Altman: Rat se mogao izbeći da nije bilo Sarajevskog atentata

U slučaju izbora Albanca za gradonačelnika severne Mitrovice, to će dodatno opteretiti odnose na severu Kosova i ugroziti primenu Briselskog sporazuma. Beograd bi izgubio kredibilitet i obraz pred sopstvenom javnošću, kaže za Radio Slobodna Evropa Franc Lotar Altman (Franz Lothar Altmann), nekadašnji direktor balkanskog ogranka Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja iz Berlina.

On se slaže sa ocenom istoričara Kristofera Klarka da su velike sile mogle da izbegnu Prvi svetski rat da nije bilo Sarajevskog atentata.

Altman smatra da je preterena ocena ruskog ambasadora u Beogradu Čepurina da je Balkan i dalje nestabilan i da postoji potencijal za sukobe.

„Mogući su lokalni sukobi, kao što se desilo nedavno na severu Kosova. Takođe, postoje tenzije u Makedoniji između Makedonaca i Albanaca, zatim u Bosni i Hercegovini. Međutim, ne verujem da to može voditi sukobima čitavih naroda, već samo incidentima na lokalnih razmera“, ističe Altman.

RSE: Kakav se ishod može očekivati nakon ponavljanja izbora u nedelju na tri biračka mesta u severnoj Mitrovici. Da li će biti otežana primena Briselskog sporazuma, ako zbog niske izlaznosti Srba za gradonačelnika bude izabran Albanac.

Altman: Sasvim je jasno da će u slučaju izbora Albanca to dodatno opteretiti odnose na severu Kosova i ugrozilo bi primenu Briselskog sporazuma. Beograd bi izgubio kredibilitet i obraz pred sopstvenom javnošću. Stoga verujem da će vlasti u Srbiji nastojati da ubede Srbe da izađu na izbore. Ukoliko Albanac bude izabran za gradonačelnika severne Mitrovice to će sigurno izazvati nemire i ruski ambasador je verovatno bio u pravu samo u ovom slučaju kada je rekao da na Balkanu i dalje postoji potencijal za sukobe. Zato je veoma važno da ovoga puta Euleks i kosovska policija u mnogo većem broju omoguće glasanje onima koji to žele.

RSE: Kako komentarišete tvrdnje da iza incidenata u prvom krugu u severnom delu Mitrovice stoji Srbija. To smatraju čak i pojedini analitičari u Beogradu, poput Dušana Janjića. Navodno, kada je uvideo da je izlaznost Srba veoma niska i da bi Albanci mogli da preuzmu vlast, Beograd je odlučio da izazove sukobe kako bi se poništili izbori i dobio još jednu šansu da ubedi Srbe da masovnije izađu na birališta u drugom krugu. Postavlja se pitanja kako niko nije sprečio ekstremiste iz Srbije da uđu na Kosovo.

Altman: Kao što znate, veoma je lako preći granicu Srbije i Kosova alternativnim putevima. Takođe, i u Srbiji i na severu Kosova deluju radikalni elementi koji se protive bilo kakvom sporazumu Beograda i Prištine i normalizaciji odnosa. I u samom Beogradu postoje političari koji se protive dijalogu u Briselu i insistiraju da je Kosovo i dalje deo Srbije. Zvanični Beograd je ohrabrivao izlazak Srba na izbore i nema indicija da igra dvostruku igru. Tačno je da vlastima u Srbiji odgovarao veliki odziv Srba u prvom krugu 3. novembra, ali mislim da je previše nategnuta tvrdnja da su odlučile da izazovu incidente kada su videle da je malo Srba glasalo, da bi u drugom krugu pokušale da ih animiraju. To bi bio veoma rizičan poduhvat za Beograd jer mu je stalo do dobre reputacije kako bi započeo pregovore sa Evropskom unijom.

RSE: O pomenutoj izjavi ruskog ambasadora u Beogradu Čepurina da je Balkan i dalje nestabilan, da postoji potencijal za sukobe. Izjavio je i da se granice i dalje preispituju. Posle je to dematovao, tvrdeći da su njegov stav o granicama novinari pogrešno preneli. Ne ulazeći u verodostojnost njegove izjave o granicama, da li postoji rizik od njihovih daljih promena ili su one, kada je reč pre svega o Srbiji i Kosovo, zacementirane Briselskim sporazumom.

Altman: Mislim da je ruski ambasador donekle preterao u ocenama. Tačno je da Balkan još nije stabilan. Mogući su lokalni sukobi, kao što se desilo nedavno na severu Kosova. Takođe, postoje tenzije u Makedoniji između Makedonaca i Albanaca, zatim u Bosni i Hercegovini. Međutim, ne verujem da to može voditi sukobima čitavih naroda, već samo incidentima na lokalnom nivou.

