Snage Sjedinjenih Američkih Država napustile su Avganistan, saopšteno je iz Pentagona 30. avgusta. Kako je rečeno na konferenciji za novinare, poslednji američki vojni avion je napustio aerodrom u Kabulu, koji je do sad bio pod kontrolom snaga SAD.
Poslednji avion poleteo je pre ponoći, 31. avgusta, po lokalnom vremenu u Avganistanu, što je bio rok za povlačenje američke vojske. U avionu je bio američki ambasador u Avganistanu Ros Vilson.
Mornarički general Frenk Mekenzi, komandant američke centralne komande je izjavio da na aerodromu nije ostalo građana koji su čekali na evakuaciju kada je poslednji američki vojni avion poleteo.
'Najveća misija evakuacije u istoriji SAD'
Ovo je bila "najveća misija evakuacije bez borbe u istoriji američke vojske", rekao je američki general.
Američke snage evakuisale su više od 7.500 civila dnevno, dodao je on. U taj broj nije uključeno otprilike 5.000 pripadnika vojske i oprema koja je poslata u Avganistan za misiju evakuacije.
To je bilo "monumentalno dostignuće", rekao je Mekenzi.
Mekenzi je izjavio da su talibani bili "vrlo pragmatični i poslovni" tokom povlačenja američkih trupa.
Poslednji avioni bez američkih državljana
Na poslednjih pet aviona koji su napustili Kabul nije bilo američkih državljana koji su čekali na evakuaciju, rekao je general Mekenzi.
Poslednji Amerikanci koji su evakuisani, poleteli su 12 sati pre završetka evakuacije.
On je rekao da su odlaskom poslednjeg aviona, američke snage napustile Avganistan posle 20 godina, što je bio najduži rat SAD. Američke snage ušle su u Avganistan posle terorističkih napada u Sjedinjenim Državama 11. septembra 2001. godine.
Više od 123 hiljade evakuisanih
Od 14. avgusta, dan pre nego što su talibani zauzeli Kabul, Sjedinjene Države su evakuisale više od 79.000 civila sa aerodroma, uključujući 6.000 Amerikanaca, i više od 73.503 državljana trećih zemalja i avganistanskih civila. Avganistanci koji su radili sa američkim snagama i koji ispunjavaju uslove za dobijanje specijalnih imigrantskih viza uključeni su u taj broj.
Ukupno, američki avioni i avioni saveznika evakuisali su više od 123.000 civila - u proseku više od 7.500 civila dnevno.
Kad je misija počela, rekao je general Mekenzi, bila je "pretpostavka da će avganistanske snage bezbednosti biti voljan i sposoban partner za bezbednost u Kabulu, braneći glavni grad nekoliko nedelja", ali da se to nije dogodilo jer su sledećeg dana talibani preuzeli kontrolu nad gradom.
U 20 godina američkog prisustva u Avganistanu, više od 800.000 pripadnika američke vojske i 25.000 civila služilo je u toj zemlji.
U poslednje dve decenije ubijen je ukupno 2.461 američki vojnik i civil, a više od 20.000 je povređeno - uključujući 13 pripadnika američke vojske koji su poginuli u bombaškom napadu ogranka takozvane "Islamske države" na aerodrom u Kabulu 26. avgusta.
Talibanima "pune ruke posla" sa ISIS-om
Američki general Frenk Mekenzi je rekao da je ogranak takozvane "Islamske države" u Avganistanu, ISIS-K (ISIS-Khorasan), radio "vrlo jako" da napadne snage Sjedinjenih Američkih Država, kao i da je udar koji su SAD izvele juče "vrlo poremetio planove" ISIS-K da ometaju američko povlačenje.
General Mekenzi je rekao da veruje da će talibani "morati da žanju ono što su posejali" jer su pustili borce tzv. "Islamske države" iz zatvora.
"Talibani će imati pune ruke posla sa ISIS-K", rekao je on. Prema rečima generala Mekenzija, više od dve hiljade boraca ISIS-a je u Avganistanu.
Više od 170 civila i 13 pripadnika američkih snaga poginulo je u eksploziji 26. augusta ispred aerodroma u glavnom gradu Avganistana Kabulu. U napadu su poginula i dva britanska državljanina.
Odgovornost za napad preuzela je tzv. Islamska država Horasan (Khorasan, ISIS-K, ogranak 'Islamske države' u Avganistanu).
"Islamska država Horasan"(ISIS-K), nazvana po starom izrazu za region, prvi put se pojavila u istočnom Avganistanu krajem 2014. i početkom 2015. godine kada je "Islamska država Iraka i Sirije" (IDIL) bila na vrhuncu moći i brzo stekla reputaciju kao veoma brutalna, naveli su Rojters i BBC.
