Treba napraviti dobar izbor, objašnjenje je predsednika Srbije i lidera Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Vučića zbog čega još nije poznat sastav nove vlade Srbije.
Vučić i posle skoro dva meseca od održavanja parlamentarnih izbora i činjenice da je izborna lista njegove stranke osvojila 188 od 250 poslaničkih mandata u Skupštini Srbije, još vaga o "dobrom rešenju zbog onog što nas čeka". Tu navodi tešku situaciju oko Kosova, nastavak borbe sa epidemijom korona virusa i pokušaj postizanja šireg konsenzusa u društvu.
"Suštinski će o tome odlučivati procena Vučića oko toga s kim i kako treba da pravi koaliciju, a spoljni elementi su tek posredan faktor koji će on uzeti u obzir", kaže Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka upitan šta može uticati na sastav buduće vlade.
"I nikakav inženjering oko toga ko će biti, recimo, ministar spoljnih poslova ili ministar energetike ne može suštinski da promeni percepciju odnosa i snaga unutar vladajuće koalicije", dodaje on.
Vučić je najavio da će Srpskoj naprednoj stranci predložiti dva koncepta za formiranje Vlade – prvi, prostu koaliciju sa jednom partijom i drugi, neku vrstu koncentracione Vlade, pa da se za 1,5 godinu ide na nove parlamentarne izbore.
"Trenutno sam bliži drugom konceptu", rekao je Vučić 14. avgusta na TV Pink, ali nije želeo da kaže o kojoj je partiji reč ako bi bio prvi koncept.
Javnosti je prethodno bilo predočeno da se razmatraju četiri opcije sastava vladajuće koalicije.
"Da idemo sa socijalistima i manjima, sa (Aleksandrom) Šapićem i manjinama, sa socijalistima, Šapićem i manjinama i sami sa manjinama", rekao je Vučić 31. jula posle sednice Predsedništva SNS.
Dva koncepta za formiranje Vlade Srbije
Osim naprednjaka u novi saziv parlamenta ušli su i njihovi dosadašnji koalicioni partneri, Socijalistička partije Srbije (SPS) i Jedinstvena Srbija (JS), a prvi put u skupštinskim klupama su poslanici Srpskog patriotskog saveza (SPAS) Aleksandra Šapića.
Stranke manjina koje su ušle u Skupštinu Srbije su Savez vojvođanskih Mađara, Stranka pravde i pomirenja-Demokratska partija Makedonaca, Albanska demokratska alternativa-Ujedinjena dolina i Stranka demokratske akcije Sandžaka.
Srbija i geostrateški aspekti
U odlučivanju o formiranju vlade se verovatno najviše vodi računa o geostrateškom aspektu, ocenjuje novinarka nedeljnika NIN Vera Didanović.
"Odnosno ta potreba koja je postojala i ranije da stvori uslove da može da nastavi politiku 'dobar sam i sa Istokom i sa Zapadom'", kaže Didanović.
Ona smatra da sada Vučić mora o tome da vodi malo više računa nego ranije zato što mu je "imidž i na jednoj i na drugoj strani sveta prilično ugrožen" navodeći da se to videlo poslednjih dana u blagim packama koje je dobio zbog kupovine oružja iz Kine.
"Ali sve to što nam dolazi kao signal da njegova pozicija nije tako blistava ne znači i da je ugrožen, pre svega što Zapad očekuje da će on biti taj koji će rešiti kosovsko pitanje, a ni ruska strana ne vidi drugog potencijalnog saradnika na koga bi mogla da igra", zaključuje Didanović.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 11. jula, tokom obilaska radova u okviru projekta "Beograd na vodi" izjavio da je razumeo kritiku Ambasade SAD u Beogradu zbog kupovine kineskog oružja rekavši da Srbija još uvek nije kupila kineski raketni sistem protivvazdušne odbrane FK-3, ali da je "razmišljano o tome".
Američka ambasada je prethodnog dana za Radio Slobodna Evropa (RSE) navela da bi vlade trebalo da su svesne kratkoročnih i dugoročnih rizika i cene koju povlači poslovanje sa kineskim kompanijama.
Iako na vojno-tehničku saradnju Srbije i Kine ruske vlasti nisu reagovale, brojni su bili izveštajima u medijima pod okriljem Kremlja. Među izveštajima različitih medija bilo je i onih koji nisu krili da su razočarani što Srbija nije naručila rusko oružje iz porodice S-300.
Server za RSE: Pravac delovanja prema Kosovu odrediće Vučić, a ne vlada
Kosovo je, prema oceni samog predsednika Vučića, jedan od izazova za buduću Vladu Srbije. Na putu pregovora o integraciji zemlje u Evropsku uniju (EU) pred Srbijom je obaveza o normalizaciji odnosa sa Kosovom.
"Budući pravac delovanja Srbije kada je reč o Kosovu odrediće predsednik Vučić, a ne nova vlada, vlada će morati da se prilagodi onome što on bude odlučio", kaže za RSE Danijel Server (Daniel Serwer), profesor vašingtonskog univerziteta Džons Hopkins.
Upitan šta je pred novom vladom Srbije kada je reč o Kosovu, Server kaže da Beograd treba da bude spreman da uradi ono što je najbolje za građane Srbije, u koje nije uključena ogromna većina stanovnika Kosova. Dodaje da je Srbija priznala da kosovski Albanci nisu njeni državljani kada je odlučila da ih ne uvrsti u biračke spiskove za referendum o Ustavu Srbije iz 2006. godine.
Podsetimo da je tada u preambulu Ustava Srbije uneto da su "Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije".
