U Briselu je u utorak bez rezultata završen sastanak u okviru dijaloga između dvojice glavnih pregovarača Kosova i Srbije Besnika Bisljimija (Bislimi) i Petra Petkovića, te izaslanika Evropske unije za dijalog Miroslava Lajčaka.
Petković je rekao da je za Beograd najvažnije pitanje formiranje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
On je optužio zvaničnu Prištinu da ne želi i neće da formira ovu zajednicu.
"Jedno od ključnih pitanja je pitanje prihvatanja nacrta statusa o zajednici koji je izradila Evropska unija. Beograd je spreman da prihvati taj nacrt. Nacrt statusa je ključan i to je glavni korak u pravcu formiranja te zajednice", rekao je Petković.
Bisljimi je, pak, novinarima na kraju susreta rekao da je ovo ponovo bio susret na kome je srpska strana potvrdila da neće primeniti sve elemente dogovora o putu ka normalizaciji odnosa, koji su lideri postigli prošle godine u Briselu i Ohridu.
"Oni su jasno stavili do znanja da za njih postoje delovi sporazuma koje mogu da sprovedu i da postoje neke tačke koje ne mogu da primene. Oni (delegacija Srbije) su pred gospodinom Lajčakom priznali da neće u potpunosti sprovesti sporazum", izjavio je Bisljimi na kraju sastanka.
Kosovski glavni pregovarač je rekao da tokom letnjeg perioda neće biti više susreta u okviru dijaloga.
Najavio je da će do 18. jula strane poslati njene komentare u vezi sa planom primene sporazuma.
Nakon ovih komentara bi evropska strana, prema rečima Bisljimija, izradila novi predlog o primeni dogovora.
Kosovo i Srbija su 2023. postigle dogovor o Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, ali on nije sproveden na terenu.
Sastanak glavnih pregovarača najavili su prošle nedelje premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon odvojenih razgovora sa visokim predstavnikom EU Josepom Borrellom.
Kurti i Vučić nisu seli za isti sto zbog, kako je rečeno, uslova koje je postavio kosovski premijer, a koje predsednik Srbije nije prihvatio.
Kurti je nastavak dijaloga uslovio sa tri zahteva: potpisivanjem Sporazuma o putu normalizacije odnosa, povlačenjem pisma kojim je Srbija zvanično odbila da primeni sporazum sa Kosovom i izručenjem Milana Radoičića, osumnjičenog za oružani napad u Banjskoj.
Stano je 1. jula novinarima rekao da je cilj dijaloga Kosova i Srbije "normalizacija odnosa".
"Ovaj zadatak je EU dala kao mandat za posrednike u dijalogu. Dakle, mandat je da se pomogne dvema stranama da normalizuju odnose. Priznanje [Kosova od strane Srbije] nije deo mandata. Naravno, logična posledica normalizacije bi bilo priznanje. Ali, ovo je nešto veoma daleko na putu procesa", rekao je Stano.
Diplomatski izvori u Briselu kažu da Evropska unija pokušava da natera strane da se dogovore o redoslednom planu za sprovođenje Sporazuma za normalizaciju odnosa.
Do sada su strane imale različite stavove o tome.
Kosovo nije prihvatilo da je prioritet formiranje zajednice opština sa srpskom većinom, dok je Srbija odbila da sprovodi obaveze koje se odnose na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i teritorijalni integritet Kosova.
- EU: Lobiranjem protiv Kosova Srbija krši sporazum o putu ka normalizaciji
- EU ponovila poziv Kosovu da formira zajednicu opština sa srpskom većinom
O sastanku glavnih pregovarača 1. jula je govorio i predsednik Skupštine Kosova, Gljauk (Glauk) Konjufca.
Na pitanje novinara o svrsi ovih razgovora, nakon uslova koje je Kurti postavio, on je rekao da "svaka instanca mora da zadrži stav" u vezi sa tim uslovima.
Ti uslovi su, prema njegovim rečima, razumni i "moraju se razjasniti, da bi dijalog uspeo".
Konjufca je rekao da se od EU očekuju najviši standardi i politike i etike u politici.
Prema njegovim rečima, Borrell i njegov izaslanik za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak "nisu postupili po najvišim evropskim standardima".
"Njihove privatne i individualne preferencije imale su veliki uticaj na način na koji su oblikovali dijalog", rekao je Konjufca.
Brisel je ranije odbacio Kurtijeve slične tvrdnje da evropski posrednici nisu neutralni.
