Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je primio zajedničko pismo predsednika Francuske Emanule Makrona (Emannuel Macron), nemačkog kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholz) i premijerke Italije Đorđija Melonije (Giorgia Meloni).
U njemu se Priština i Beogad pozivaju da, bez uslovljavanja, realizuju do sada postignute dogovore u okviru dijaloga, uključujući onaj o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.
Ovo pismo je stiglo uoči sastanka premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, zakazanim za 27. februar u Briselu.
Očekuje se da će na dnevnom redu biti predlog EU za normalizaciju odnosa dve strane, u kome je jedna od tačaka upravo realizacija do sada postignutih sporazuma.
"Koraci za implementaciju koji predstoje treba da odražavaju ovaj politički pristup, da strane obezbede da se Osnovni sporazum i preostale obaveze iz dijaloga adekvatno adresiraju bez odlaganja", navodi se u pismu.
Pismo ovih evropskih zvaničnika primio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, javlja BETA, ali sadržaj pisma nije poznat.
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena 2013. godine, dok su 2015. usaglašeni principi po kojima bi ona trebala da bude formirana.
Ovaj sporazum je višegodišnji kamen spoticanja u normalizaciji odnosa dve strane jer Kosovo odbija da ga sprovede uz obrazloženje da nije u skladu sa Ustavom i da nisu moguća monoetnička udruživanja.
Kosovo strahuje da bi Zajednica mogla da postane poput Republike Srpske, entiteta u Bosni i Hercegovini ali su Sjedinjene Države u nekoliko navrata istakle da tako nešto neće podržati.
Ipak, od Prištine traže da formira Zajednicu u skladu sa zakonima Kosova.
U pismu se podvlači da je predlog EU za normalizaciju odnosa od "ključnog značaja za opštu dobrobit građana, za miran i prosperitetan razvoj regiona i evropsku perspektivu Kosova".
Pored Francuske i Nemačke, predlog EU o normalizaciji odnosa su podržale i SAD.
U njemu se eksplicitno ne pominje međusobno priznanje ili učlanjenje Kosova u Ujedinjene nacije ali se od Srbije traži da ne ometa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
Predviđa i da dve strane poštuju suverenitet i integritet druge zemlje.
Podrazumeva i jednaka prava, priznanje državnih simbola, poseban tretman za srpsku zajednicu na Kosovu, te realizaciju do sada postignutih dogovora u okviru dijaloga.
Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji više od deset godina sa ciljem postizanja konačnog dogovora. Međutim, strane imaju različita očekivanja kako bi on trebao da izgleda. Kosovo insistira na međusobnom priznanju a Beograd traži kompromisno rešenje.
