Međunarodni dan borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije, koji se obeležava 17. maja, LGBT zajednica u Srbiji dočekuje sa problemima sa kojima se sučava godinama unazad. Osim toga, posle dve uspešno održane Parade ponosa u Beogradu, deo ove populacije strepi šta će po njihova, ionako krhka prava, doneti partije ekstremne desnice koje su ušle u parlament Srbije.
Nakon što su Srpski pokret Dveri, Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije – među kojima prve dve spadaju u ekstremnu desnicu – dobile fotelje u Narodnoj skupštini, LGBT aktivisti se boje da bi javni diskurs mogao biti zagađen govorom mržnje.
„Mi pretpostavljamo da će biti otpora i negativnih komentara. Taman smo malo smirili tenzije i naučili nečemu ljude u toj skupštini, a sada se to vraća unazad“, kaže Boban Stojanović, jedan od organizatora Parade ponosa.
Njegov strah nije neosnovan, ako se ima u vidu da Dveri od 2009. organizuju protest protiv Parade ponosa, a da je lider ovog pokreta Boško Obradović pre dve godine na Trgu Republike dao ovo obećanje:
“Kada se Dveri budu pitale i odlučivale, a taj trenutak nije uopšte toliko daleko koliko oni misle, gej parade će biti zabranjene na 100 godina kao u Rusiji.”
Iako deli strepnju zbog ovakvih političkih tendencija, Anita Mitić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, smatra da je ipak bolje što desničarima nije ostala ulična i vaninstitucionalna borba.
“Drago da sad konačno postoji neki prostor sa nekim određenim pravilima za delovanje te desnice i da nije to marginalizovano, pa samim tim i popularnije”, kaže naša sagovornica, te dodaje:
“Ovo zaista jeste važna tema sa stanovišta LGBT prava, jer Dveri zaista jesu zasnovale svoje celo političko delovanje na protivljenju Prajdu. Tako da se nadam da neće dovesti do toga da se zabrani Prajd ili da se u skupštini poziva na linč i nasilje nad LGBT osobama, ali ovo je, ipak, Srbija i moramo biti oprezni.”
Psihološko nasilje, diskriminacija i izolacija
U takvoj Srbiji, nasilje, diskriminacija i strah su tri najbolnija problema sa kojom se LGBT populacija suočava, kaže Boban Stojanović.
„Ako se tome doda da su ljudi koji pripadaju LGBT zajednici ljudi kao i svi drugi i da se suočavamo sa finansijskim, zdravstvenim i svim drugim problemima, onda mogu da konstatujem da kvalitet života LGBT osoba nije na zavidnom nivou i da, pored svega onoga s čim može da se suoči bilo koji građanin ili građanka Srbije, mi svakodnevno živimo u strahu ne samo od ekonomske situacije, već i od toga da li će nas neko prebiti ili neće“, ocenjuje Stojanović.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je povodom 17. maja, Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije, da su ove tendencije i dalje prisutne u Srbiji.
"I pored činjenice da su dve Parade ponosa i Trans prajd održani bez incidenata, kao i da su teme posvećene poštovanju prava LGBT osoba prisutnije u javnosti i da postoji izvestan napredak u poboljšanju položaja ove populacije, činjenica je da su homofobija i transfobija i dalje prisutne u našem društvu", navela je Brankica Janković.
Jedan od problema je i legislativa. Saša Gajin iz Centra za unapređenje pravnih studija podseća da u Srbiji još uvek nije usvojen zakon o istopolnim zajednicama.
“Mislim da je neophodno što pre pristupiti usvajanju te vrste pravne regulative, pre svega da bi se omogućilo ostvarivanje prava LGBT zajednici, ali i da bi se naš pravni sistem harmonizovao sa standardima koji već preovlađuju u okviru Evrope i posebno Sjedinjenih Država”, rekao je Gajin na tribini “Homofobija u Srbiji: Kuda plovi ovaj brod?”, održanoj 17. maja u Medija centru.
Marijana Stojčić, sociološkinja i saradnica na istraživanju koje je sproveo Centar za kvir studije o stepenu homofobije u Srbiji, kaže da je ohrabtrujuće to što, u odnosu na prethodne ankete, većina ispitanika odbacuje direktno fizičko nasilje prema homoseksualnim osobama.
„Međutim, zabrinjava to što se jako često drugi oblici nasilja koji su mnogo suptilniji – kao što su psihološko nasilje, diskriminacija i izolacija – ili ne prepoznaje kao nasilje ili postoji sklonost da se posredno opravdava i da se umanjuju njihovi efekti.“
Parada ponosa uspešno je organizovana prethodne dve godine, a 2016. bi trebalo da bude održana 18. septembra.
