Bošnjačke partije u Srbiji formirale su dva meseca nakon održavanja lokalnih izbora odvojeno skupštinske većine u skoro svim sandžačkim gradovima sa Srpskom naprednom strankom (SNS) partijom predsednika države Aleksandra Vučića.
Da li je time stavljena tačka na priču o jedinstvu bošnjačkih partija i mogućem zajedničkom nastupu?
U Novom Pazaru, najvećem gradu te regije, okosnica vlasti je Sandžačka demokratska partija (SDP) Rasima Ljajića, zajedno sa SNS.
U Sjenici, udaljenoj 56 kilometara od Novog Pazara, Stranka pravde i pomirenja (SPP) Muamera Zukorlića vodi većinu, u kojoj je takođe i SNS.
Iznenađenje za mnoge je novoformirana vlast u Tutinu na jugozapadu Srbije, koji je decenijama bio bastion Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka Sulejmana Ugljanina, a koji je ostao u rukama ove partije zahvaljujući samo podršci SNS-a.
U Prijepolju na zapadu Srbije su na čelu novoformirane vlasti Vučićeva i Ljajićeva partija, dok je Priboj, na 30 kilometara udaljenosti, primer opštine da sve ove stranke itekao udruženo mogu zajedno da funkcionišu. Vlast u toj opštini činiće većina sastavljena, između ostalih, od odbornika SNS, SPP, SDA i SDP.
Pregovori o zajedničkom nastupu propali
Bošnjačko nacionalno vijeće, predstavničko telo sandžačkih Bošnjaka u Srbiji, ponovilo je tokom avgusta pozive svim bošnjačkim partijama da se udruže i zajednički deluju kako u republičkom parlamentu, tako i u lokalnim skupštinama.
Predsednica Vijeća, Jasmina Curić, rekla je u obraćanju novinarima nakon jednog od takvih poziva 6. avgusta da je na strankama da se dogovore oko načina i pojedinosti zajedničkog delovanja, a da je Vijeće spremno da pomogne na tom putu.
Međutim, nakon nekoliko sastanaka, Muamer Zukorlić je izjavio 14. avgusta da su pregovori o zajedničkom nastupu propali i za to okrivio Sulejmana Ugljanina, prenela je novinska agencija Beta.
Šta se očekuje?
Narodni poslanik Ljajićeve partije Muamer Bačevac podseća da su oni u poslednjih osam godina, u dva mandata, na lokalnom i republičkom novu koalicioni partneri sa SNS, te da zajedničko formiranje vlasti za njih predstavlja samo kontinuitet saradnje.
“Mislimo da je dobra saradnja sa Beogradom ključ za rešavanje svih problema u Sandžaku, a problema je zaista mnogo a mi ih rešavamo korak po korak”, rekao je Bačevac za Radio Slobodna Evopa (RSE).
On navodi i da je SDP otvoreni za saradnju sa svima, da bi napravili opšti koncenzus, a u cilju, kako je naveo, spuštanja tenzija.
“Očekujemo izuzetno teško vreme, nastavak borbe sa korona virusom i ekonomskim problemima, koje ona donosi i koje tek očekujemo”, rekao je Bačevac.
On je ocenio i da bošnjačke partije treba da se okupe oko zajedničkih interesa, a da je rad na normalizaciji govora i razgovora među njima zapravo rad na jedinstvu, jer će nakon toga uslediti rešavanje svih krucijalnih problema građana Sandžaka.
“Mislim da je jedinstvo Bošnjaka, koje potenciraju pojedini bošnjački lideri, ustvari jedan tolerantan ton, razgovor o osnovnim problemima koje imamo, uvažavanje jedni drugih, a pre svega nestigmatiziranje jedni drugih i nazivanje ‘beogradskim poslušnicima’, izraz koji koriste neki visoki funkcioneri ovdašnjih partija”, rekao je Bačevac.
Međusobne optužbe
Njegov komentar odnosio se na izjavu Muamera Zukorlića datu 7. avgusta, a koju je preneo lokalni portal Sandžak Press, u kojoj je tim rečima kritikovao stranku SDA Rasima Ljajića.
U Zukorlićevoj partiji, SPP, kažu da su se tokom formiranja vlasti na prvom mestu vodili principom bošnjačkog jedinstva, a na drugom principom promene rukovodeće garniture.
