Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) rekao je da odluka Vrhovnog suda kojom se poništava pravo na abortus predstavljala demonstriranje "sirove političke moći" i potpisao je u petak, 8. jula, izvršnu uredbuizvršnu naredbu za zaštitu mogućnosti abortusa i kontracepcije.
Bajden, demokrata, bio je pod pritiskom svoje stranke da preduzme akciju nakon odluke Vrhovnog suda od pre dve sedmice da obori presudu Rou protiv Vejda iz 1973. godine, kojom je garantovano ustavno pravo na abortus u SAD.
Odluka suda omogućila je svakoj američkoj državi da sada sama odluči da li će i pod kojim uslovima dozvoliti abortuse.
Bajdenova izvršna uredba obuhvata mere za zaštitu pristupa medikamentima za abortus i sredstvima za kontracepciju, zaštitu od kazne za žene koje radi abortusa moraju da pređu iz jedne države SAD u drugu, i korake za zaštitu privatnosti.
Državni tužilac SAD i pravni savetnik Bele kuće sastaće se sa privatnim advokatima koji rade pro bono, i organizacijama za zaštitu javnog interesa, kako bi podstakli pravno zastupanje onih koji traže ili nude usluge u vezi sa reproduktivnim zdravljem.
Ovlašćenja predsednika su ograničena jer američke države mogu doneti zakone koji ograničavaju abortus i pristup lekovima, pa očekuje se da će ova izvršna naredba imati ograničen uticaj.
"Ono čemu smo svedoci nije bila presuda zasnovana na Ustavu, već demonstriranje sirove političke moći," rekao je Bajden novinarima u Beloj kući nakon što je u velikoj meri citirao mišljenje sudija Vrhovnog suda koji su izdvojili svoje mišljenje.
"Ne možemo dozvoliti da Vrhovni sud koji je van kontrole, koji radi u sprezi sa ekstremističkim elementima Republikanske stranke, oduzme slobode i našu ličnu autonomiju," rekao je on.
Bela kuća ne zastupa javno ideju o reformi samog suda ili proširenju devetočlanog veća, što je predlagala predstavnica progresivnog poslaničkog kluba u Predstavničkom domu Pramila Jaiapal.
Bajden je umesto toga istakao da bi birači mogli da obezbede prava na abortus ako izaberu više senatora koji se zalažu za to, i primetio da se mišljenje većine Vrhovnog suda tiče "političke moći žena".
"Mislim da sud, ili u tom slučaju republikanci... nemaju pojma o moći američkih žena," rekao je on, dodajući da veruje da će se žene pojaviti u rekordnom broju na novembarskim izborima kako bi povratile svoja prava.
Bajden je citirao nedavne izveštaje da je desetogodišnja devojčica u Ohaju bila primorana da otputuje u Indijanu da abortira nakon što je silovana.
"Zamislite da ste devojčica. Zamislite samo da ste devojčica sa 10 godina. Da li neko veruje u to?", rekao je on.
U junu, Bajden je osudio presudu suda i predložio da američki senatori uklone zakonodavnu blokadu tako što će privremeno ukinuti "filibaster" (filibuster) u Senatu kako bi povratili prava na abortus.
Međutim, tu sugestiju su odbacili pomoćnici ključnih demokratskih senatora Kirstena Sineme i Džoa Mančina (Joe Manchin).
Početkom juna, izvori su rekli Rojtersu da je malo verovatno da će Bela kuća preduzeti hrabre korake u pogledu pristupa abortusu na koje su pozivali demokratski kongresmeni, kao što je reforma suda ili nuđenje reproduktivnih usluga u saveznim državama.
Od presude Vrhovnog suda, najmanje devet američkih država uvelo je skoro potpunu zabranu abortusa. Jedini izuzetak je opasnost po život majke.
Zbog toga se žene sa neželjenom trudnoćom suočavaju sa izborom da putuju u drugu državu gde je procedura i dalje legalna i dostupna, da kupe tablete za abortus onlajn ili da izvrše potencijalno opasan ilegalni abortus.
Ovo pitanje bi moglo podstaći pristalice demokrate da masovno izađu na birališta na novembarskim izborima na sredini mandata, kada republikanci imaju šansu da preuzmu kontrolu nad Kongresom. Demokrate imaju slabu većinu u Predstavničkom domu i kontrolišu ravnomerno podeljen Senat zahvaljujući glasu potpredsednice Kamale Haris.
Bajdenova izvršna naredba takođe ima za cilj da zaštiti privatnost pacijenata i osigura bezbednost mobilnih klinika za abortus na državnim granicama, te nalaže uspostavljanje radne grupe za koordinaciju odgovora administracije kada je reč o reproduktivnoj zdravstvenoj zaštiti, saopštila je Bela kuća.
Očekuje se da će presuda Vrhovnog suda imati nesrazmeran uticaj na Afromerikanke i žene iz drugih manjinskih grupacije, koje se tradicionalno suočavaju sa ogromnim troškovima i logističkim preprekama u dobijanju reproduktivne zdravstvene zaštite, kažu stručnjaci.
Izvor: Reuters
