Viši savetnik američkog Stejt Departmenta Dereka Chollet (Šole) je poručio da "Kosovo mora da ispuni sve obaveze iz dijaloga, uključujući i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom".
On je ovo rekao u razgovoru sa novinarima u Prištini 11. januara.
"Smatramo da smo u kritičnom trenutku. Smatramo da Kosovo i Srbija treba hitno da se angažuju u dijalogu koji vodi Evropska unija, koja radi na sveobuhvatnom sporazumu za normalizaciju odnosa fokusiranog na međusobno priznanje", rekao je Chollet.
Dodao je da je pitanje Zajednice hitno pitanje koje je dobilo još veći značaj nakon nedavnih dešavanja na severu.
"Očekujemo da Vlada Kosova stavi neke predloge na sto", rekao je Chollet.
Podvukao je da SAD ne podržavaju Zajednicu koja bi ličila na bosanskohercegovački entitet, Republiku Srpsku.
"Ne tražimo od Kosova da podrži bilo koji sporazum koji nije u skladu sa Ustavom i odlukom Ustavnog suda iz 2015. godine", naveo je on.
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena u okviru dijaloga ali je Ustavni sud Kosova utvrdio da neke tačke sporazuma nisu u skladu da kosovskim zakonima, ali da mogu biti usklađeni.
Chollet je rekao i da do dijaloga na visokom političkom nivou treba da dođe što je pre moguće, ali nije precizirao datum održavanja sastanka.
Dijalog na političkom nivou vode premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Naveo je da su mu kosovski zvaničnici preneli "snažnu želju Vlade Kosova da se angažuje u dijalogu", te dodao da će SAD učiniti sve što mogu da pomognu u olakšavanju pregovora o normalizaciji. Nije želeo da govori o roku u okviru kog bi mogao da bude postignut konačni sporazuma Kosova i Srbije.
Chollet je u razgovoru sa novinarima u Prištini rekao i da SAD imaju jake odnose sa Kosovom, te da je vizija SAD da je Kosovo multikulturalno, nezavisno, suvereno, bezbedno i demokratsko.
Vizija za Kosovo je, dodao je on, i puna integracija u evroatlanske strukture, te da postane punopravni član međunarodnih organizacija.
Chollet se prethodno sastao sa visokim kosovskim zvaničnicima tokom svoje posete Kosovu, a među glavnim temama je bio proces dijaloga sa Srbijom, te evropski plan o normalizaciji odnosa.
Taj plan je vlastima u Prištini i Beogradu predat krajem leta, a podržavaju ga Francuska, Nemačka i SAD.
U tekstu tog plana, u koji je RSE imao uvid, navodi se da su strane svesne da su nepovredivost granica i teritorijalni integritet i suverenitet i zaštita nacionalnih manjina osnovni uslovi za mir.
Takođe predviđa priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu.
Osim sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani i premijerom Aljbinom (Albin) Kurtijem, Chollet je razgovarao i sa predstavnicima Srpske liste, najveće partije kosovskih Srba koja ima podršku Beograda.
Visoki američki zvaničnik će 12. januara otići u Beograd gde će razgovarati i sa srpskim zvaničnicima.
Osmani o konačnom sporazumu sa Srbijom
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je poručila u sredu da konačni sporazum sa Srbijom, koji bi podrazumevao međusobno priznanje, ima za cilj unapređenje života građana, te postizanje održivog i dugoročnog mira u regionu.
U saopštenju iz Predsedništva Kosova, objavljenog posle sastanka Osmani i višeg savetnika američkog Stejt Departmenta Dereka Cholleta (Šole) koji 11. januara boravi na Kosovu, se ističe da je angažovanje Sjedinjenih Država ključno u dijalogu.
"Kosovo je spremno da nastavi da bude konstruktivna strana, da koordiniše sa SAD, daje predloge koji doprinose postizanju takvog sporazuma", navodi se u saopštenju.
Navodi se i da je bilo reči i o poslednjim dešavanjima na Kosovu i u zemljama regiona, te da su istaknuti bliski odnosi Srbije i Rusije.
"Osmani je istakla da Srbija uz podršku Rusije nastavlja da destabilizuje i preti održivom miru u region", navodi se.
Na sastanku Osmani i Cholleta su, kako je navedeno, potvrđeni odlični odnosi Kosova i SAD.
Chollet je prethodno održao razgovor i sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem.
Iz Vlade Kosova je saopšteno da je premijer Kosova sa visokim američkim zvaničnikom razgovarao o odnosima Prištine i Beograda, te o dijalogu dveju strana o normalizaciji odnosa. Bilo je reči i o o evropskom planu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.
"Istaknuta je potreba za aktivnim i konstruktivnim angažovanjem u dijalogu i za intenziviranjem napora ka punoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, sa fokusom na obostrano priznanje", navodi se u saopštenju.
Kurti je napomenuo i da su Sjedinjene Američke Države "nezaobilazan partner i saveznik Republike Kosova", te da je cilj da se još više ojača partnerstvo sa SAD.