U tome su na neki način i uspeli, kako su naveli, jer su sa trona vlasti u Sjenici nakon skoro 30 godina sklonili Ugljaninovu SDA Sandžaka. SPP je u tome imao podršku odbornika SNS.
Član Predsedništva SPP Edin Zećirović rekao je za RSE da je sasvim prirodno da deo vlasti u toj opštini bude i SNS, jer su oni legitimni predstavnici velikog broja tamošnjeg srpskog stanovništa.
„Mi smo razgovarali sa njima, kao i sa ostalim akterima tamošnje političke scene, uvažavajući ovaj princip promene, uspeli smo da postignemo dogovor i na tom dogovoru je kreirana i vlast“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, u SPP se nadaju da će u tom, kako ga je nazvao, „pilot projektu“ moći da pokažu sve kapacitete i sve ono što žele kao stranka da postignu na lokalnom nivou.
„Imamo potencijala za to i nadamo se da će građani brzo u praksi videti šta to mi nudimo“, rekao je Zećirović.
On tvrdi da među ostalim bošnjačkim partijama nije bilo ozbiljnog sagovornika za dogovor ili širu koaliciju, optužujući ih za sitno šibicarenje.
Neprirodne koalicije
“Naš važan princip prilikom formiranja koalicija je beskompromisna borba protiv kriminala i korupcije koja je svih ovih decenija nagomilana u Sandžaku. Na žalost u bošnjačkim strankama nismo našli sagovornika za to“, rekao je Zećirović.
Bošnjačke stranke u Novom Pazaru i Tutinu, prema njegovoj oceni, su iskalkulisale drugačije i formirale vlast.
„A mi se nadamo da tu još uvek ima prostora za ozbiljnijim promenama, naročito kada je u pitanju Tutin. Zašto Tutin? Jer je očigledno da je tamo jedna potpuno neprirodna koalicija i da mislimo da ona nije čak ni volja naroda, te se nadamo da će se i tamo otvoriti prostor za ozbiljnu promenu, jer skoro 30 godina jedni te isti akteri su na vlasti, koji ništa ozbiljno nisu uspeli da ponude građanima“, rekao je Zećirović.
Glasovima odbornika Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka i Srpske napredne stranke (SNS), u četvrtak 13. avgusta je za predsednicu Skupštine opštine Tutin izabrana Selma Kučević.
Sednicu su napustili odbornici Stranke pravde i pomirenja (SPP), čiji je lider Muamer Zukorlić, kao i Grupe građana “Tutin na prvom mjestu – Bajro Gegić”, dok su u skupštinskoj sali ostali odbornici Sandžačke demokratske partije (SDP) Rasima Ljajića, ali oni nisu glasali.
Zećirović ističe da će na republičkom nivou SPP, koja je osvojila četiri poslanička mandata, biti ili istinski deo vlasti ili neće učestvovati u njoj.
“Ukoliko budemo u mogućnosti da imamo određeni deo vlasti i odgovornosti, te sa te pozicije i mogućnost da poboljšamo život ljudi u Srbiji, odnosno u Sandžaku gde najviše radimo, mi ćemo ući u tu vlast. Međutim, ukoliko nam ponude ono što su Bošnjaci imali i do sada i što je već viđeno - status nekog novog Ljajića i slično tome- onda nećemo učestvovati u vasti, jer ne želimo na takav način da se bavimo politikom i dajemo legitimitet republičkom nivou“, rekao je Zećirović, koji je u prethodne četiri godine bio državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
On je ocenio i da su isčekivanja građana Sandžaka velika, te da ukoliko država ne prepozna ozbiljnog partnera koji će sve to servisirati na nivou Sandžaka, može doći do, kako je rekao, zatezanja odnosa i polarizacije društva, „što nikako ne ide u prilog državi koja pokušava krupnim koracima ići prema EU i menjati sliku o sebi“.
Manjine prve na pregovorima sa Vučićem
Upravo su manjinske partije prve koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao na konsultacije nakon izbora održanih 21. juna. Pozivu se 14. jula nije odazvao jedino Sulejman Ugljanin.
Vučić je u svojoj izjavi nakon sednice predsedništva svoje stranke, SNS, održane 31. jula naveo da postoje četiri opcije za sastav nove Vlade Srbije. U sve četiri manjine bi, prema njegovim rečima, bile deo Vlade. Vučić, međutim, nije precizirao na koje sve manjinske stranke se to odnosilo.
