Amazonska prašuma ima sporiji oporavak od dužih perioda suše tokom protekle dve decenije, čime je oštećen njen složeni ekosistem, pa je najveća svetska tropska šuma bliže mogućoj prelomnoj tački, rekli su istraživači u ponedeljak, 7. marta.
Studija objavljena u časopisu “Nature Climate Change” otkrila je da više od tri četvrtine prašume gubi sposobnost da se oporavi od šokova, kao što su suše i požari, i vrati se u zdravo stanje, prenosi Rojters.
„U (šumskim) oblastima koje su bliže ljudskom korišćenju zemljišta, kao što su urbana područja i obradive površine, one brže gube otpornost“, rekao je Kris Boulton (Chris Boulton), jedan od autora izveštaja sa Instituta za globalne sisteme Univerziteta Ekseter.
Sušnija područja koja beleže manje padavina takođe su posebno teško pogođena, rekao je on tokom onlajn događaja.
Obuzdavanje rastućeg krčenja šuma u Amazonu je od vitalnog značaja za sprečavanje nepovratnih uticaja klimatskih promena zbog ogromne količine ugljen-dioksida koji zagreva planetu i apsorbuje ga drveće u šumi.
Istraživači su posmatrali satelitske podatke koji su procenili ukupnu količinu biomase – drveća i drugih biljaka - u datoj oblasti, kao i sadržaj vode u drveću i koliko je vegetacija izgledala zeleno, sve pokazatelje zdravlja i otpornosti šuma.
Takođe su ispitivali promene iz meseca u mesec kako je šuma reagovala na fluktuirajuće vremenske uslove tokom perioda od 20 godina, dovoljno dugog vremenskog perioda da se posmatraju promene u otpornosti, rekao je Boulton.
Otpornost Amazonskog ekosistema je posebno opala tokom velikih suša 2005. i 2010. godine, što je deo stalnog pada od ranih 2000-ih do 2016. godine, kada su prikupljeni najnoviji podaci, pokazalo je istraživanje.
Naučnici kažu da su sušne sezone u basenu Amazona - koje obuhvataju osam južnoameričkih zemalja - postale duže, a suše su postale sve češće i teže kako se klimatske promene intenziviraju.
„Kao rezultat toga, očekivali bismo da će se šuma sporije oporaviti od suše sada nego što bi bila pre 20 godina“, rekao je Bolton.
Kako se sve više prašume seče ili spaljuje, a Amazon postaje manje otporan, mogao bi da dostigne prekretnicu kada se značajni delovi šumskih krošnji izgube i postanu suvlje otvorene savane ili kraća, suva šuma, upozoravaju naučnici.
Kako procenjuju, to bi efektivno izazvalo smrt Amazonije kao prašume, sa razornim posledicama po biodiverzitet i klimatske promene.
Takav prelazak mogao bi da izazove izumiranje hiljada vrsta i oslobađanje tako velike količine ugljen-dioksida u atmosferu da bi sabotirao globalne pokušaje da se ograniče globalne klimatske promene.
Nije jasno kada bi ta kritična tačka preokreta mogla biti dostignuta ili koliko bi vremena bilo potrebno da se šuma pređe u savanu kada se pređe tačka preokreta, rekli su autori izveštaja.
Ali naučnici dodaju da će sušnije oblasti amazonske prašume, gde je izgubljena većina otpornosti, verovatno ranije dostići tačku preokreta.
Sakupljeni satelitski podaci "znače da smo se verovatno približili toj prelomnoj tački, (ali) takođe sugerišu da još nismo prešli tu tačku, tako da postoji nada", rekao je tokom onlajn događaja autor izveštaja Niklas Boars, iz Potsdamskog instituta za istraživanje klimatskih uticaja i Tehničkog univerziteta u Minhenu.
Tim Lenton, direktor Eketerovog Instituta za globalne sisteme i drugi autor izveštaja, rekao je da je gubitak otpornosti primećen u Amazonu „prilično izražen i jasan i statistički značajan“.
Ono što je takođe bilo evidentno, rekao je, jeste da su sušne šume faktor „intenzivnijih požara koji se šire dalje“.
