Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc stiže u posetu Beogradu, uoči podnošenja izveštaja o saradnji Srbije s tim sudom pred Savetom bezbednosti UN u junu ove godine.
Bramerc će se sastati sa predsednikom i premijerom Srbije, Borisom Tadićem i Mirkom Cvetkovićem, tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem i predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom Rasimom Ljajićem. Od njegove ocene zavisi da li će zemlje EU ratifikovati Sporazum sa Srbijom o stabilizaciji i pridruživanju.
Uoči razgovora sa Seržom Bramercom, zvaničnici u Beogradu su ubeđeni da će dobiti novu potvrdu svoje kooperativnosti sa Tribunalom u Hagu, bar u onoj formi koja je pre pola godine otvorila put odmrzavanju Prelaznog trgovinskog sporazuma za zemljama Evropske unije.
Prvi čovek Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić kaže da će, u predstojećim susretima, glavni tužilac ovog suda biti informisan o svim aktivnostima u vezi sa potragom za preostalom dvojicom begunaca – Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem.
Rasim Ljajić“Očekujem uspešne razgovore i pozitivan izveštaj”, kaže Ljajić, navodeći i ostale argumente koji bi, u takvom uverenju, trebalo da ostave i Serža Bramerca.
“Srbija nema nijedan nerešen zahtev u pogledu administrativne saradnje koja podrazumeva dostavljanje dokumentacije, pristup arhivama i dostupnost svedoka. To se dešava prvi put od postojanja Nacionalnog saveta za saradnju. Pozitivno je rešeno više od 1.900 zahteva koji su stigli iz Tribunala. U pogledu operativne potrage za haškim optuženicima redovno smo informisali istražitelje i tužilaštvo Tribunala.”
Ljaićev optimizam deli i šef vladine kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović, koji kaže da je saradnje Srbije u ovom trenutku jako dobra i da je, već, u kontinuitetu:
“Verujem da se ništa nije promenilo ni u odnosu na potragu za presotala dva begunca. Dakle, smatram da naši nadležni organi preduzimaju sve mere neophodne da se oni privedu pravdi. Ono što, takođe, treba reći i što je obeležilo prethodnih šest meseci, to su i uspešni pretresi koji su doveli do zaplene velike količine materijala i on je dostavljen Haškom tribunalu, odnosno tužilaštvu. S druge strane ne treba se zanemariti ni činjenica da je Skupština usvojila deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici.“
Ni Ljajić, ni Ignjatović ne žele da iznose detalje u vezi sa potragom za Mladićem i Hadžićem. O tome će, kako kažu, obavestiti Bramerca i “nije to tema za širu javnost”. Ono što je poznato je činjenica, da potrage za haškim beguncima i dalje ne daju konkretne rezultate.
Dušan IgnjatovićVojno-politički ananlitičar Ljubodrag Stojadinović veruje da, na političkom i bezbednosnom vrhu države postoji odlučnost da se taj posao završi, ali smatra:
„Da svi oni imaju vrlo moćne centre opsrtukcije i da je to osnovni razlog što taj posao nije završen.“
Takva situacija ostavlja prostor za nedoumice u javnosti, tipa - da li će i kada će taj posao biti završen? Po misljenju Stojadinovića, te nedoumice proističu iz nemoći države:
„Ona tu nemoć pokazuje na, rekao bih, dramatično uporan način jer, prosto je neverovatno da je odlazak u hajdučiju postao srpski stereotip, a da je svaki građanin u ovoj državi dostupan organima gonjenja. Jedino nisu dostupni oni koji su najtraženiji. To je loša slika koju Srbija i dalje šalje, ne samo zapadu već i sopstvenoj javnosti, o nekim ljudima koji su privilegovani da svoju slobodu i odgovornost razumeju kako god žele. Zato i postoji neka vrsta ćutanja o tome u poslednjih nekoliko meseci. Kao da je senka Ratka Mladića pokrila njega samog i on je, praktično, čovek koji više ne postoji.“
Poslednja akcija, u koju je i javnost bila uključena, je ona krajem februara, kada je pretresena Mladićeva kuća u beogradskom naselju Banovo Brdo. Slične akcije često su ranije preduzimane pred dolazak haških tužilaca.
Ovog puta, neposredno pred dolazak Bramerca u Beograd, objavljeno je, međutim, da je otkrivena masovna grobnica u blizini Raške. Pitali smo Dušana Ignjatovića, da li će to uticati na ocenu haškog tužioca?
„Nisam siguran kakva je veza između te dve stvari. Ono što mogu samo da kažem jeste, da pronalazak te grobnice pokazuje jednu ozbiljnost organa Republike Srbije. Mislim da je i to još jedna od stvari koje mogu da pokažu da se Srbija menja i da nije više ono sto je bila pre deset godina.“
Ni Ljubodrag Stojadinović ne dovodi u direktnu vezu ova dva događaja, a o prethodnim akcijama kaže:
„Ja mislim da su sve te akcije - a bilo ih je između 20 i 25 i nikad se nije dogodilo da Ratko Mladić bude tamo gde su ga tražili - na neki način bile jedna vrsta estradno–političko–bezbednosne farse.“
*****
Pročitajte i ovo:
"Zeleno svetlo" za Srbiju i dalje zavisi od Haga
Emerson za RSE: Srbija može biti u EU do 2014.