- Kurti zatražio jači pritisak na Beograd s ciljem postizanja dogovora
- Ambasada SAD: Nezavisnost Kosova je činjenica
- Zapadna diplomatska 'ofanziva' na Srbiju
Kovačevski: Partnerstvo sa SAD je od velikog značaja
Viši savetnik američkog Stejt Departmenta Dereka Chollet je u Prištinu doputovao iz Skoplja, gde se 11. januara sastao sa premijerom Severne Makedonije, Dimitrom Kovačevskim.
"Naše snažno strateško partnerstvo sa SAD je od velikog značaja u godini koja je pred nama, koja je ispunjena izazovima kako kod nas tako i na globalnom nivou", poručio je premijer Severne Makedonije nakon što je Šoleu poželeo dobrodošlicu.
Chollet je sa predstavnicima vlade Severne Makedonije razgovarao o nizu pitanja, uključujući energetiku, ekonomiju i borbu protiv korupcije, a pred sastanak u Vladi, Kovačevski je, kako je objavio na Facebooku, Cholletu poklonio dres makedonske fudbalske reprezentacije sa brojem 11 i njegovim prezimenom na leđima.
Politički analitičar Artan (Muhaxhiri) Muhadžiri u izjavi za RSE navodi da je poseta visokog američkog zvaničnika važna kada je u pitanju dinamika procesa dijaloga.
"Jasno je da će glavni zahtev Cholleta biti veća, energičnija, iskrenija, kvalitetnija posvećenost Vlade Kosova u procesu dijalogu, jer su čak i velike američke investicije na Balkanu usmerene ka postizanju konačnog sporazuma i pronalaženju rešenja za stvaranje nove istorijske pozornice", ocenjuje Muhadžiri.
Smatra da se i Srbija suočava sa velikim pritiscima SAD, ali i EU, ali da predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da se fokusira na "nesuglasice i odbijanje Kosova da ispuni američke zahteve".
Ipak, podvlači da je jasno da će Srbija morati da napravi velike kompromise ako ne želi da bude stigmatizovana da blokira proces dijaloga i ako želi da ima evropsku budućnost. Američki zvaničnik u posetu Beogradu odlazi u četvrtak, 12. januara.
Šta je prethodilo poseti Cholleta Kosovu i Srbiji?
Poseta Cholleta Kosovu i Srbiji dolazi nekoliko nedelja nakon tenzija na severu Kosova, koje su rezultirale podizanjem barikada od strane lokalnih Srba zbog hapšenja njihovog sunarodnika Dejana Pantića, bivšeg policajca. U međuvremenu je Pantiću određen kućni pritvor a barikade uklonjene.
Chollet je ranije rekao da je utrošeno vreme na diplomatske napore oko smanjivanja tenzija na terenu, te da Kosovo i Srbija treba da se fokusiraju na dijalog.
U tom kontekstu je pomenuo francusko-nemački plan, odnosno plan EU za unapređenje odnosa dveju strana i postizanju potpune normalizacije.
Taj plan je vlastima u Prištini i Beogradu predat krajem leta, a podržava ga Francuska, Nemačka i SAD.
RSE je 11. decembra pisao da se u tom planu ne pominje međusobno priznanje između Kosova i Srbije.
U tekstu tog plana, u koji je RSE imao uvid, navodi se da su strane svesne da su nepovredivost granica i teritorijalni integritet i suverenitet i zaštita nacionalnih manjina osnovni uslovi za mir. Takođe predviđa priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu.
Novi plan o normalizaciji odnosa je na Kosovu prihvatio premijer Aljbin Kurti kao "dobru osnovu za dalje razgovore", dok su zvaničnici u Srbiji u nekoliko navrata izražavali rezerve.
Kurti je rekao i da je Srbija odbacila plan na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost održanom u oktobru prošle godine, pozivajući se na izjavu srpskog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, koji je naveo da Srbija neće moći da prihvati plan u kome se priznaje nezavisnost Kosova.
Dačić je 10. januara rekao da se pitanje Kosova može rešiti samo kompromisom, te dodao da za Srbiju postoje tri crvene linije – da mora da se sprovede sve sto je potpisano, da Srbija ne može da prizna nezavisnost Kosova i bezbednost Srba na Kosovu.
"Ako neće KFOR to da uradi, ako neće kosovska policija, onda nemojte da nas dovodite do toga da mora srpska policija i vojska da obezbeđuju bezbednost i mir na Kosovu. To je nešto što ne bismo želeli. Mi želimo mir i sprovođenje sporazuma", rekao je on.
Izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak je ranije rekao da bi 2023. godina mogla biti odlučujuća za postizanje sporazuma.
Kosovo i Srbija vode dijalog pod pokroviteljstvom EU od 2011. sa ciljem postizanja normalizacije odnosa. Dok zvanična Priština insistira da konačni sporazum sadrži međusobno priznanje, Beograd traži kompromisno rešenje.
