Da li će gradonačelnik Severne Mitrovice biti Albanac

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome šta je pokazao prvi krug lokalnih izbora na Kosovu, od kojih se očekuje da budu odlučujući korak u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Sagovornici su bili Nenad Đurđević, koordinator Foruma za etničke odnose iz Beograda, i Ljuljzim Peci, politički analitičar iz Prištine. Bilo je reči o tome u kojoj meri su incidenti, koji su se desili tokom glasanja u Severnoj Mitrovici, bacili senku na cele izbore, ko je stajao iza tih incidenata, koliko ima istine u spekulacijama da je prekid izbora odgovarao vladi Srbije zato što je veoma malo Srba iz Severne Mitrovice izašlo na birališta, zašto je Brisel bio veoma blag u oceni incidenata, da li će Beograd uspeti da ubedi Srbe iz Severne Mitovice da u većem broju izađu na birališta 17. novembra kada će izbori u tom gradu biti ponovljeni, može li se desiti da Albanac bude izabran za gradonačelnika Severne Mitrovice, ako tamošnji Srbi budu bojkotovali ponovljene izbore, kao i o tome šta znači pretnja premijera Dačića da Srbija neće žrtvovati svoju budućnost zbog dvadesetak hiljada građana Severne Mitrovice.

Omer Karabeg: Lokalni izbori na Kosovu su veliki ispit za Briselski sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, koji je potpisan aprila ove godine. Šta pokazuje prvi krug tih izbora? Da li je Briselski sporazum položio test?

Nenad Đurđević: Ja mislim da taj test pre svega nije položila vlada u Beogradu zbog toga što građanima severa Kosova nije uspela da objasni značaj Briselskog sporazuma za njihov budući život na Kosovu. Izostali su ozbiljnija priprema i intenzivni angažman koji je podrazumevao da funkcioneri vlade Srbije na terenu tumače sporazum. To je bilo neophodno jer se Briselski sporazum pre svega tiče položaja četiri opštine sa severa Kosova i njihove integracija u pravne okvire Kosova. Zbog toga je bio slab odziv Srba sa severa Kosova, a imali smo i incidente koji su pratili glasanje u Severnoj Mitrovici.

Ljuljzim Peci: Ja mislim da je Briselski sporazum doživeo kliničku smrt zbog onoga što se desilo u Severnoj Mitrovici i zbog prekida izbora u ostalim opštinama oko pet sati posle podne.

Omer Karabeg: Ključni događaj su bili incidenti tokom izbora u Severnoj Mitrovici koji su onemogućili da se u nedelju završi glasanje u tom gradu. Po vama, ko je odgovoran za to?

Nenad Đurđević: Ja mislim da je glavni problem bio odnos vlade Srbije prema tim izborima. Smatralo se da je dovoljno slati poruke iz Beograda u kojima se tražila bezrezervna podrška vladinoj politici. Bile su to poruke u kojima se mogla osetiti pretnja da će ljudi izgubiti posao, ukoliko ne slede tu politiku. Mislilo se da je to dovoljno, pa da ljudi pohrle na birališta. Vlada Srbije je sigurno mogla da spreči ulazak na Kosovo huligana i organizovanih grupa koji su napravili incidente u Severnoj Mitrovici. Odgovornost snose i Euleks i kosovska policija koji su pasivno posmatrali atmosferu nasilja, koja je na dan izbora stvorena u Severnoj Mitrovici. Ljudi koji su krenuli da glasaju bili su vređani, pretilo im se i snimani su kamerama. Sve je to moglo biti sprečeno pravovremenim delovanjem međunarodnih snaga koje su odgovorne za održavanje reda u tom delu Kosova.

Ljuljzim Peci: Ja mislim da je to bila dvostruka igra Srbije. U momentu kada su počeli incidenti u Severnoj Mitrovici, bilo je jasno da je veoma mali broj građana izašao na izbore. Po mom mišljenju, to je urađeno da bi se poništili izbori. Skandalozno je to što se desilo u tom gradu. Izbori nisu bili slobodni, jer su ljudi bili uplašeni. Nisu mogli slobodno da glasaju. Srbija je morala mnogo ranije jasno da stavi do znanja da takve stvari neće tolerisati, a ona ih je tolerisala. Takođe mislim da je bilo skandalozno što Euleks, Kfor i kosovska policija nisu imali zajednički plan kako delovati tokom izbora na severu Kosova. To ne mogu da razumem. Predstavnici Euleksa tvrde da oni nisu odgovorni, ali oni su itekako odgovorni kada je u pitanju bezbednost na severu Kosova, pošto kosovska policija tamo ne može da deluje.

