Ovih dana u Banjaluci je predstavljena analiza Okvirne energetske strategije Bosne i Hercegovine koja je rađena kroz projekat banjalučkog Centra za životnu sredinu.
Cilj je da se pokuša uticati na izmjene dokumenta čije usvajanje se očekuje u narednih nekoliko mjeseci. Analiza je kritikovala i način izrade, ali i sam sadržaj Okvirne strategije.
Dokument prijedloga Okvirne energetske strategije Bosne i Hercegovine, čija je izrada koštala oko 300.000 evra, ne zadovoljava niti ekonomske, a niti ekološke evropske principe, kategorični su autori analize tog dokumenta.
Jedan od autora i ekonomista Damir Miljević kaže da će se BiH naći u velikom problemu ukoliko se od riječi do riječi bude provodio tekst prijedloga Okvirne strategije.
"Ključni promašaj ove strategije je prije svega to da se elektroenergetski sektor u Bosni i Hercegovini može nastaviti razvijati onako kako se razvijao sedamdesetih godina prošlog vijeka, što je u postojećoj konstelaciji uslova energetske zajednice, ograničenje emisije CO2, klimatskih promjena, potpisanih međunarodnih sporazuma apsolutno nemoguće", navodi Miljević.
"S druge strane, ključni promašaj ove strategije je to što se vlasti Bosne i Hercegovine zanose time da u tim kombinacijama termo i hidro energije mogu biti konkurentni i da struja može biti jedan od ključnih izvoznih proizvoda Bosne i Hercegovine, što, nažalost, nije tačno. Prošle godine smo imali situaciju da smo morali jako puno energije da uvozimo, a ne da izvozimo. Prema tome, i tu je ozbiljan problem", dodaje Damir Miljević.
Donošenje energetske strategije jedna je od obaveza BiH koja proističe iz članstva u Energetskoj zajednici i već se dobrano kasni sa rokovima njenog usvajanja.
Savjet ministara BiH nije usvojio strategiju jer se čekalo na saglasnost eniteta.
Vlada Federacije BiH podržala je dokument još u julu prošle godine, no Republika Srpska svoju podršku uslovila je time da strategiju drugi entitet mora prvo usvojiti. No, u Centru za životnu sredinu u kašnjenju vide šansu da se dokument popravi.
Profesor tuzlanskog Elektrotehničkog fakulteta Mirza Kušljugić drugi je autor analize Okvirne strategije.
"Najvažnija stvar je da postojeća paradigma razvoja elektroenergetskog sektora, koja je bazirana na izgradnji termoelektrana, na ugalj, za izvoz, jednostavno nije paradigma koja omogućava održivi razvoj. Postoji velika opasnost da to bude orijentacija Bosne i Hercegovine. Naša preporuka je orijentacija na energetsku efikasnost, na obnovljive izvore energije, na efikasnu kogeneraciju, odnosno istovremenu proizvodnju električne energije i toplote", kaže Kušljugić.
Kroz kampanju "Stop prljavoj energiji, jer budućnost je obnovljiva" banjalučki Centar za životnu sredinu inicirao je mnoge aktivnosti u oblasti energije, te je u prošloj godini bio glavna spona između civilnog sektora i predstavnika vlasti u vezi sa Strategijom. Na taj način, Centar za životnu sredinu obezbijedio je da tekst Okvirne energetske strategije bude dostupan javnosti za slanje komentara i mišljenja.
"Ključno je da prvo vidimo u kom pravcu energetike ćemo ići mi kao država, cjelokupna Bosna i Hercegovina. Energetika nije samo energetika i proizvodnja, odnosno dobijanje električne energije. To je sveobuhvatan pojam – i ekonomije, i životne sredine, prvenstveno ono što mi uvijek govorimo: zdravlje ljudi, i kakav će ustvari biti kvalitet života u narednom periodu", kaže koordinatorica programa Energija i klimatske promjene u Centru za životnu sredinu, Duška Kudra.
Zbog toga što kasni sa usvajanjem Okvirne energetske strategije, BiH svake godine gubi više desetina miliona evra jer ne može da aplicira za IPA sredstva namenjena energetici.
No, profesor Mirza Kušljugić smatra da je to samo mali dio stvarnog gubitka.
"Najviše zato što nemamo stranih investitora koji su zainteresovani da ovdje ulažu, a mi smo, sa svojim objektima, poprilično došli u cajtnot – govorim o termoelektranama, vezano za njihovu starost, za njihovu ekološku neusklađenost. Na kraju, barem je u Federaciji, u Tuzli, odakle dolazim, tamo je glavna tema zagađenje zraka i sve ono što je povezano s tim, a to je energetika u širem smislu, ne samo elektrana. Dakle, veći je problem što se mi ozbiljno ne bavimo problemima koje imamo nego što smo izgubili, kako se to kaže, par desetina miliona eura. To za energetiku i nije neka cifra. Ako uzmete gubitke Elektroprivrede u Bosni i Hercegovini u prošloj godini, vidjet ćete da je ta cifra prevazilazi tih par miliona ili par desetina miliona eura", navodi Kušljugić.
Kušljugić ističe da će se neke stvari ipak morati pomicati sa mrtve tačke usvajanjem Okvirne energetske strategije.
"Ovaj dokument, ovakav kakav je, ako se usvoji, njegova jedina upotrebna vrijednost će biti da će nam Evropska unija izaći ususret da dalje ozbiljno radimo na strategiji dekarbonizacije, na ovome što se očekuje, a to je kombinovanje klimatske i energetske strategije. Dakle, otvorila bi neki proces koji bi omogućio da akteri, stejtholderi, ozbiljno sjednu i suoče se s onim što će u ovoj godini doći", riječi su profesora Kušljugića.
Analiza je nastala kao kritički odgovor na sadržaj Strategije koja po mišljenju autora predstavlja samo spisak želja kojim pravcem se želi ići, a ne napore i stvarne ciljeve koji su potrebni da bi se došlo do suštinske energetske tranzicije.
Nije sporno usvojiti neku strategiju, mnogo bitnije je da odgovorni uvide koliko su akcioni planovi realni i u skladu sa Energetskom zajednicom i sa međunarodnim obavezama.
Facebook Forum