U Beogradu je 7. marta na platou ispred Filozofskog fakulteta održan protest desničara protiv evropskog plana za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.
Protest je preko ruske mreže Telegram, između ostalih, najavila i neregistrovana ultra desničarska organizacija "Narodna patrola", koja je ranije organizovala proteste zbog politike Vlade Srbije prema Kosovu.
Govornici su se predstavili kao studenti sa različitih fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Stefan Simonović, koji se predstavio kao student Filozofskog fakulteta u Beogradu, rekao je da evropski plan za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova znači "propast za Srbiju".
Simonović je ranije nastupao ispred udruženja "Srpska omladina za Kosmet" zajedno sa desničarskim političkim strankama.
"Zahtevamo momentalni prekid svih pregovora i razgovora u okviru francusko-nemačkog plana", rekao je sa govornice Simonović.
Evropski plan za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova poznat je kao francusko-nemački.
Lideri Srbije i Kosova su u Briselu su 27. februara izrazili spremnost da nastave sa implementacijom ovog predloga EU.
Pogrdni izrazi na račun predsednika države i Albanaca na Kosovu
Okupljeni na protestu su uzvikivali "Izdaja" i "Ne damo Kosovo", kao i pogrdne izraze na račun predsednika države Aleksandra Vučića i Albanaca na Kosovu.
Nakon obraćanja ispred Filozofskog fakulteta, učesnici protesta su krenuli u protestnu šetnju centralnim beogradskim ulicama do zgrade Radio-televizije Srbije (RTS), gde su zatražili da se na javnom servisu čuje "drugačije mišljenje, a ne samo da je Kosovo izgubljeno".
Tokom šetnje do zgrade RTS-a učesnici protesta su uzvikivali "Srbi, Rusi, braća zauvek" i "Srbija Srbima". Neki od učesnika su nosili rusku zastavu.
Ruske zastave, slovo 'Z' kao jedan od simbola ruske invazije na Ukrajinu kao obeležje ruske privatne plaćeničke vojske Vagner (Wagner) česti su na desničarskim protestima u Srbiji.
Uprkos tome što je država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU), Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji.
Zvanični Beograd taj stav pravda podrškom Rusije, kao stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, po pitanju Kosova.
Desničarske organizacije i pokreti se protive ulasku Srbije u EU i podržavaju rusku invaziju na Ukrajinu.
Vođa 'Narodne patrole' u pritvoru zbog poziva na nasilje
Vođa ekstremno desničarske grupe "Narodna patrola" Damnjan Knežević je u jednomesečnom pritvoru od 16. februara zbog sumnje da je na događaju 15. februara pozivao građane Srbije na nasilno svrgavanje i smenu najviših državnih organa.
Knežević je te navode negirao.
Tog dana desničarski pokreti su organizovali skup tražeći od vlasti u Srbiji da prekinu dijalog sa Kosovom.
Pojedini učesnici protesta 15. februara nosili su obeležja ruske paramilitarne jedinice "Vagner" i simbole podrške ruskoj invaziji.
Žandarmerija je tog dana sprečila desničare da uđu u zgradu Predsedništva, a dan kasnije policija je uhapsila nekoliko članova i pristalica.
Organizacija "Narodna patrola" je od početka ruske invazije na Ukrajinu u Beogradu organizovala nekoliko protesta podrške Rusiji.
Sam Knežević je u tom periodu više puta odlazio u Rusku Federaciju, gde se sastajao sa pripadnicima ruskih grupa sa krajnje desnice.
U novembru 2022. posetio je i tada tek otvoreni centar paravojne grupe "Vagner" u Sankt Peterburgu.
Vagner je plaćenička vojska koju je 2014. osnovao ruski državljanin Jevgenij Prigožin (Yevgeny Prigozhin), blizak Kremlju. Od tada učestvuje u ratu u Ukrajini, a prisutna je i u sukobima u Siriji i Africi.
Jedinica se nalazi pod sankcijama Evropske unije (EU) od decembra 2021. zbog kršenja ljudskih prava u oružanim sukobima širom sveta.
Šta je evropski plan?
Desničarske organizacije i pokreti u Srbiji protive se evropskom planu za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova.
Predlog Evropske unije je poznatiji kao francusko-nemački plan i podržale su ga Sjedinjene Američke Države.
EU je posle šest meseci pregovora sa Srbijom i Kosovom objavila dokument koji u jedanaest tačaka predviđa rešavanje spora između dve strane.
Taj dokument je objavljen 27. februara nakon što su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti u Briselu izrazili spremnost da nastave sa implementacijom ovog predloga EU.
U tom dokumentu, u koji je RSE ranije imao uvid, ne pominje se eksplicitno međusobno priznanje ili članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.
Pominje podrška koju bi strane trebale da pruže jedna drugoj u procesu evropskih integracija. Takođe, od Srbije se traži da ne ometa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
