Piše: Georgi Angelov
Jedna majka iz Bugarske kaže da joj je laknulo što njen sin živi u inostranstvu i što je van domašaja, kako ona strahuje, ne samo vojnog roka, već i slanja u borbu protiv ruskih invazionih snaga u Ukrajinu gde se odvija najkrvaviji sukob na kontinentu od Drugog svetskog rata, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
"Prvi put ne brinem što je moj sin otišao iz Bugarske", rekla je za Bugarski servis RSE-a Elena, koja nije želela da se objavi njeno pravo ime, objašnjavajući da je počela da brine pošto je čula za "moguću vojnu mobilizaciju".
Bugarska vlada ne samo što nije najavila takva plan ili nameru, već o tome nije ni raspravljala niti je spominjala tako nešto.
Kao i mnoge dezinformacije, ova glasina je verovatno iznikla na društvenim mrežama gde se dalje širi. U slučaju ove glasine, nju su pokrenuli proruski nalog na Fejsbuku (Facebook) s više od 10.000 pratilaca i popularni reper.
Čini se da su se u ovom slučaju oni koji su širili dezinformacije o regrutaciji uhvatili za nešto istine: članovi vlade jesu raspravljali o promeni zakona koji nalaže obuku pripadnika rezervnih vojnih snaga u mirnodopskom periodu. Naime, 18. januara je od Ustavnog suda traženo da proceni zakonitost takvog poteza.
Objašnjavajući potencijalnu promenu zakona o rezervistima, vršilac dužnosti ministra odbrane Dimitar Stojanov rekao je da bi presuda Ustavnog suda mogla da pomogne u razjašnjavanju pravnih nejasnoća po tom pitanju koje datira još makar od 2016.
Bugarski zvaničnici su posle toga rekli da vlada ne razmatra vraćanje obaveznog vojnog roka koji je ukinut 2008. niti pripremu za opštu mobilizaciju.
Isfabrikovane glasine
Ipak, uveravanja da se nije razgovaralo ni o kakvoj mobilizaciji ili slanju vojnika u Ukrajinu, nisu ubedila neke Bugare.
Jordan Halačev, koji ima više od 11.000 pratilaca na Fejsbuku, izrazio je sumnju prema motivima vlasti, napisavši sarkastično: "Ne, to nema veze s ratom u Ukrajini. Vlada samo pita!"
Na nalogu Halačeva pojavljuje se isključivo proruski sadržaj, uglavnom o ratu u Ukrajini, ali i generalno o međunarodnim odnosima.
Jedna od onih koji su čitali i delili post Halačeva bila je Elena, koja kaže da je nekada radila kao novinarka. Elena poriče da se "uspaničila", ali kaže da su je posebno zabrinuli navodi koje je pročitala u "međunarodnim medijima" da je u drugim zemljama istočne Evrope bilo mobilizacije, iako nijedna zemlja u tom regionu nije preduzela takve mere niti ih planira.
Rasprave o uvlačenju Bugarske u sukob u Ukrajini, pa čak i o mobilizaciji, pojavljivale su se s vremena na vreme otkako je Rusija pokrenula invaziju 24. februara 2022.
Uglavnom su ih pokretali delovi bugarskog političkog spektra naklonjeni Kremlju, posebno ultradesničarska Partija preporoda i njen lider Kostadin Kostadinov.
Post Halačeva od 19. januara na Fejsbuku brzo je podeljen uz komentare poput "mašina za mlevenje mesa se zaglavila". Takođe je deljen među grupama na Fejsbuku koje slično misle, utvrdio je Bugarski servis RSE-a. Nalog pod imenom Nikolina Mihailova je postavio sadržaj u 11 takvih grupa, od kojih tri imaju više od 150.000 pratilaca.
Glasine o mobilizaciji su se pojačale kada je popularni reper Stanislav Najdenov-Spens u svojoj emisiji 12. januara prorekao takav potez. "Poslaće bugarsku vojsku u Ukrajinu", rekao je hiljadama svojih sledbenika, ne ponudivši ikakav dokaz.
Kao i sve zemlje u Evropskoj uniji (EU), Bugarska sada ima potpuno profesionalnu vojsku od 37.000 ljudi, pokazuju podaci Svetske banke iz 2019. Rezervne snage, prema navodima, broje oko 45.000 ljudi. U izveštaju bugarskog Ministarstva odbrane iz 2021. utvrđeno je da značajan broj rezervista nije imao vojnu obuku.
Prema sadašnjem zakonu, Bugari u vojnom rezervnom sastavu ne mogu biti pozvani na obuku u mirnodopskim uslovima, budući da takva obuka mora da bude na dobrovoljnoj osnovi.
Širom EU, ruska invazija na Ukrajinu dovela je do preispitivanja i zvaničnici širom kontinenta postavljaju pitanja o odbrambenim kapacitetima svojih vojnih snaga.
Rat na društvenim mrežama
Mada nije poznato tačno poreklo glasina o mobilizaciji u Bugarskoj, rat Rusije protiv Ukrajine se takođe vodi na internetu, dok je Kremlj optužen za intenziviranje aktivnosti na dezinformisanju.
"Dezinformacije oko ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. označile su eskalaciju u dugogodišnjim informativnim operacijama Rusije protiv Ukrajine i otvorenih demokratija", navela je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj u radnom dokumentu iz novembra 2022.
Bugarska se pokazala kao plodno tlo za lažne vesti, koje su većinom podmetali ili pothranjivali akteri povezani s Kremljom.
Ta zemlja je u političkom vakuumu od juna 2022. kada je prozapadna vlada premijera Kirila Petkova pala pošto joj je izglasano nepoverenja posle samo šest meseci na vlasti. U aprilu će biti održani još jedni vanredni parlamentarni izbori – peto glasanje u dve godine.
Tokom krize COVID-19, Bugarska je među zemljama EU imala najveću stopu smrtnosti povezane s korona virusom usled niske stope vakcinisanja, delimično zahvaljujući sumnjama koji su na društvenim mrežama hranile snage naklonjene Kremlju.
"Bugarska nudi posebno plodno okruženje za širenje proruskih dezinformacija. Nivo medijske pismenosti je nizak, dok je komunistička prošlost zemlje ukorenila proruske stavove u kulturni mejnstrim", napisao je u maju 2022. bugarski medijski portal Kapital insajts (Kapital Insights).
Mada retke, glasine da se građani EU mobilišu za borbe u Ukrajini pojavile su se u makar još jednoj zemlji.
U Češkoj su dezinformacije na društvenim mrežama tvrdile da Petr Pavel, penzionisani vojni general koji je pobedio populističkog milijardera Andreja Babiša u drugom krugu predsedničkih izbora 28. januara, priprema vojnu regrutaciju Čeha za borbe u Ukrajini. Pavel, koji je kao predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a, tokom kampanje je predstavljan kao ratni huškač.
Nije poznato ko stoji iza takve kampanje u Češkoj i policija je objavila da sprovodi istragu. Gubitnik na izborima Babiš je prethodno plaćao bilborde s porukom da će Češka biti uvučena u rat punih razmera ako on ne bude izabran.
Facebook Forum