Rusija kroz političare, verske institucije i medije širi svoju propagandu u zemljama Zapadnog Balkana, zaključeno je na panel diskusiji "Dezinformacije na Balkanu" koja je 22. februara održana u Prištini u okviru Balkanskog samita o dezinformacijama.
Organizator je kosovski portal "The Geopost" koji se bavi borbom protiv dezinformacija i stranog uticaja.
Na ovom panelu nije bilo predstavnika sa Kosova, ali su učesnici iz država regije pomenuli da se jedan deo ruske propagande odnosi upravo na negiranje nezavisnosti Kosova od Srbije, koja je proglašena 2008. godine.
Osim Srbije i Bosne i Hercegovine, ostale zemlje regiona priznaju nezavisno Kosovo.
Boris Varga iz Srbije, koji je po profesiji novinar i publicista, rekao je da je ruska propaganda u njegovoj zemlji bila zastupljena mnogo pre invazije na Ukrajinu, te kako je to gotovo svaki režim podržavao.
"Hibridni rat se ne vodi samo protiv Ukrajine, nego i protiv Zapada. Region Zapadnog Balkana je idealno područje da se izazove nestabilnost u komšiluku EU", naveo je on.
Naveo je da Srbija nije uvela nikakve sankcije Rusiji, te da se njena propaganda slobodno širi do svih slojeva društva.
"Beograd koristi prorusku propaganda i za svoje potrebe dok sedi na dve stolice. Tako Srbija širi svoj uticaj na Republiku Srpsku (entitet u BiH) i Crnu Goru", ocenio je.
Srbija se nije pridružila sankcijama koje su zapadne zemlje uvele Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, a predsednik Aleksandar Vučić je ponovio je da će nastojati da tako i ostane.
S druge strane, Srbija je podržala rezoluciju Ujedinjenih nacija, kojima se osuđuje invazija Rusije na Ukrajinu, dok neuvođenje sankcija Moskvi objašnjava tradicionalnim rusko-srpskim vezama i ekonomskim interesima.
Milan Jovanović iz Crne Gore, stručnjak za transatlantsku bezbednost sa fokusom na dezinformacije i strani uticaj, naveo je da Rusija, uprkos sankcijama, bez problema širi svoju propagandu na različitim nivoima, uglavnom kroz političke aktere i Srpsku pravoslavnu crkvu.
Takođe je napomenuo da su proruski mediji dostupni široj javnosti u zemljama regiona, kao i ruski mediji koje podržava Kremlj - Russia Today i Sputnik.
"Imamo slične stvari u regionu koje su povezane, postoji taj sentiment protiv zapadnih zemalja dok se zagovara proruski sentiment. Neophodan je viši nivo edukacije građana, kako bi se sprečilo širenje dezinformacija", rekao je on.
Dodao je da postoji i velika mreža medija kroz koju se širi propaganda "pravoslavne braće", u kontekstu da Ukrajinci nisu drugačiji od Rusa.
Na slične stvari je ukazao i Darko Brkan, civilni aktivista iz Bosne i Hercegovine. On je naveo da Rusija najveći uticaj u BiH ostvaruje kroz jedan od entiteta, Republiku Srpsku.
Dodao je da se dezinformacije uglavnom šire u koordinaciji sa medijima iz Srbije.
Zapadne zemlje i EU su nekoliko puta jasno stavile do znanja predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku da je održavanje bliskih veza sa Rusijom i Belorusijom nespojivo s evropskim putem.
Dodik, koji je pod sankcijama SAD i EU, je rekao da Republika Srpska odbija da se pridruži sankcijama protiv Rusije uprkos, kako je naveo, svakodnevnim pritiscima.
Rosana Aleksoska iz Severne Makedonije, koja se bavi borbom protiv lažnih vesti, je na panelu o dezinformacijama na Balkanu rekla da Rusija ima veliki uticaj, te da je od izuzetne važnosti govoriti o tome kada god je moguće.
"Treba shvatiti da pojedinci veruju lažima iz Rusije koja širi propagandnu...Što više ne razumemo šta se dešava u Ukrajini, to je veći uticaj dezinformacija", ocenila je ona.
Gerta Zaimi iz Albanije, koja se bavi politikom na Balkanu, je ukazala da Rusija u njenoj zemlji vrši drugačiju vrstu propagande za razliku od zemalja bivše Jugoslavije, odnosno pokušava da utiče na prekid kontakta sa zapadnim zemljama.
Prethodno je na samitu Balkanskom samitu o dezinformacijama održan i panel o dezinformacijama u Evropi, na kome je istraživač iz Estonije, Vladimir Sazonov, rekao da ruska propaganda cilja evropsku i zapadnu politiku.
"Rusija ima tradiciju propagande, uticaja na identitet još od imperijalističkog perioda, i to ne prestaje. Neće prestati", rekao je on.
EU je 21. februara odobrila 13. paket sankcija prema Rusiji. Proširenjem restriktivnih mera, lista sankcionisanih lica koja podržavaju rat Rusije protiv Ukrajine sada broji preko 2.000.
Konačna odluka će biti objavljena u zvaničnom glasniku EU, uoči druge godišnjice početka rata u Ukrajini, koji je počeo 24. februara 2022 godine.
