Šef Delegacije Evropske unije(EU) u Srbiji Emanuele Žofre (Giaufret) izjavio je da najnoviji godišnji izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije naglašava šta sve treba da se uradi u procesu evrointegracija.
"Izveštaj naglašava šta sve treba da se uradi, posebno u oblasti vladavine prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija. Ima još dosta posla, ali izveštaj takođe konstatuje obnovljenu posvećenost reformama u Srbiji u raznim poglavljima", rekao je Žofre 21. oktobra, u intervjuu za televiziju N1.
Na pitanje da li je ovo "daleko najbolji izveštaj" EK u poslednjih nekoliko godina, kako je ocenila premijerka Srbije Ana Brnabić, Žofre je rekao da se u izveštaju izražava "umereni optimizam" i konstatuje ograničen napredak u mnogim oblastima u Srbiji.
Upitan da li su pozitivne ocene EK podsticaj vlastima u Srbiji da se vrate Evropi i skrenu sa puta ka Rusiji i Kini, ambasador EU u Beogradu je odgovorio da je "proces pristupanja strateški cilj ove vlade" i da je "u zajedničkom interesu i Srbije i EU da budu bliže i da se otključaju vrata EU za Srbiju".
"Proces pristupanja je zasnovan na zaslugama, zemlja sama određuje tempo kojim će se pridružiti Uniji. Postojanje datuma za pristupanje nije neophodno, motivacija za reforme treba da bude konačan cilj, a to je članstvo u EU", rekao je ambasador EU.
Žofre je je rekao da Srbija radi na primeni niza dogovorenih mera u međustranačkom dijalogu uz posredstvo EU i da preduzima korake na realizaciji preporuka Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
Naveo je da Beograd radi sa Grupom država protiv korupcije (GRECO) i da EU očekuje "punu primenu" preporuka te organizacije u Srbiji.
"Određen broj reformi je sproveden, neki procesi treba da se završe i potpuno primene i to je smisao onoga što stoji u izveštaju. Činjenica je da ima pomaka u dobrom pravcu, izveštaj daje iskrenu procenu onoga što je urađeno i gde vlada treba da preusmeri fokus", naveo je ambasador EU.
Dodao je da reforme treba da budu "produbljene i ubrzane", i da je to "poruka koja ide uz izveštaj".
'Nastavljeni napadi na novinare'
Žofre je rekao da se u izveštaju "naglašava ograničeni napredak" kada je reč o slobodi medija i izražavanja.
"Usvojena je medijska strategija i akcioni plan za njenu primenu. Počela je realizacija ograničenog broja mera iz strategije, poput formiranja radne grupe za bezbednost novinara ili instrukcija tužilaštvu da reaguje na pretnje novinarima, ali još toga treba da se uradi", kazao je Žofre.
Evropski diplomata je ukazao da su verbalni napadi na novinare nastavljeni i da "opšti ambijent za rad novinara treba da bude unapređen".
"Želimo da se uradi nešto po tom pitanju, kao i po pitanju primene akcionog plana. Važno pitanje je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i transparentost vlasništva nad medijima", naveo je.
'U demokratiji mora da postoji jaka opozicija'
Žofre je rekao da u demokratiji koja dobro funkcioniše mora da postoji jaka opozicija, naročito ako je zemlja u procesu pristupanja EU.
"Srbiji je potreban dijalog među partijama i konsenzus za reforme koje treba sprovesti. Nadamo se da će dijalog biti inkluzivniji, konstruktivniji i da će se svi angažovati i uključiti u politički proces kako bi reforme napredovale", rekao je Žofre.
Dodao je da je za predstojeće izbore "bitno unapređenje zakonodavnog okvira", kako bi bio obezbeđen "inkluzivan proces" i kako bi sve stranke izašle na izbore.
Upitan da li se Kodeks ponašanja poslanika primenjuje, Žofre je rekao da "implementacija nije uvek bila na nivou standarda", da je to je konstatovano u izveštaju EK i da je "važno da on bude potpuno sproveden".
'Potreban dosledan rezultat u istragama'
Upitan da oceni kakav je napredak u borbi protiv korupcije, uz konstataciju da slučaj "Krušik" o navodnoj zloupotrebi u poslovima sa izvozom oružja iz vojne fabrike i dalje nije rešen, a pominje se i u izveštaju, Žofre je rekao da "misli da je pomenut konkretan primer kao ilustracija toga da se slučajevi ne istražuju uvek na adekvatan način".
"Nije to bila konkretna referenca na taj slučaj, već je poslužio samo kao primer procesa koji se dešavaju. Insistiramo na tome da postoji dosledan rezultat u istragama, jedan višestrateški pristup u razbijanju kriminalnih mreža, da osnažimo tehnički, ljudski i finansijski tužilaštvo, to su stvari koje se navode u izveštaju i daju smernice kuda dalje", ističe Žiofre.
Povodom tvrdnji Junajted grupe da joj je državna kompanija Telekom Srbija nefer konkurencija, Žofre je kazao da "ne želi da komentariše konkretne slučajeve, ali je dodao da su telekomunikacije "važan sektor" i da u toj oblasti "sva pravila moraju da se poštuju, uključujući pravila konkurencije i dodele državne pomoći".
"Evropska komisija pažljivo prati pristup uslugama telekomunikacionih mreža i važno je da postoje jednaki uslovi za sve", naveo je Žofre.
Povodom preporuke EK da u pregovorima sa Srbijom budu otvoreni klasteri 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i 4 (zelena agenda i održiva povezanost) i kritika ekoloških aktivista na račun projekta "Jadar" kompanije Rio Tinto koja planira eksploataciju litijuma, Žofre je rekao da je neophodno obezbediti "da se stvari pravilno sprovode".
"To (projekat Rio Tinta) je prilika za ekonomski razvoj, ali ako bude realizovan, moraju da se poštuju najstroži standardi. Zelena agenda je prioritet za EU, u Srbiji su urađene brojne stvari, poput usvajanja paketa zakona o energetici i zakona o klimatskim promenama, ali treba ići dalje. Želimo da vidimo više investicija, podizanje kapaciteta i na lokalnom i na centralnom nivou da se bave pitanjima ekologije, jer posledice nereagovanja mogu da budu velike", naveo je.
EK je izveštaj o napretku Srbije predstavila 19. oktobra. Uz preporuku da se otvore dva klastera, EU je naglasila da je u napretku Srbije ka EU, hitan i ključan korak postizanje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom.
