Dok se strasti i dalje ne stišavaju na dva aktuelna svetska ratišta Bliskom istoku i području istočne Ukrajine, Srbija se svrstala u korpus država koje su objavile rat terorizmu. Srbija je međutim ujedno i poligon za regrutovanje boraca: kako u Iraku i Siriji na strani ekstremističke Islamske države, tako i na obe sukobljene strane u Ukrajini.
Konkretan odgovor vlasti za sada je zakon kojim bi se kažnjavali dobrovoljci i plaćenici sa stranih ratišta, što otvara pitanje bave li se nadležni u Srbiji isključivo posledicama, a ne uzrocima.
Ko su borci i koliko ih iz Srbije ratuje za račun militantnog pokreta Islamske države ili zaraćenih snaga ukrajinske Vlade i proruskih pobunjenika pouzdano se ne zna. U ovdašnjoj javnosti ukupne procene idu od nekoliko desetina do nekoliko stotina, a Međunarodni centar za studije radikalizacije i političkog nasilja izašao je s podatkom da se na strani Islamske države u ovom trenutku bore tri osobe iz Srbije, o čemu nema zvaničnih potvrda.
Njihov identitet je nepoznanica sve dok im se, kao u slučaju jednog mladića iz Novog Pazara, život tragično ne okonča. Eldar Kundaković pre nešto više od godinu dana poginuo je u Siriji ratujući protiv tamošnjeg režima. Njegov otac Esad nedugo potom govorio je za naš program:
"On je odučio da ode. Gospođa i ja smo ujutro otišli u našu krojačku radnju, gde zarađujemo tu koru hleba. Kada smo došli oko pet sati na pauzu, on je već bio otišao. Javio mi se i rekao da je prešao granicu. Sutradan se javio iz Stambola. Rekao je da obilazi džamije i da sluša stambolske ezane. Bio je toliko srećan. Posle dva dana mi se javio i normalno rekao da je stigao i da je upisao fakultet. Pitao sam ga da li je stigao u Siriju, a on je rekao da jeste. Obrede je obavljao redovno, čak I više nego što je trebalo. Preko tih obaveznih obreda on je noću ustajao i molio se gospodaru. Sad vidim zašto mu se molio", reči su Esada Kundakovića posle smrti svog sina.
Esad je samo jedan od mladića ovog regiona, odgajan u verskom duhu, čiji su život i mladost (zlo)upotrebljeni u svrhe kojima samo on i njegovi istomošljenici znaju smisao.
Potiče iz sredine u kojoj je život težak, nezaposlenost velika, dok molitva pruža utehu od sive svakodnevice. To je plodno tlo, objašnjava Aida Ćorivić dugogodišnja nevladina aktivistkinja i dobar poznavalac prilika u Novom Pazaru, za zloupotrebe mladih najčešće ne svojom krivicom skrajnutih na margine društva.
"Za nekoga ko ima 17-18 godina i ko traži svoje mesto pod suncem može da izgleda kao herojsko delo da se sada bori za veliki cilj. Da da svoj život za veru i da će kao šehid – kao mučenik i borac jednog dana uživati plodove svoje žrtve negde na nebu. Naravno, iza toga ne stoji bukvalno ništa osim organizovanog kriminala i ovo s punom odgovornošću govorim. Imala sam prilike da se sretnem s ljudima koji su bili bliski takvim grupama. Oni koji su se, da kažem osvestili i uspeli da izađu iz kandži trgovaca ljudskim dušama, zapravo su sami shvatili da iza toga ne stoji ništa drugo", kaže Aida Ćorović.
Druga krajnost priče o građanima Srbije prisutnim na stranim ratištima je Ukrajina i sukobi između vladnih snaga i proruskih pobunjenika koji traju već nekoliko meseci. U javnosti su mnogo vidljiviji oni na strani separatista takozvane vojske Novorusije koji se ne libe oglašavanja putem društvenih mreža.
Jedan od "boraca" u žiži javnosti je bivši policijski službenik Radomir Počuča koji je odlaskom na ukrajinsko ratište izbegao suđenje zbog javnih poziva na nasilje nad članovima antiratne nevladine organizacije "Žene u crnom". Aktivni na ukrajinskom ratištu su i pripadnici organizacije pod nazivom "Četnički pokret" koji su bez ustezanja, poput Zorana Andrejića, više puta o tome govorili za naš program.
“Mi smo oformili “Slaveno-srpski odred. Nemamo nikakvu zvaničnu komandu, stavljeni smo na raspolaganje vojsci Novorusije.
RSE: Jesu li naoružani?
