Predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) pozvao je u petak, 11. novembra, na godišnjem međunarodnom samitu o klimatskim promenama svetske lidere da "udvostruče" borbu protiv globalnog zagrevanja, rekavši da ruska invazija na Ukrajinu pojačava potrebu za postupnim ukidanjem fosilnih goriva.
"Ne možemo više da se pozivamo na neznanje o posledicama naših postupaka ili da nastavimo da ponavljamo naše greške", rekao je Bajden.
Njegovo učešće na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimi, poznatoj kao COP27, koja se održava u Egiptu, bilo je u velikoj meri pobednički krug jer je naglasio nova izdvajanja za inicijative za čiste energije koje će "promeniti paradigmu" za Sjedinjene Države i ostatak sveta.
Ali, prećutao je svoje zalaganje za veću proizvodnju nafte i gasa kako bi smanjio troškove koji su bili politički problematični kod kuće, jer su skočile cene ovih energenata zbog ruske invazije na Ukrajinu i zapadnih sankcija uvedenih Moskvi.
Bajden je proveo samo tri sata u Egiptu, uključujući sastanak sa njegovim autokratskim liderom Abdel-Fatahom el-Sisijem, pre nego što je nastavio međunarodnu turneju. Njegova sledeća stanica je Kambodža, gde će se sastati sa liderima jugoistočne Azije, a zatim Indonezija koja je domaćin samita Grupe 20 najvećih svetskih ekonomija.
Bajden je napustio Vašington kasno u četvrtak, ohrabren boljim nego što se očekivalo rezultatom njegove Demokratske stranke na izborima održanim u utorak na sredini mandata, zatim ranijim usvajanjem u Kongresu akta o najvećem izdvajanju za klimu u istoriji SAD i ruskim vojnim neuspesima na ukrajinskom ratištu.
Na klimatskoj konferenciji Bajden je govorio o novom dopunskom pravilu koje će suzbiti emisiju metana, proširujući sličnu regulativu koju je njegova administracija objavila prošle godine. Metan je gas koji značajno doprinosi globalnom zagrevanju.
Izvajanje SAD oko 375 milijardi dolara tokom decenije u borbi protiv klimatskih promena daje Bajdenu veću moć da izvrši pritisak na druge nacije da ispune svoja obećanja o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte i pomeranju globalne ekonomije ka čistijim izvorima energije.
"Vlada Sjedinjenih Država je izdvojila novac koji je obećala," rekao je Bajden.
Bajden je rekao da će izdvojena sredstva, deo šireg ekonomskog zakonodavstva koje je potpisao ove godine, obezbediti da SAD postignu cilj smanjenja emisije do 2030. godine.
Bajden je na ovom samitu bio u daleko drugačijem položaju u odnosu na prošlogodišnji, kada je bilo neizvesno usvajanja ovih zakona u američkom Kongresu.
Na prošlogodišnjem samitu o klimi dogovoreno je ispunjenje ciljeva o nivou temperature predviđenih Pariskim klimatskim sporazumom, kojem se Bajden ponovo pridružio nakon što se iz njega povukao Donald Tramp.
Dženifer Morgan, nemački specijalni izaslanik za klimu, rekla je da je Bajden "veoma jasno stavio do znanja da je klimatska kriza glavni prioritet za Sjedinjene Države na domaćem planu u usvajanju zakona, a na međunarodnom u partnerstvu sa drugim zemljama".
Bajden je tvrdio da je "dobra klimatska politika dobra ekonomska politika" i pozvao sve velike zemlje emitere gasova da "usklade svoje ambicije" sa međunarodnim ciljem da se ograniči buduće globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa.
Ali, čak i sa najnovijim naporima, pred SAD-om i svetom je dugi put da ispune ciljeve za koje se naučnici nadaju da će obuzdati globalno zagrevanje. Međutim, politička volja za veća ulaganja se smanjuje.
Bajden je priznao da klimatske krize "najjače pogađaju one zemlje i zajednice koje imaju najmanje resursa za reagovanje i oporavak".
Princip poznato kao "gubitak i šteta", podrazumeva traženje od bogatih zemalja poput Sjedinjenih Država, najvećeg istorijskog zagađivača, da plate ono što je u suštini reparacija za štetu nanetu siromašnijim, ranjivim nacijama koje ne emituju mnogo ugljen-dioksida.
Bajden je najavio da će SAD dati 150 miliona dolara "kao avans" za pomoć Africi da se prilagodi promenljivoj klimi, ali to nije ublažilo zabrinutost.
"Želeli bismo da SAD povećaju svoje učešće", rekao je Ramon Kruz, predsednik Sijera kluba, organizacije koja se bori protiv klimatskih promena.
SAD su se u prošlosti protivile čak i razgovoru o tom pitanju, ali su ublažile svoj stav. Bajdenov izaslanik za klimu, Džon Keri, pomenuo je to pitanje u svojim govorima.
Međutim, SAD ne žele da odgovornost bude deo bilo kakvog dogovora. Pored toga, Kongres i javnost nisu voljni da prihvate mnoge vrste pomoći za borbu protiv klimatskih promena - a ovo je najkontroverznija vrsta.
Izostanak podrške Kongresa vezao je ruke Bajdenu, rekla je Alis Hil, koja je radila na klimatskim pitanjima u administraciji predsednika Baraka Obame.
Iako je Bajden najavio druge inicijative, "ne može da ispuni ono što svet u razvoju najviše želi: dovoljno novca za prilagođavanje klimatskim ekstremima," istakla je.
Izgledi za značajan napredak su dodatno otežani jer su veliki emiteri kao što su Kina i Indija poslale delegacije nižeg ranga na konferenciju u Egiptu. Zvaničnici Bajdenove administracije pokušali su da smanje očekivanja, ocenjujući samit kao povratak američkog vođstva o ovom pitanju.