Kada je reč o granicama, neće biti njihovih promena u doglednoj budućnosti, pre svega zbog opasnosti od lančane reakcije, odnosno prelivanja takve prakse sa jedne krizne tačke na drugu. Srbija nije spremna da se odrekne Preševske doline, kao što ni Kosovo ne želi da se odrekne severnog dela. Jedina opcija je primena Briselskog sporazuma, čime se između ostalog sprečava promena granica između Srbije i Kosova. Time se automatski isključuje mogućnost i promena granica u Bosni i Hercegovini i u Makedoniji.

RSE: Ruski ambasador je takođe istakao da postoji tendencija ka reviziji istorije, da se dovede u pitanje oslobodilački karakter balkanskih ratova 1912-3. S tim u vezi su i kontroverze oko Sarajevskog atentata. Da li je Gavrilo Princip bio revolucionar ili terorista? Da li je ubistvo Franca Ferdinanda bio samo okidač za rat, odnosno da bi se za njega lako našao i drugi povod, ili bi se, kako tvrde istoričari poput Kristofera Klarka, do tada najkrvaviji sukob u istoriji mogao izbeći da nije bilo pomenutog atentata?

Altman: Očigledno je da je Klarkova knjiga „Mesečari: Kako je Evropa krenula u rat 1914“ razgnevila mnoge u Srbiji. I Tomislav Nikolić je kritikovao Klarkovu kao i tvrdnje ostalih da Nemačka nije jedini krivac za izbijanje Prvog svetskog rata, odnosno da i Srbija snosi deo odgovornosti. U Srbiji i Rusiji se rezolutno odbacuje ovo novo viđenje istorije po kome je sarajevski atentat bio okidač za početak rata, koji Austrougarska i Nemačka nisu želeli.

Smatram da je tačna Klarkova teza da političari velikih sila nisu očekivali uoči Prvog svetskog rata da će izbiti sukob takvih razmera, odnosno da ga nisu želeli ali da su u njega uvučeni sarajevskim atentatom. Bila je to postepena eskalacija sukoba, koju na kraju nisu sprečile velike sile, ni na Zapadu niti na Istoku.

Klark tvrdi da je Rusija prva mobilisala trupe, a ne Nemačka i Austrougarska, nasuprot uvreženom stavu da su se Beč i Berlin odranije pripremali za rat.

RSE: To implicira da Prvi svetski rat ne bi izbio da nije bilo sarajevskog atentata.

Altman: Da, slažem se sa Klarkovim stavom, odnosno da se Austrougarska i Nemačka nisu unapred pripremale za rat. Taj argument treba uzeti u obzir u debati ko je zaista želeo ovaj sukob. Dakle, sarajevski atentat je bio okidač, nakon čega je usledio nesrećan sled događaja koji je vodio izbijanju rata.

RSE: Međutim, ako se osvrnemo na period od ujedninjenja Nemačke 1871, zatim trke u naoružanju koju je podstakla, pre svega modernizaciju ratne mornarice, zatim krize poput marokanske, aneksione i ostale – sve je vodilo ka ratu, tako da se postavlja pitanje kako je mogao da se izbegne, odnosno i da nije bilo Sarajevskog atentata, našao bi se neki drugi povod.

Altman: Kao što Klark ističe, rat je mogao da se izbegne, ali političari na svim stranama nisu bili svesni da njihovi potezi mogu dovesti do rata. Usred tih tenzija izvršen je Sarajevski atentat, nakon čega su se postojeće tenzije zaoštrile i dovele do rata.

RSE: Da li ove istorijske rasprave mogu da pojačaju aktuelne tenzije na Balkanu. Na primer, Dan primirja u ponedeljak je slavljen samo u Srbiji a ne i u drugim državama bivše Jugoslavije.

Altman: Ne mislim. Doduše Tomislav Nikolić je u autorskom tekstu tom prigodom ukazao na istorijske kontroverze, ali ne verujem da će to igrati ulogu u raspravi predstavnika različitih naroda o aktuelnim pitanjima, odnosno neće pojačati tenzije na Balkanu.

RSE: Međutim, kako se približava stota godišnjica Sarajevskog atentata i izbijanja Prvog svetskog rata, sve je zaoštrenija debata čak i oko mesta centralne ceremonije. U Srbiji smatraju da ne treba da se održe u glavnom gradu BiH, jer je Prvi svetski rat počeo napadom Austrougarske na nju.

Altman: Postoji izvesna opasnost. Intenziviraće se debata ko je odgovoran za izbijanje Prvog svetskog rata, da li su to samo Austrougarska i Nemačka. Međutim, ne verujem da će to pojačati tenzije na samom Balkanu. Mislim da su građani na tim prostorima zasićeni raspravama o ratovima tokom 1990-ih, a da ne govorimo o prethodnim sukobima. Dakle, ne očekujem da će pomenuta rasprava o Prvom svetskom ratu dodatno zaoštriti još uvek opterećene odnose balkanskih zemalja.