Andrejić: Naravno!
RSE: Ko ih naoružava?
Andrejić: Narodna vojska Novorusije koja ih povlači i šalje na zadatke.
U pogledu ukrajinske krize Srbija formalno još uvek nije usaglasila svoju spoljnopolitičku poziciju u odnosu na Evropsku uniju, niti se pridružila sankcijama koje je Rusiji uveo veliki deo međunarodne zajednice. S druge strane, svrstala se u svetski antiteroristički blok protiv militanata Islamske države.
S tim jasnim stavom u javnost su izašli svi predstavnici vlasti, a premijer Aleksandar Vučić je u Beogradu preko Majkla Kirbija, ambasadora SAD-a predvodnice antiterorističkog bloka, predsedniku Baraku Obami ponudio pomoć Srbije.
"Mislim da se Srbija ponaša kao odgovoran deo sveta, a službe bezbednosti preduzimaju sve neophodne mere da bi zaštitile svoje građane. Naša tajna služba sarađuje sa američkom službom po tom pitanju i sa nekim drugim zapadnim službama. Mi odavno na tome radimo i mi ćemo tu saradnju protiv islamskog terorizma nastaviti i toga se ne stidimo", rekao je Vučić.
Kao jedan od mehanizama za sprečavanje dobrovoljaca i plaćenika u odlasku na strana ratišta nadležni poslednjih nekoliko meseci najavljuju zakon kojim bi se to sankcionisalo. Ratnici bi zbog tog krivičnog dela iza rešetaka mogli da provedu maksimalno 5, a organizatori 12 godina, a to zakonsko rešenje bi pred poslanicima trebalo da se nađe u oktobru.
Nepostojanje odgovarajuće legislative dodatni je vetar u leđa učesnicima sukoba da se time čak i razmeću, poput Radomira Počuče i samozvanih "četnika".
Međutim, upravo su kanali kojima građani Srbije stižu na svetska ratišta i oni koji sve to organizuju najveća nepoznanica nadležnima. Osim nesumnjivo ličnih kontakata, u tom smislu široko se koriste društvene mreže na kojima podjednako brzo nastaju i nestaju profili kojima se neposredno ili posredno regrutuju učesnici sukoba kako u Iraku i Siriji, tako i u Ukrajini.
Koliko je uopšte uputno od pravne regulative očekivati da reši ozbiljan problem odlaska na front ljudi koji tim postupkom pokazuju spremnost da iz verskih razloga ili zbog podebelih svota novca rizikuju svoj život? Vojni analitičar Bojan Dimitrijević objašnjava da se Srbija njenim donošenjem jasno pozicionira prema terorizmu odredivši se kao njegov protivnik, ali i ukazuje da to neće pokolebati one građane Srbije koji žele da ratuju u inostranstvu.
"To su iznuđeni koraci, rešenja koja zadovoljavaju dnevno-političku javnost I prosto daju stranim partnerima osećaj da smo i mi u tom frontu. Međutim daleko od toga da bi se moglo predvideti i reagovati na eventualne izazove po pitanju bilo kog radikalizma.Rekao bih da u borbi sa tim izazovom zaista bi trebalo da porade Savet nacionalne bezbednosti, Ministarstva odbrane I unutrašnjih poslova. Da se definiše jedna strategija novih odgovora u skladu sa mogućnostima države prema problemu koji će narastati iz godine u godinu", smatra Dimitrijević.
Kažnjavanje povratnika sa svetskih ratišta poslednja je odbrana države koja na vreme nije preduzela gotovo ništa da predupredi problem u trenutku kada terorizam u svetu postaje goruće pitanje, upozorava Aida Ćorović. Osim države koja je na još jednom važnom pitanju ponovo zakazala, Aida Ćorović kao odgovorno vidi čitavo društvo zbog izostanka prevencije.
"Mi smo reaktivno društvo, nismo proaktivno društvo. Staviću pre svih obrazovni sistem koji nikako da krene da mlade uči toleranciji nego ih uči nekim drugačijim vrednostima i mi smo i dalje ksenofobično i homofobično društvo. Obrazovanje koje pružamo mladima uči ih da budu netoleran tni, da ne razumeju druge i drugost. Tu su nažalost i kolege iz medija koji su i dalje prepuni govora mržnje. Kada je Sandžak u pitanju uvek će sa ogromnim interesovanjem propratiti neki incident manji ili veći ili odlaske u rat, ali neće nikada preneti nešto dobro ili aktivnosti zbližavanja ljudi različitih etničkih ili verskih bekgraunda", zaključuje Aida Ćorović.
