Srbija ima vlasništvo u Zagrebačkoj banci?

Da li Srbija ima vlasništvo u hrvatskoj Zagrebačkoj banci? Ovde nije reč tek o spekulacijama, nego o sumnjama koje očigledno neguju i neki od čelnih ljudi u Vladi Srbije. Naime, podatke koji navodno potvrđuju tu nedokazanu tezu, na posebnoj prezentaciji u petak će im izložiti novinar iz Hrvatske koji se bavio istraživanjima onoga što je ostalo nezavršeno i nejasno u složenom procesu sukcesije imovine nekada zajedničke države.

Tvrdnje da Srbija ima 46 odsto vlasništva u Zagrebačkoj banci čiju vrednost procenjuje na oko pola milijarde evra zagrebački bloger i novinar Domagoj Margetić, između ostalog, zasniva na sporazumu iz 1977. između beogradske Jugobanke, koja je nekoliko godina u stečaju i Kreditne banke Zagreb o udruživanju u Zagrebačku banku.

„Kada su pretvarali Zagrebačku banku u Deoničarsko društvo izdali su 1287 deonica, njihov kapital je pokrivao negde oko 49 odsto kapitala banke. 51 odsto kapitala banke, prkzana u bilansu, ali nisu izdate deonice, dva najveća udela je trebalo da pripadnu Hrvatskoj i Srbiji po osnovu ulaganja Jugobanke koja je izvorni osnivač zagrebačke banke. Oni su jednostavno te podatke 90 – te godine utajili. Sve do tada u svim dokumentima se vode, tada ih oni jednostavno zataje. Nema ih više u dokumentima, ali nisu mogli zatajiti kapital“, rekao je Margetić.

Margetić, kako tvrdi, srpskim vlastima nudi i dokaze po kojima Srbija nije obavezna da u slučaju eventualnog zahteva po sporazumu o sukcesiji obešteti hrvatske građane, štediše Zagrebačke banke, čija je ušteđevina od 2.1 milijarde evra, kako se veruje, po deponovanju iz njihove matične banke u Narodnu banku Jugoslavije završila u rukama režima Slobodana Miloševića. Međutim, Margetić kaže da je došao do neočekivanog otkrića.

„Da novac nikada nije poslat iz Zagrebačke banke u Narodnu banku Jugoslavije nego je prebačen u strane banke čiji je suvlasnik bila Zagrebačka banka. Ona je taj novac ponovo koristila u svojim reinvesticijama, istovremeno tereteći Hrvatsku za povrat tih sredstava, koja je odgovornost prebacila na Srbiju.“

Politička podgrejavanja

Uprkos prvobitnom obećanju iz Zagrebačke banke nismo dobili bilo kakav komentar, a oni su izostali i od većine stručnjaka i poslanika s obrazloženjem da nedovoljno poznaju temu.

Ipak, slobodni novinar Ivica Grčar koji prati ekonomiju i finansije rekao je za RSE da priča o Zagrebačkoj banci i njenom osnivanju u Hrvatskoj traje već godinama. Nije mu međutim poznato da je beogradska Jugobanka imala udela u njenom osnivanju.

„Osnovana je pre tridesetak godina i osnovale su je razne zagrebačke tvrtke. Posle se dogodilo, naravno ne slučajno, da su osnivači bli naprosto progutani od banke koju su osnovali. Prvo su se ulozi osnivača pretvarali u kredite, krediti u vlasničke udjele i onda su firme redom propadale. Moguće je da se na osnovi toga traži nekakav udio u tome, jer dosta je računa ostalo neraščišćeno", kaže Grčar.

S obzirom da je teško procenjivati rezultate sukcesije, procesa koji traje poslednjih 13 godina, neizvesno je kada bi moglo doći do razgovora između Hrvatske i Srbije o vlasničkom udelu u Zagrebačkoj banci, ukoliko se ispostavi da su podaci do kojih je došao novinar Domagoj Margetić validni.

Ako se uzme u obzir do sada iskazana traljavost u utvrđivanju kome šta pripada od nekadašnje zajedničke imovine, novinar Dimitrije Boarov u otvaranju nove rasprave ne vidi previše smisla.

„Neko veliko čačkanje oko tih imovinskih odnosa može biti iskorišćeno u političke ili neke propagadne svrhe, ali faktički ta priča je završena i nijedna ex YU država neće ostvariti neka ozbiljnija imovinska prava na teritoriji neke druge. To je tako više za podgrevanje nekih starih omraza između ex YU država, nego što to zaista ima neki rezon“, zaključuje Boarov.

Kako je Domagoj Margetić izjavio za RSE on će u petak ministru Velimiru Iliću, po njegovom povratku iz posete Belorusiji predstaviti saznajnja do kojih je došao.