Vlada i Srbi sa severa Kosova bez dogovora o referendumu

Bez dogovora predstavnika Srba sa severa Kosova, sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem i prvim vicepremijerom Aleksandrom Vučićem. Čelnici četiri severno-kosovske opštine došli su na sastanak u Beograd kako bi se izjasnili o eventualnom referendumu o Sporazumu parafiranom u Briselu, ali su umesto toga zatražili da se sačeka ocena ustavnosti dogovorenog, a potom donese odluka o referendumu. Premijer Dačić im je zatim odgovorio da referendum o briselskom sporazumu nema smisla. Možda će dogovor biti postignut 7. maja, za kada je zakazan naredni sastanak.

Predstavnici Srba sa severa Kosova imaju novi redosled koraka. Jedan od onih iz tvrde opcije sa „severa“, predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova i Metohije Milan Ivanović veruje da je to nužno jer se Sporazumom ugrožavaju vitalni interesi Srba:

„Potrebno je da se prioritet da odluci Ustavnog suda. Da Ustavni sud donese odluku o ustavnosti i zakonitosti Sporazuma. Pa da posle toga donesemo eventualno nekakve nove odluke, o eventualnom referendumu“.

Dok je Ivanović ispred zgrade Vlade prepričavao šta se događalo iza zatvorenih vrata, u samoj Vladi premijer Ivica Dačić izneo je uverenje da referendum ne bi imao smisla, jer Srbi sa Kosova očigledno ne bi prihvatili njegov rezultat. Stoga je zaključio:

„Kao što vidite referendum nije opcija. Mi smo razmišljali o referendumu kao načinu da, nakon njega, svi jedinstveno poštujemo odluke naroda. Ako narod misli da ovo nije u redu, mi u Vladi smo bili spremni da se povučemo. S druge strane to bi podrazumevalo i obavezu Srba sa severa Kosova da implementiraju ili da ne sprečavaju implementaciju ovog dogovora, u slučaju takvog ishoda na referendumu. Očigledno je da su procenili da narod Srbije u većini drugačije misli“.

Istovremeno, iznoseći stav odborničkih grupa sa severa Kosova Milan Ivanović podvlači da je čelnicima Srbije naglašeno kako je „plan o implementaciji Sporazuma još gori“. „On potpuno sve urušava. Očigledno je da iza toga ne postoje dobre namere“.

Govoreći upravo o implementaciji, Dačić upozorava:

„Vlada raspolaže svim mehanizmima za implementaciju koje država može da upotrebi. Ali, želimo da u tome učestvuju Srbi sa severa Kosova. Mehanizmi su jednostavni. Ali mi to nećemo. Ukinete plate, ukinete radna mesta i rešili smo problem takozvanih paralelnih institucija. Ali ova Vlada nije želela i neće to da radi. Zato hajde da se dogovorimo kako da idemo dalje napred“.

No, predstavnici sa „severa“ nisu jedini koji traže da njihov stav bude uzet u obzir. Gužva na sastanku u kabinetu srpskog premijera, mogla je biti i veća da neki od nisu ostali ispred ulaza u Vladinu zgradu.

Sa parolama na kojima su bile ispisane poruke protivljenja dogovoru iz Brisela protestovali su predstavnici Srba nastanjeni južno od reke Ibar. Navode da se osećaju diskriminisanim, te da nije prihvatljivo to što i oni ne prisustvuju sastanku, iako je svima jasno, kako je pred ulazak u Vladu rekao prvi čovek opštine Zubin Potok (jedna od četiri sa severa Kosova) Slaviša Ristić, da im je na sastanku takođe bilo mesto. „Isti nam je problem“, podvlači Ristić.

