reklamu pa ćemo videti da li će prihvatiti.
Uveče idem sa ženom na predstavu "Sumnjivo lice" u Mikser. Kasnimo jer nas je nedavno završeni Bitef, gde su predstave na kojima smo bili kasnile po 20 minuta, dobrano razmazio. Srećom reditelj Vojkan Arsić nas dočekuje i "preko veze" ubacuje u prvi red pored kolege Miroslava, Kesića i njegove žene.
Predstava je sjajna, sa mladim glumcima i duhovitim tekstom Minje Bogavac. Četvrti zid ne samo da se probija, nego su glumci tokom cele predstave okrenuti ka publici, i otvoreno nas kritikuju "odakle nam pare da dođemo na predstavu, da nismo i mi sumnjiva lica". Sjajan fazon. Čestitamo glumcima i reditelju, i dogovaramo pojavljivanje u nekoj od narednih epizoda "24 minuta" gde će izvesti neki od songova iz predstave. Takoreći spojili smo lepo i korisno.
Utorak, 18. oktobar
Komšinica sa sprata ispod nam javlja da joj se pojavila fleka na plafonu, pa da vidimo gde curi. Naravno, curi iz creva koje dovodi vodu u radijatore. Čačkam nešto pred ženom, pravim se da znam šta radim, ali na kraju ipak zovemo majstore. Zima je počela i ne možemo baš da priuštimo da prođemo kao ovi sa centralnim grejanjem – smrznuto!
Na poslu se situacija polako zahuktava, i posle mirnog ponedeljka već krećemo malo ozbiljnije da se bacamo na posao. Kesić dolazi u redakciju Njuza oko 3.00 i rad na emisiji počinje tako što biramo teme koje ćemo obrađivati. Slučaj je takav da je premijer Vučić za samo tri dana, od petka do utorka, uspeo da obiđe 100 mesta, izjavi 1.000 stvari i uvredi milion ljudi.
Pazimo da nam cela emisija ne bude samo Vučić ovo, Vučić ono, ne toliko zbog toga što smo nešto objektivni, nego nam je iskreno dosadio. Ista stvar je i na sajtu Njuza, gde počinjemo da ignorišemo (inače sjajne) ideje za tekstove o Vučiću, jer ga već ima previše i plašimo se da ne počnemo da smaramo čitaoce jednom te istom temom.
Sreda, 19. oktobar
Sreda i četvrtak su obično dani kada na posao dođem rano, dobro ne baš rano, i ostanem do kasno, dobro... do jako kasno. U ta dva dana napišemo celu epizodu za "24 minuta" i još ako se nađe vremena nešto i za sajt Njuz.net. Ekipa koja se sastoji od Nenada, Marka, Darka, Miroslava, Saleta i Kesića je već uigrana u pisanju scenarija, pa tačno znamo koliko stranica teksta je potrebno za koji segment emisije.
Naravno, kada se zadesi da je toliko ljudi zatvoreno na jednom mestu toliko dugo sa zadatkom da napravi što više dobrih fora, da ti isti ljudi ne bi poludeli, neumitno dolazi među njima i do tračarenja, ogovaranja, a ponajviše i do sasvim neprikladnih fora. Te fore nikad nisu i nikad ni neće napustiti našu malu redakciju jer, da ih neko drugi čuje, sasvim sigurno bi prestali da se druže sa nama, a možda bi nas i prijavili nekoj ustanovi. Ne mogu da kažem da sam ponosan na taj deo posla, ali opet, na neki čudan način i jesam – to je ona vrsta fora koja je smešna zato što je pogrešna.
Žao mi je što ne mogu ovde da prepričam neku od njih, ali ipak je Radio Slobodna Evropa respektabilan medij. Sa radom završavamo oko deset uveče a nismo stigli ni do pola. Sutra nam znači ne gine da zaginemo barem do ponoći. Nema veze, navikli smo.
Četvrtak, 20. oktobar
Dok napolju ceo dan duva vetar, ja sam opet ceo dan na poslu gde zajedno sa momcima završavam pisanje scenarija za jubilarnu 90. epizodu emisije. Najviše muke nam zadaje, naravno Vučić, malo zbog toga i što ga toliko svuda ima pa nam se smučilo da ga slušamo, a malo i zbog toga što u jednom segmentu pokušavamo da napravimo i malo ozbiljniju kritiku njegove izjave o socijalnim davanjima.
Proučavamo šta je rekao, kojim brojkama se frlja, šta je tačno a šta ne, koliko ima primalaca socijalnih davanja u Srbiji... u jednom trenutku naša redakcija zaista i liči na pravu novinsku redakciju koja detaljno i ozbiljno istražuje neku priču. Srećom, i tu se završava – nakon što nekako uspemo da raspetljamo – i to klupko i smislimo duhovit komentar, koliko je to moguće u jednoj takvoj, ipak ozbiljnoj temi.
Malo sam omašio u proceni juče, ipak se rastajemo negde oko 1.00 ujutru i hitam kući da vidim ženu koju nisam video, čini mi se, čitavu večnost. Kad tamo a ono i ona još radi!
Kako nismo već milioneri kad ovoliko radimo, pitam se?
Facebook Forum