"Za građane Srbije bilo bi najbolje da buduća vlada prihvati nezavisnost i suverenitet Kosova, prizna Kosovo formalno i uspostavi dobrosusedske odnose neophodne za članstvo u EU. Vlada u Prištini trebalo bi da prizna i zaštiti Srbe i njihovu imovinu, uključujući crkvenu imovinu na Kosovu", kaže Server.
On navodi da sve promene u vladinim institucijama na Kosovu treba da budu u skladu sa Ustavom i da budu propraćene recipročnim aranžmanima za Albance u Srbiji.
Server kaže i da su njegova očekivanja mala da će stvari krenuti u ovom pravcu, ali napominje da bi tako nešto dovelo do daleko većeg prosperiteta i sigurnosti za građane i Kosova i Srbije.
Sredinom jula je u Briselu, nakon skoro dve godine zastoja, sastankom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Avdulaha (Avdullah) Hotija, nastavljen dijalog političkih predstavnika Srbije i Kosova sa ciljem normalizacije odnosa.
I beogradski politikolog Dušan Spasojević, uz ogradu da se dosadašnja očekivanja da se vlade u Beogradu suoče sa nečim oko Kosova nisu ostvarila, navodi da je i u vezi sa Kosovom svejedno koja će pozicija kome biti data.
"Jer je jasno da je Vučić glavni pregovarač i da će on doneti odluku o tome šta je naša politika o Kosovu bez obzira da li je reč o nekakvom potpisu na nekom ugovoru ili na daljem odugovlačenju ili povlačenju iz procesa pregovaranja. Recimo, da se zadržimo samo na te tri situacije", navodi Spasojević.
Vučić: Put Srbije evropski
Aleksandar Vučić u međuvremenu poručuje da je važno da Vlada "razume koji je naš put, strateški i evropski".
On je, odgovarajući na pitanja novinara tokom pomenutog obilaska radova "Beograd na vodi" najavio da će nova Vlada nastaviti saradnju sa Rusijom i Kinom, dodajući, sa onima koji su doprineli da Srbija bude "prva ili druga u Evropi po stopi bruto domaćeg proizvoda" i da tešku krizu zbog epidemije "podnese lakše nego drugi u Evropi".
Koliko Vučić uzima u obzir očekivanja Rusije, recimo, s obzirom da mu je predsednik Rusije Vladimir Putin u maju 2016. u Moskvi kao mandataru za sastav nove Vlade Srbije izrazio nadu da će u novoj vladi, kakav god bio njen sastav, dostojno mesto zauzeti ljudi koji pridaju značajnu pažnju razvoju odnosa između Srbije i Rusije?
Pitanje je ko su ljudi koji su bliski Rusiji i kako to Rusija razume, odgovara politikolog Dušan Spasojević.
"Da li je to SPS, da li su to neki delovi SNS-a, da li je to Nenad Popović (lider Srpske narodne partije) i, na kraju krajeva, da li Rusi razumeju da je Aleksandar Vučić blizak ili udaljen od Rusije", kaže Spasojević.
On navodi da sigurno ima nekog prostora za davanja pažnje i poštovanja i Rusiji i Zapadu i drugim zemljama koje iskazuju nekakve interese, ali ponavlja da su to elementi drugog reda u odlučivanju o sastavu vlade.
U iščekivanju drugog kruga konsultacija
Drugi krug konsultacija trebalo bi da bude nastavljen ovih dana, a predsednik Aleksandar Vučić obećava formiranje vlade pre 3. novembra što je ustavni rok. Prema Ustavu, naime, vlada mora biti izabrana najkasnije 90 dana od konstituisanja Skupštine. A Skupština Srbije je konstituisana 3. avgusta, ali još nisu izabrani predsednik i potpredsednici parlamenta.
Vučić je u jednom od svojih obraćanja ove nedelje rekao da je pitanje personalnih rešenja oko 70 odsto već jasno.
"Mislim da mora da ima u vidu i da dolazi ozbiljna ekonomska kriza i tu mora da pomiri dva faktora, da u vladi budu ljudi koji mogu da se nose sa takvom situacijom, ali istovremeno da to budu ljudi koji su mu bezgranično lojalni i koji ne bi bili u situaciju da njega ugroze", navodi novinarka Vera Didanović.
Geostrateškim faktorima, naša sagovornica sada dodaje i predsedničke izbore 2022. godine, ali i beogradske izbore.
"Ukoliko ne dođe do promene Ustava koja bi značila biranje predsednika u parlamentu, njemu su na predsedničkim izborima potrebni glasovi SPS-a, pre svega, a SPS mu treba i zbog situacije negde na lokalu", navodi Didanović.
"Takođe dolaze beogradski izbori", dodaje ona "koji su ozbiljan ispit za naprednjake i tu su im veoma važni Šapićevi glasovi".
Didanović zaključuje da Vučić mora da vodi računa i o stranačkim potrebama, što znači da bi moralo da bude nekakvih promena koje bi "delovale motivišuće za ljude koji su članovi te ogromne stranke".
Prolongiranje dogovora oko formiranja nove vlade nije nešto što se dešava prvi put. I nakon prethodnih izbora 2016. godine, koji su održani krajem aprila, vlada je formirana sredinom avgusta iako su naprednjaci i tada imali više od polovine poslanika, odnosno imali 131 mandat.
"Vučić obavlja neke razgovore, ali suštinski reč je o disciplini u odnosu na moguće kandidate i držanju javnosti u neizvesnosti. To je ono što on uvek radi", ocenjuje politikolog Dušan Spasojević.
Poređenja radi, u Hrvatskoj gde je takođe ubedljivo pobedila Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) na izborima 5. jula vlada je izglasana već 23. jula. A u Severnoj Makedoniji, gde su izbori održani 15. jula, lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Zoran Zaev dobio je 13. avgusta mandat za formiranje nove vlade.
Facebook Forum