Upravo završeni, 25. festival Grad teatar i ove godine ostaje najskuplji festival u Crnoj Gori.
Iako je za četvrt vijeka u ovu instituciju uloženo najmanje 25 miliona eura, ova institucija je izgubila svoju matičnu scenu, nema pozorišnu infrastrukturu, a većina pozorišnog programa koje producira igraju se van Crne Gore.
I jedini je festival koji unajmljuje privatnu firmu da organizuje najvažniji festivalski segment.
Ipak, u Gradu teatru ne razmišljaju o redefiniciji festivalskog koncepta.
U brojkama 25. festival Grad teatar zvuči ovako: Izvedeno je 58 programa, od toga 36 dramskih, 7 muzičkih, 10 književnih, 4 likovna programa. Na festivalu je bilo 600 učesnika, a ove godine bilo je oko 15000 posjetilaca koji su pratili festivalska dešavanja.
Direktor festivala Merim Smailagić za sada je objavio samo dio troškova festivala. No, i po tim nepotpunim podacima opština Budva je rekorder po novcu koji iz gradske kase izdvaja za festivale.
"Iz budžeta opštine je obezbijeđeno 600 hiljada eura za organizaciju festivala. Mi smo od Ministarstva kulture dobili 30 hiljada. Za ostalo još nemamo cifru jer se sada svode računi", kaže on.
Neće biti velikih promena
Osim što se velikim novcem finansiraju projekti koji se potom ne igraju ni u Budvi ni u Crnoj Gori nakon ljeta, Grad teatar nema ni svoju scenu na kojoj bi nesmetano mogle nastajati predstave.
Tako je direktor Narodnog pozorišta u Beogradu Božidar Đurović ustvrdio da će zbog nepozorišnih uslova Kanjoš Macedonović zasijati tek u beogradskom pozorištu.
Ekipa predstave Kanjoš Macedonović, Budva, 8. juli 2011.
"Ovdje je takva kakofonija da se divim glumcima, rediteljki i svima jer zaista je teško pronaći koncentraciju i baviti se takvim poslom kao što je gluma, kao što je teatar kada čujet buku 50 metara od scene. Vjerujet mi da to mnogo utiče na kvalitet predstave i na koncentraciju glumačku bez koje se teško može stvoriti ozbiljan pozorišni čin", kaže on.
Zamjenica direktora Milena Lubarda Marojević kaže, međutim da je ovoga ljeta najmanje problema bilo sa bukom.
"Nikada nije bilo manje buke na predstavama i probama. Učesnici će, na žalost, uvijek imati pritužbi jer su došli u Budvu u koju turisti dolaze upravo zbog tog bogatog noćnog života. Kada vi hoćete da imate i bogat noćni život ali i bogat kulturni i pozorišni život neko mora da trpi. Ali, moram reći da je ove godine ta saradnja sa policijom, komunalnom inspekcijom pa čak i sa vlasnicima lokala bila jako dobra. Ja sam od tih ljudi bukvalno tokom predstave dobijala poruke - javi kada se predstava završi. Šankovi su potpuno bili utišali muziku, a sa druge strane imali smo i tu scenu na Svetom Stefanu gdje su uslovi poput onih iz epruvete", kaže ona.
RSE: Da li razmišljate o redefinisanju festivalskog koncepta?
Lubarda - Marojević: Ja vam ne mogu sada reći da li razmišljamo i u kojem pravcu, ali je potpuno prirodno da kada prođe jedan ovakav period da se promijenio kontekst, da su mnoge lokacije na kojima su se nekada igrale predstave i izvodili programi sada u privatnom vlasništvu i na njih ne možemo računati, pa do raznih drugih infrastrukturnih i umjetničkih momenata, onda je potpuno normalno da se razmišlja, ako ne o onekoj promjeni onda o nekoj redefiniciji i o nekom pomjeranju. Ako od nas tražite da vam kažemo neku krupnu stvar da razmišljamo o promjenama to za sada nije slučaj jer prosto se time ne bavimo još uvijek.
Iako je za četvrt vijeka u ovu instituciju uloženo najmanje 25 miliona eura, ova institucija je izgubila svoju matičnu scenu, nema pozorišnu infrastrukturu, a većina pozorišnog programa koje producira igraju se van Crne Gore.
I jedini je festival koji unajmljuje privatnu firmu da organizuje najvažniji festivalski segment.
Ipak, u Gradu teatru ne razmišljaju o redefiniciji festivalskog koncepta.
U brojkama 25. festival Grad teatar zvuči ovako: Izvedeno je 58 programa, od toga 36 dramskih, 7 muzičkih, 10 književnih, 4 likovna programa. Na festivalu je bilo 600 učesnika, a ove godine bilo je oko 15000 posjetilaca koji su pratili festivalska dešavanja.
Direktor festivala Merim Smailagić za sada je objavio samo dio troškova festivala. No, i po tim nepotpunim podacima opština Budva je rekorder po novcu koji iz gradske kase izdvaja za festivale.
"Iz budžeta opštine je obezbijeđeno 600 hiljada eura za organizaciju festivala. Mi smo od Ministarstva kulture dobili 30 hiljada. Za ostalo još nemamo cifru jer se sada svode računi", kaže on.
Neće biti velikih promena
Osim što se velikim novcem finansiraju projekti koji se potom ne igraju ni u Budvi ni u Crnoj Gori nakon ljeta, Grad teatar nema ni svoju scenu na kojoj bi nesmetano mogle nastajati predstave.
Tako je direktor Narodnog pozorišta u Beogradu Božidar Đurović ustvrdio da će zbog nepozorišnih uslova Kanjoš Macedonović zasijati tek u beogradskom pozorištu.
Zamjenica direktora Milena Lubarda Marojević kaže, međutim da je ovoga ljeta najmanje problema bilo sa bukom.
"Nikada nije bilo manje buke na predstavama i probama. Učesnici će, na žalost, uvijek imati pritužbi jer su došli u Budvu u koju turisti dolaze upravo zbog tog bogatog noćnog života. Kada vi hoćete da imate i bogat noćni život ali i bogat kulturni i pozorišni život neko mora da trpi. Ali, moram reći da je ove godine ta saradnja sa policijom, komunalnom inspekcijom pa čak i sa vlasnicima lokala bila jako dobra. Ja sam od tih ljudi bukvalno tokom predstave dobijala poruke - javi kada se predstava završi. Šankovi su potpuno bili utišali muziku, a sa druge strane imali smo i tu scenu na Svetom Stefanu gdje su uslovi poput onih iz epruvete", kaže ona.
RSE: Da li razmišljate o redefinisanju festivalskog koncepta?
Lubarda - Marojević: Ja vam ne mogu sada reći da li razmišljamo i u kojem pravcu, ali je potpuno prirodno da kada prođe jedan ovakav period da se promijenio kontekst, da su mnoge lokacije na kojima su se nekada igrale predstave i izvodili programi sada u privatnom vlasništvu i na njih ne možemo računati, pa do raznih drugih infrastrukturnih i umjetničkih momenata, onda je potpuno normalno da se razmišlja, ako ne o onekoj promjeni onda o nekoj redefiniciji i o nekom pomjeranju. Ako od nas tražite da vam kažemo neku krupnu stvar da razmišljamo o promjenama to za sada nije slučaj jer prosto se time ne bavimo još uvijek.