Srbija i EU: Između želja i uslova
Bramerc će se sastati sa predsednikom i premijerom Srbije, Borisom Tadićem i Mirkom Cvetkovićem, tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem i predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom Rasimom Ljajićem. Od njegove ocene zavisi da li će zemlje EU ratifikovati Sporazum sa Srbijom o stabilizaciji i pridruživanju.
Uoči razgovora sa Seržom Bramercom, zvaničnici u Beogradu su ubeđeni da će dobiti novu potvrdu svoje kooperativnosti sa Tribunalom u Hagu, bar u onoj formi koja je pre pola godine otvorila put odmrzavanju Prelaznog trgovinskog sporazuma za zemljama Evropske unije.
Prvi čovek Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić kaže da će, u predstojećim susretima, glavni tužilac ovog suda biti informisan o svim aktivnostima u vezi sa potragom za preostalom dvojicom begunaca – Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem.
“Srbija nema nijedan nerešen zahtev u pogledu administrativne saradnje koja podrazumeva dostavljanje dokumentacije, pristup arhivama i dostupnost svedoka. To se dešava prvi put od postojanja Nacionalnog saveta za saradnju. Pozitivno je rešeno više od 1.900 zahteva koji su stigli iz Tribunala. U pogledu operativne potrage za haškim optuženicima redovno smo informisali istražitelje i tužilaštvo Tribunala.”
Ljaićev optimizam deli i šef vladine kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović, koji kaže da je saradnje Srbije u ovom trenutku jako dobra i da je, već, u kontinuitetu:
“Verujem da se ništa nije promenilo ni u odnosu na potragu za presotala dva begunca. Dakle, smatram da naši nadležni organi preduzimaju sve mere neophodne da se oni privedu pravdi. Ono što, takođe, treba reći i što je obeležilo prethodnih šest meseci, to su i uspešni pretresi koji su doveli do zaplene velike količine materijala i on je dostavljen Haškom tribunalu, odnosno tužilaštvu. S druge strane ne treba se zanemariti ni činjenica da je Skupština usvojila deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici.“
Ni Ljajić, ni Ignjatović ne žele da iznose detalje u vezi sa potragom za Mladićem i Hadžićem. O tome će, kako kažu, obavestiti Bramerca i “nije to tema za širu javnost”. Ono što je poznato je činjenica, da potrage za haškim beguncima i dalje ne daju konkretne rezultate.
„Da svi oni imaju vrlo moćne centre opsrtukcije i da je to osnovni razlog što taj posao nije završen.“
Takva situacija ostavlja prostor za nedoumice u javnosti, tipa - da li će i kada će taj posao biti završen? Po misljenju Stojadinovića, te nedoumice proističu iz nemoći države:
„Ona tu nemoć pokazuje na, rekao bih, dramatično uporan način jer, prosto je neverovatno da je odlazak u hajdučiju postao srpski stereotip, a da je svaki građanin u ovoj državi dostupan organima gonjenja. Jedino nisu dostupni oni koji su najtraženiji. To je loša slika koju Srbija i dalje šalje, ne samo zapadu već i sopstvenoj javnosti, o nekim ljudima koji su privilegovani da svoju slobodu i odgovornost razumeju kako god žele. Zato i postoji neka vrsta ćutanja o tome u poslednjih nekoliko meseci. Kao da je senka Ratka Mladića pokrila njega samog i on je, praktično, čovek koji više ne postoji.“
Poslednja akcija, u koju je i javnost bila uključena, je ona krajem februara, kada je pretresena Mladićeva kuća u beogradskom naselju Banovo Brdo. Slične akcije često su ranije preduzimane pred dolazak haških tužilaca.
Ovog puta, neposredno pred dolazak Bramerca u Beograd, objavljeno je, međutim, da je otkrivena masovna grobnica u blizini Raške. Pitali smo Dušana Ignjatovića, da li će to uticati na ocenu haškog tužioca?
„Nisam siguran kakva je veza između te dve stvari. Ono što mogu samo da kažem jeste, da pronalazak te grobnice pokazuje jednu ozbiljnost organa Republike Srbije. Mislim da je i to još jedna od stvari koje mogu da pokažu da se Srbija menja i da nije više ono sto je bila pre deset godina.“
Ni Ljubodrag Stojadinović ne dovodi u direktnu vezu ova dva događaja, a o prethodnim akcijama kaže:
„Ja mislim da su sve te akcije - a bilo ih je između 20 i 25 i nikad se nije dogodilo da Ratko Mladić bude tamo gde su ga tražili - na neki način bile jedna vrsta estradno–političko–bezbednosne farse.“
*****
Pročitajte i ovo:
"Zeleno svetlo" za Srbiju i dalje zavisi od Haga
Emerson za RSE: Srbija može biti u EU do 2014.
Srbija i EU: Između želja i uslova
