Osim na lokalnim, tri najuticajnije bošnjačke stranke, čija su sedišta u Novom Pazaru, u tri kolone učestvuju i na republičkim izborima u Srbiji, koji će se održati 21. juna.
Na saradnju i eventualno partnerstvo sa najuticajnijom srpskom partijom Srpskom naprednom strankom (SNS), partijom predsednika države Aleksandra Vučića, ove tri partije gledaju na različite načine.
Sandžačka demokratska partija Srbije (SDP), čiji je osnivač ministar Rasim Ljajić, u koaliciji je sa grupom partija koje predvodi Srpska napredna stranka (SNS). Rasim Ljajić inače je na čelu dve stranke. Druga, Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS), na državnom nivou je u koaliciji sa naprednjacima Aleksandra Vučića.
Stranka pravde i pomirenja (SPP), bivšeg muftije Muamera Zukorlića, u koaliciji je sa Demokratskom partijom Makedonaca, dok partija Sulejmana Ugljanina, Stranka demokratske akcije (SDA) Sandžaka izlazi samostalno.
Izbori u Sandžaku, kao delu sa dominantnom većinom bošnjačkog stanovništva, pokazaće kakvo je političko raspoloženje javnosti na jugozapadu Srbije, zoni koja se graniči sa Kosovom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom.
SDP u koaliciji sa SNS
Član predsedništva SDP-a Mirsad Jusufović podseća da su u poslednjih osam godina, u dva mandata, na lokalnom i republičkom novu koalicioni partneri sa SNS. On očekuje fer i poštene izbore, pobedu liste na kojoj su i kandidati njegove partije, kao i da će uspeti da zadrže dobru vezu između lokalne i republičke vlasti.
"Smatramo da sve ono što mi kao manjina tražimo na republičkom nivou, to treba da ponudimo Srbima koji su ovde manjina", kaže Jusufović za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Sve što Vlada Srbije radi na razvoju infrastrukture, pospešivanju društvenog života, na investicijama u Novom Pazaru, dodaje on, nešto je što SDP smatra pozitivnim, jer se u Sandžak do pre deset godina vrlo malo ulagalo.
"Ovaj deo Srbije je bio veoma malo infrastrukturno razvijen, za manje- više većinu investicija koje ovde imamo dobijamo novac iz republičkog budžeta", ističe Jusufović.
Predstavnici ove lokalne partije u Skupštini Srbije su u poslaničkoj grupi druge Ljajićeve stranke - Socijaldemokratskom partijom Srbije (SDPS).
Jusufović kaže da je partnerski odnos sa predsednikom Srbije i liderom SNS Aleksandrom Vučićem i svim ministrima u Vladi Srbije rezultirao nizom krupnih infrastrukturnih projekata, te da su izgradnja novih puteva, bolnica, škola, ambulanti, dobar i normalan život građana ono za šta se od osnivanja zalažu.
Zukorlić spreman za novu saradnju sa SNS
Lider SPP Muamer Zukorlić kaže za RSE da ga raduje činjenica da u Srbiji polako međuverske i međuetničke barijere padaju, te da je uspeo u značajnoj meri da eliminiše ili oslabi predrasude koji su mnogi građani imali prema njemu, jer je pre prošlih republičkih izbora iz verskog prešao u politički milje.
Njegova partija je fokusirana na rešavanje problema u privredi, infrastrukturi, obrazovanju, poljoprivredi, razvoju sela, poreskim olakšicama, ali i beskamatnom finansiranju mladih bračnih parova.
Zukorlić očekuje veći broj glasova nego pre četiri godine, kada su osvojili dva poslanička mesta u Skupštini Srbije, jer predstavljaju "autentičnu politiku koja nije samo privezak vlasti ili opozicije".
Spremni smo na novi talas saradnje, iako nas često brine bujanje nacionalizma, glorifikacija ratnih zločinaca, negiranje genocida u Srebrenici i tako dalje- kaže Muamer Zukorlić
On tvrdi da je njegova stranka jedina u protekle četiri godine u partnerskim odnosima sa SNS zadržala svoj suverenitet tokom glasanja u parlamentu, ali da su doprineli spuštanju tenzija na relaciji bošnjačkog i srpskog naroda, Sandžaka i Beograda, Bosne i Hercegovine i Srbije.
"Spremni smo na novi talas saradnje, iako nas često brine bujanje nacionalizma, glorifikacija ratnih zločinaca, negiranje genocida u Srebrenici i tako dalje", kaže on.
To su, kako navodi, bolne stvari koje "uskraćuju prostor za optimizam".
"Ali i nedostatak optimizma ne znači da se treba okrenuti sukobljavanju, jer ovde imamo bogato iskustvo u tome koje treba iskoristiti u borbi za otvaranje nove stranice", ističe Zukorlić, čija partija učestvuje po prvi put i na izborima za poslanike u Skupštini Vojvodine, zakazanim za 21. jun.
Ugljanin o SNS – neprijatelji Bošnjaka
Sa druge strane, u Ugljaninovoj SDA Sandžaka, koja je na prethodnim izborima osvojila dva poslanička mesta, režim Aleksandra Vučića smatraju neprijateljem Bošnjaka u Srbiji.
Kandidat za narodnog poslanika ove stranke Enis Imamović kaže za RSE da SDA izlazi na izbore da bi građani imali mogućnost izbora.
Građani Sandžaka na ovim izborima biraju da li su za Sandžak ili veliku Srbiju, specijalni status Sandžaka ili Rašku oblast -poručuje Enis imamović iz SDA Sandžaka
"Iako su uslovi na ovim izborima daleko od fer i demokratskih mi smo odlučili da budemo jedini koji će čvrsto stati na put velikosrpskoj ideologiji i njenim izvršiocima u Sandžaku", ističe Imamović.
On dodaje i da SDA ne želi da sudbinu građana Sandžaka prepusti "ovom neprijateljskom režimu".
"Građani Sandžaka na ovim izborima biraju da li su za Sandžak ili veliku Srbiju, specijalni status Sandžaka ili Rašku oblast - to su jedina dva koncepta potpuno suprotstavljena na ovim izborima u Sandžaku", navodi Imamović.
On ponavlja stav da su glavni ciljevi SDA Sandžaka specijalni status Sandžaka i vraćanje Bošnjacima statusa naroda, ali i decentralizacija Srbije, evropske i NATO integracije, vladavina prava, jednakost pred zakonima i društvo jednakih šansi za sve građane.
Na takve stavove SDA odgovorio je 10. juna i predsednik Srbije i lider SNS, Aleksandar Vučić, koji je u izjavi za jednu televiziju rekao da Ugljanin "preti državi" i dodao da je ponosan na zajedničku listu sa Rasimom Ljajićem.
Koliko je glasača u Sandžaku?
Sandžak ima, prema poslednjem popisu, oko 240.000 stanovnika, među kojima je oko 143.000 Bošnjaka ili oko 60 odsto. Bošnjaci većinu čine u Novom Pazaru (77 odsto), Tutinu (90 odsto) i Sjenici (73 odsto), dok su u manjini u Prijepolju (34 odsto), Priboju (14 odsto) i u Novoj Varoši (četiri odsto).
Skupština Srbije usvojila je u februaru izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima.
Izmene Zakona predviđaju da strankama nacionalnih manjina nije potrebno da ostvare tri odsto kako bi im bili dodeljeni mandati, pri čemu se pri raspodeli mandata primenom sistema najvećeg količnika, količnici izbornih lista stranaka manjina uvećavaju za 35 odsto.
