Azerbejdžan je zatražio u ponedeljak, 15. aprila, od najvišeg suda UN-a da odbaci optužnicu protiv njega koju je pokrenula Jermenija za etničko čišćenje i kršenje deklaracija svetske organizacije protiv diskriminacije.
Dve zemlje se spore decenijama, pre svega oko separatitčke regije Nagorno Karabah. koji je u sastavu Azerbejdžana.
Snage Bakua ponovo su zauzele ovaj planinski region u septembru nakon godina pod kontrolom etničkih Jermena, što je navelo većinu njih da pobegnu u Jermeniju.
Jermenija je prvi put podnela tužbu za diskriminaciju Međunarodnom sudu pravde (ICJ) - poznatom i kao Svetski sud - dve godine akcije azerbejdžanskih snaga 2021, optužujući zvanični Baku za kršenje Konvencije o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije (CERD).
Jermenija je optužila Azerbejdžan da veliča rasizam protiv Jermena, dozvoljava govor mržnje protiv Jermena i uništava jermenske kulturne objekte – što Baku negira.
Zamenik ministra inostranih poslova Azerbejdžana Elnur Mamadov rekao je u ponedeljak na sudu da se većina pritužbi Jermenije odnosi na oružane sukobe oko Nagorno-Karabaha i da ne spadaju u delokrug sporazuma protiv diskriminacije.
On je takođe optužio Jermeniju da se nije iskreno uključila u pregovore pre nego što je pokrenula slučaj pred sudom.
Jermenija će u utorak odgovoriti na primedbe Azerbejdžana.
Obe države su podnele pravne prigovore jedna protiv druge, koji će biti saslušan u naredne dve nedelje.
U novembru prošle godine, sud je izdao hitne mere naloživši Azerbejdžanu da dozvoli povratak etničkim Jermenima koji su u septembru pobegli iz Nagorno-Karabaha.
Jermenija optužuje Azerbejdžan za etničko čišćenje. Azerbejdžan navodi da se obavezao da će svim stanovnicima osigurati bezbednost, bez obzira na nacionalno ili etničko poreklo, i da nije primorao etničke Jermene da napuste Karabah.
Saslušanja koja su u toku odnose se samo na pravne primedbe na nadležnost Međunarodnog suda pravde i neće ulaziti u osnovanost tužbi za diskriminaciju. Do konačne presude u oba slučaja može doći godinama, a ovaj sud nema instrumente da sprovede svoje presude.
U međuvremenu, jermenski premijer Nikol Pašinjan i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekli su da je sveobuhvatan mirovni sporazum nadohvat ruke nakon prošlogodišnje ofanzive na Karabah.
Bivše sovjetske republike vodile su dva rata za kontrolu nad planinskim regionom -- poslednji put 2020. i početkom 1990-ih usred raspada Sovjetskog Saveza -- koji su odneli hiljade života na obe strane i izazvale egzodus stotina hiljada.
Sela sa obe strane su uništena, a planinski region je prepun nagaznih mina nakon sukoba.
Sukob je takođe zaoštrio odnose između Rusije i bivše sovjetske Jermenije, pri čemu Jerevan smatra da Moskva nije učinila dovoljno da pomogne kada je bila napadnuta.
Jermenija se u februaru zvanično pridružila Međunarodnom krivičnom sudu (MKS), uprkos upozorenju Moskve.
Sada je u obavezi da uhapsi ruskog predsednika Vladimira Putina ako kroči na teritoriju Jermenije po nalogu MKS-a za hapšenje koji je izdat za ruskim liderom u martu 2023.
Izvor: Reuters i Frans press
