Evropska unija žali zbog propuštene prilike u Crnoj Gori da se uspostavi politički dijalog u Skupštini i time se na sveobuhvatan način sagleda izborni okvir te poveća poverenje u parlamentarne izbore naredne godine, navodi se u saopštenju iz Brisela i dodaje da su ti rezultati važni za reforme Crne Gore na putu u EU, posebno u pogledu pregovaračkih poglavlja 23 i 24 koji se odnose na vladavinu zakona.
- Novi rokovi ne garantuju dogovor o fer izborima u Crnoj Gori
- Brisel i Gordijev čvor crnogorske politike
U zajedničkom saopštenju koje su izdali portparolka komesara za proširenje Ana Pisonero i portparol šefa evropske diplomatije Peter Stano, se podvlači insistiranje EU da svi politički akteri u Crnoj Gori moraju preuzeti odgovornost i vrate političku raspravu u parlamentu.
“EU ponavlja da se u parlamentu treba odvijati politička rasprava i da parlamentarni bojkoti nisu rešenje, naročito za zemlju koja pregovara o ulasku u EU”, podvlači se u saopštenju koje su potpisali Pisonero i Stano.
Osvrćući se na predlog nacrta Zakona o slobodi veroispovesti i pravnom statusu verskih zajednica, Ana Pisonero i Peter Stano poručuju da je regulisanje verskih zajednica nacionalna nadležnost, ali da se to treba učiniti na inkluzivan način, okupljajući sve relevantne sudionike, te u skladu sa relevantnim međunarodnim i evropskim standardima o ljudskim pravima, posebno sa svim preporukama mišljenja Venecijanske komisije od 24. juna 2019. godine.
Rasprava o usvajanju ovog zakona je u sredu protekla uz visoke tenzije, a korišćene su i teške reči i pretnje među zastupnicima.
Vlada Crne Gore je početkom decembra utvrdila novi predlog Zakona o slobodi veroispovesti, koji nije prihvatila Srpska pravoslavna crkva (SPC) u Crnoj Gori.
Najspornija odredba ranijeg Nacrta Zakona je ona koja se odnosi na vlasništvo nad verskim objektima, po kojoj će u državno vlasništvo preći objekti i zemljište za koje verska zaednica nema dokaze o vlasništvu.