Ipak, sa sve darovima koje su namenili čelnicima države, verujući da ti pokloni imaju jaku simboliku, ostali su na pločniku ispred Vlade. Predsednik opštine Štrpce Zvonko Mihajlović:

„Mi smo za naše predstavnike Vlade koji su pregovarali u Briselu doneli po flašu dečanskog, manastirskog, vina. Ono potiče iz vinarije manastira Visoki Dečani. Mi kao dobri domaćini, kao dobri Srbi, kao Srbi koji su rešeni da ostanu na prostoru Kosova i Metohije, predstavnike naše vlasti želimo da počastimo ovim vinom. A oni su nas počastili Sporazumom koji želi da postojbinu ovog vina ostavi u fantomskoj državi Kosovo“.

Dodikova programska podrška

Po podršku i tako formulisanom odbijanju prihvatanja kosovske realnosti, dan pred susret u Vladi Srbije, čelnici Srba sa severa Kosva otišli su i u Banja Luku. Tamo ih je dočekao predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. On ih je podržao u nameri da istraju u svojim zahtevima, a kako prenose kolege iz “Alternativne TV” osim saopštenja, dalje nije išao:

“Milorad Dodik se nije pojavio pred kamerama. Više od pola sata novinari su ga strpljivo čekali kako bi čuli i njegovo mišljenje o Sporazumu i savetima koje je dao Srbima sa severa. Međutim, na kraju se odlučio za sopštenje u kome ništa konkretno ne piše”.

Ali, shodno i šturom saopštenju da se zaključiti da je prvi čovek bosansko-hercegovačkog entiteta protiv Sporazuma koji zone sa većinskim srpskim stanovništvom uvodi u pravni sistem Kosova, a Srbiji otvara vrata za dobijanje datuma za početak pregovora sa Evropskom unijom. S druge strane, kako u razgovoru za naš Radio ocenjuje jedan od lidera Srba južno od Ibra, Ranđel Nojkić, banjalučka misija severno-kosovskih Srba još jedan je pokušaj preduzet sa namerom izjednačavanja severa Kosva i Republike Srpske, što je inače tendencija čije je i samo naziranje sam dijalog, u toku njegovog trajanja, dovodilo do ivice debakla.

“Na taj način i poziciju Srba na celom prostoru Kosova i Metohije urušavaju i instrumente zaštite Srba preko institucija u Prištini žele da oslabe. Čine to što štite samo svoje interese. Onako kako neki u RS pokušavaju da zaštite samo svoje interese. Tako čine i ovde. A Srbi ostalog dela Kosova bi bili kolateralna šteta”, kaže Nojkić.

Otvara se zapravo pitanje još jedno pitanje. Koliko je Miloradu Dodiku, jasna poruka koju je prošle sedmice poslao predsednik Srbije Tomislav Nikolić, rekavši da su za njega Srbi iz Republike Srpske Bosanci, “iako neki ne vole da ih tako zovu”. Onima koji su ovu ocenu skloni da shvate kao pokazatelj velikog obrta u politici države Srbije, politikolog Vladimir Goati odgovara da bi je trebalo čitati tek kao “polurečenicu”. Ona teško da znači dokaz promene odnosa prema Srbima u RS ili najave zauzimanja sličnog stava perma kosovskim Srbima. Goati ipak napominje:

“Sigurno je da će arhitekti politike u Beogradu, doduše, morati da računaju sa još jednom preprekom kakva je očigledno predsednik Republike Srpske. Njegova podrška Srbima sa severa Kosova očigledno nije onakva kakvu je pruža država Srbija i koja je materijalna, finansijska i svaka druga. To je jedna, da kažemo, programska podrška koja ne košta mnogo, možda mnogo i ne donosi, ali je eto nije loše imati. Sam Dodik nema nikakav čaroban štapić. I toga su svi svesni. Ali, to je prilika Dodiku da kaže šta misli o akutelnoj vlasti u Republici Srbiji”.

Onoj vlasti koja po prvi put, makar i u naznakama, pokazuje spremnost da svoje sunarodnike jasno uputi ka Sarajevu odnosno Prištini, kao adresama za rešavanje spornih pitanja.