Pred Specijalnim sudom u Beogradu u ponedeljak je počelo suđenje petočlanoj grupi koja se sumnjiči za planiranje terorističkih napada, kao i za finansiranje odlazaka više građana Srbije i drugih zemalja u kampove za obuku terorista u Siriji. Pojedini poznavaoci prilika smatraju da je započeti sudski proces pozitivan korak, ali da sama legislativa nije dovoljna da odvrati druge državljane Srbije koji planiraju da ratuju na stranim ratištima.
Suđenje je počelo čitanjem optužnice i iznošenjem odbrane drugooptuženog Seada Plojovića, koji je negirao krivicu.
Iznoseći svoju odbranu, Plojović, koji je do hapšenja u oktobru 2014. bio imam u verskom objektu “Furkan” u Novom Pazaru, rekao je da nikoga nije vrbovao da ide da ratuje u Siriji, te da je "običan musliman", koji je u mesdžidi "Furkan" bio zadužen za molitvu i održavanje reda i mira.
Plojović: Nusret Imamović nije pozivao na terorizam
Plojović: Nusret Imamović nije pozivao na terorizam
Sead Plojović održavao je dobre kontakte sa Nusretom Imamovićem, radikalnim vehabijskim vođom iz Gornje Maoče u BiH, koji se nalazi na specijalnoj globalnoj listi terorista američkog Stejt departmenta.
U svom iskazu, Plojović je rekao da je Gornju Maoču prvi put posetio 2008. godine, te da je zbog teške ekonomske situacije u Zagrebu, gde je živeo, od kraja 2009. godinu i po dana živeo u tom bh. selu. Imamovića je opisao kao iskrenog muslimana koji voli islam.
“Od Imamovića nikad nisam čuo da poziva na terorizam i odlazak na strana ratišta”, rekao je Plojović.
"Optužujete me da sam hteo da palim po Srbiji i drugim državama, a ni šibicu mi niste našli u kući, to je smešno i zaista nepravedno. Ništa nismo organizovali, ni planirali. Nikoga nisam poslao u Siriju, a ako nekoga dovedete da to kaže, vi me onda slobodno osudite", kazao je Plojović, te dodao:
"Organizovao sam molitve, jer sam bolje poznavao Kuran od drugih, a ko gde ide posle molitve, da li u Ameriku ili Siriju, na kafu ili u džihad, ja to nisam znao.”
Osim njega, na optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal su i prvooptuženi Abid Podbićanin, zatim Tefik Mujović, Izudin Crnovršanin i Ferat Kasumović.
Podbićanin i Mujović se optužnicom Tužilaštva za organizovani kriminal terete da su početkom 2013. godine uspostavili vezu sa organizacijama Islamska država Iraka i Šama (IDIŠ) i Front el Nusra, koje su Ujedinjene nacije proglasile za terorističke grupe.
Oni su, zajedno sa Plojovićem i Crnovršaninom, od istomišljenika u Srbiji i drugim zemljama prikupljali novac i finansirali odlazak više gradjana Srbije i drugih zemalja u kampove za terorističku obuku u Siriji, a potom na ratište.
Prema optužnici, u prostorijama mesdžida "Furkan" u Novom Pazaru, dolazili su pojedinci iz Srbije i inostranstva, kako bi se odmorili i nastavili put ka Siriji.
Sead Plojović je u svom iskazu potvrdio da su na proputovanju kroz Novi Pazar svraćali putnici, ali je negirao da je kod njega prespavao neko za koga je znao da je na putu za sirijsko ratište.
Negirao je i navode optužnice da je sakupljao sredstva kako bi se finansirala obuka i put za Siriju, naglasivši da je novac u vidu dobrovoljnih priloga, sakupljan za zakup i režije za mesdžid "Furkan" ili kurban.
Plojovićev zastupnik Mensur Šmrković rekao je novinarima da je zadovoljan iskazom koji je pred Sudom izneo njegov štićenik:
“Ja sam od mog branjenika tražio da bude iskren, da iznese istinu i svoja ubeđenja. Smatram da je u postupku za ovakva krivična dela iskrenost najbitnija”, istakao je Šmrković.
Inače, Podbićanin i Mujović su u bekstvu, a prema pisanju medija, Podbićanin je u februaru ubijen na ratištu u Siriji.
Plojović je u svom iskazu naveo da je čuo da je Podbićanin poginuo u Siriji. Govoreći o poznanstvu s Podbićaninom, on je naveo da je 2011. preuzeo njegove obaveze kao imam u mesdžidu "Furkan".
Dodao je da je Podbićanin oženio njegovu sestru i da je s njima poslednji put imao kontakt preko interneta kada su oni bili u Kairu.
"Nisam znao da je on u Siriji, čuo sam od braće koja su to pričala u mesdžidu", rekao je Plojović.
Sudski proces petočlanoj grupi vodi se pet meseci nakon što je Skupština Srbije usvojila zakon koji predviđa kaznu do 10 godina zatvora za državljane koji se odluče da ratuju na stranim ratištima. Za grupno učestovanje u oružanim sukobima zaprećeno je najviše osam godina, a državljani Srbije koji individualno ratuju u svetu suočavaju se sa kaznom od šest meseci do pet godina zatvora.
Ipak, Sead Biberović, iz novopazarske organizacije “Urban in”, smatra da sama legislativa, kao ni aktuelni sudski proces, nisu dovoljni da odvrate mlade ljude od odlaska na inostrana ratišta:
“Nažalost, mi ovde imamo posla sa mladim ljudima koji su spremni da poginu. Dakle, jedan sudski postupak ili kazna od nekoliko godina zatvora teško da može da pokoleba nekoga ko je spreman da pogine za nekakve svoje ideje. Mnogo više treba obratiti pažnju na prevenciju od strane države, ali i od nekih drugih relevantnih faktora, poput organizacija civilnog društva, porodice i škole, a izuzetno značajnu ulogu imaju i religijske zajednice”, zaključuje Biberović.
Suđenje petočlanoj grupi nastavlja se 17. marta.