U Ugljaninovoj partiji SDA nisu odgovorili na pitanja RSE, među kojima je bilo i kako je došlo do toga da ta stranka formira vlast u Tutinu sa SNS, partijom koju su do juče nazivali neprijateljem Bošnjaka.
Ugljanin je, inače, glasan kritičar Vučića i njegove SNS, a u maju 2019. godina ga je nazvao i „dokazanim bošnjačkim neprijateljem“, preneo je RTS.
I Ugljanin sa SNS na lokalu
Iz SDA je ranije saopšteno da je konstitutivna sednica opštine Tutin potvrdila da “u svakom narodu ima mnogo više dobrih i čestitih ljudi koji opšti društveni interes stavljaju iznad ličnog i partijskog i čija dela govore o njihovim kvalitetima što je potvrdio odbornik SNS-a Rade Petrović”.
Ugljanin je samo dan pre formiranja vlasti u Tutinu na konferenciji za novinare rekao da će konstitutivne sednice skupština sandžačkih opština pokazati u koju opciju će se svrstati bošnjačke stranke i njihovi odbornici.
“Ne bih ja uvredio srpski narod da su svi Srbi četnici, već samo oni koji su se svrstali u četničke kolone. To ćemo da vidimo od sutra na skupštinskim zasedanjima, u koju će kolonu ko da se svrsta”, rekao je tada Ugljanin.
Moć u rukama SNS
Politikolog Fahrudin Kladničanin pojašnjava da su bošnjačke stranke iz Sandžaka oduvek pravile koalicije sa srpskim strankama, počev nekada od Demokratske stranke Srbije, preko Demokratske stranke, pa sada do SNS.
On je za RSE rekao da država ima moć, poluge i mehanizma da pomogne, ukoliko je voljna i spremna.
“Državu u našem slučaju reprezentuje Beograd i SNS, pa se iz tog razloga sve tri bošnjačke stranke na različitim nivoima pojavljuju kao partneri i saradnici ovog režima i trenutne politike”, objasnio je Kladničanin.
Prema njegovim rečima, to se najbolje ogleda u lokalnim koalicijama i formiranju vlastu u Sandžaku, gde je su Ljajić, Zukorlić i Ugljanin formirali vlast zajedno sa lokalnim odborima SNS.
“Veoma je važno da vlast u Sandžaku bude multietnička i da odražava etničku strukturu, u političkom delovanju i rukovođenju lokalnim samoupravama”, rekao je Kladničanin.
On smatra da je priča o bošnjačkom jedinstvu izlizana, prazna, populistička i politička jeftina floskula, koju bošnjački lideri koriste u nedostatku političke kreativnosti.
“Nijedan bošnjački lider istinski ne želi bošnjačko jedinstvo, jer se time ugrožavaju vitalni interesi, kao što je pozicija lidera, politička pozicija u Sandžaku, odnos i komunikacija sa Beogradom”, ocenio je on.
Ujedinili se, ali u saradnji sa Beogradom
Sa druge strane, napomenuo je, bošnjačko jedinstvo je postignuto i ono je na visokom nivou.
“Mi upravo svedočimo postojanju istinskog bošnjačkog jedinstva u saradnji sa Beogradom, kada je opstajanje na vlasti i kada su stranački interesi prioritet svih prioriteta”, zaključio je Kladničanin.
Ovo nije prvi put da su vođeni razgovori među bošnjačkim partijama oko eventualnog zajedničkog nastupa.
U 2016. godini Ugljanin i Zukorlić su pokušali da dogovore zajednički nastup na izborima, međutim, kada je već izgledalo da je dogovor moguć, stranke su objavila da su razgovori propali, optužujući se međusobno zbog toga.
I tada je na ujedinjenje pozvalo Bošnjačko nacionalno vijeće, na čijem je čelu tada bio Ugljanin.
SDP Rasima Ljajića opredelila se tada za nastup sa SNS, te stoga nije učestovala u razgovorima.
Sandžak ima, prema poslednjem popisu, oko 240.000 stanovnika, među kojima je oko 143.000 Bošnjaka ili oko 60 odsto. Bošnjaci većinu čine u Novom Pazaru (77 odsto), Tutinu (90 odsto) i Sjenici (73 odsto), dok su u manjini u Prijepolju (34 odsto), Priboju (14 odsto) i u Novoj Varoši (četiri odsto).
Facebook Forum