Omer Karabeg: Gospodin Peci je pomenuo dvostruku igru Beograda. I u nekim medijima na Kosovu pojavile su se spekulacije da je Beogradu odgovarao prekid izbora, kada je video da je vrlo malo Srba izašlo na birališta u Severnoj Mitrovici, pa je postojala mogućnost da za gradonačelnika bude izabran Albanac.

Nenad Đurđević: Teško mi je da procenim koliko je to tačno. Meni ne zvuči logično jedna druga stvar - to je povezivanje onih koji su navodno najviše profitirali zbog prekida izbora. U tom kontekstu pomenuti su Srpska demokratska stranka i Tači. Mislim da je to prvi put da se oni povezuju. Ta priča koja je plasirana ovde u Beogradu je nelogična, jer se povezuje ono što se ne da povezati. Da li su neki krugovi u Beogradu imali prste u ovom scenariju o kome govori gospodin Peci, ja zaista ne znam. Ako bi to bilo tačno, onda to nije u saglasnosti sa javnom politikom koju srpska vlada demonstrira i u Beogradu i u Briselu. Želim da verujem da je prošlo vreme kada je postojala jedna javna i jedna tajna politika.

Omer Karabeg: Gospodine Peci, koji su vaši argumenti da je vlada Srbije igrala dvostruku igru?

Ljuljzim Peci: Argumenti se vide. Premijer Dačić je pre dve-tri nedelje rekao da je podela najbolje rešenje za Kosovo. Možemo mi da pričamo šta god hoćemo, ali to je dugoročna politika Srbije. Sve što se dešava na severu Kosova je igra u kojoj Srbija hoće da pokaže da se bez nje tamo ništa ne može uraditi i da buduća Zajednica srpskih opština neće moći funkcionisati bez Beograda. Mi sada pričamo kako će sever Kosova da bude u okviru kosovskog pravnog sistema, ali u suštini to neće biti tako, jer se Srbija u suštini tome protivi. Srbija hoće da postane kosuvereni faktor na Kosovu.

Nenad Đurđević: Sigurno je da je za vladu Srbije neka vrsta razgraničenja ili podele i danas poželjna opcija. Ona je bila primorana da uđe u dijalog sa Prištinom koji se završio Briselskim sporazumom. Da li je kroz ovu vrstu aktivnosti, koju pominje gospodin Peci, vlada želela da demonstrira prisustvo Srbije na Kosovu - ne znam. Mene mnogo više zabrinjava kampanja koju je uoči lokalnih izbora vodila Građanska inicijativa Srpska iza koje stoji vlada Srbije. Zahtevala se pobeda Srpske i na opštinskim izborima i na izborima za gradonačelnike kako bi svih deset opština, u kojima su Srbi većina, bilo pod direktnom kontrolom vlade u Beogradu. Takođe zabrinjava što su mnogi kandidati vodili kampanju u smislu - glasajte za nas, mi treba da uđemo u lokalnu samoupravu, a onda ćemo da sabotiramo saradnju sa zvaničnim organima Kosova. Mislim da je to dosta opasna politika. Činjenica je da je čitava vlada sa svojim aparatom i finansijskim sredstvima stala samo iza jedne kandidatske liste kosovskih Srba. To je veliki presedan, jer se time šalje poruka kosovskim Srbima da će ih Srbija podržati samo ako glasaju za političku opciju iza koje stoji vlada. A to nije dobro.

Omer Karabeg: Brisel je bio veoma blag u oceni prvog kruga izbora. Nije okrivio ni Beograd, ni Prištinu. On je ceo taj proces ocenio uspešnim i pored incidenata. Mislite li da je Briselu stalo da, bez obzira na stanje na terenu, pokaže da je Briselski sporazum sprovodljiv?

Ljuljzim Peci: Da, stalo mu je. Moramo da imamo u vidu da će u aprilu iduće godine bti izbori u Evropskoj uniji i da ćemo nakon toga imati novi sastav Evropske komisije. Baronesa Ašton hoće da se Briselski sporazum proglasi uspešnim, bez obzira kakvo je stanje na terenu. Zbog toga se i daju takve ocene.

Nenad Đurđević: Sastanak gospođe Ešton sa dvojicom premijera, Dačićem i Tačijem, prošao je u neverovatno optimističkom tonu. Brisel ponekad deluje kao vazdušna banja. Kad odete tamo, vratite se nasmejani. Stvara se utisak da se, čim odete u Brisel, i najteži problemi rešavaju sami od sebe. Kad je reč o Kosovu, za evropsku diplomatiju važnija je forma nego suština. Oni otprilike ovako govore o ovim lokalnim izborima: “Da, znali smo da će biti teško na severu Kosova ali, eto, vidite - u tri opštine severa izbori su prošli bez nasilja. Jeste da su prekinuti malo ranije, ali to je bilo preventivno. U četvrtoj opštini izbori će biti ponovljena na tri biračka mesta i, kada se sve sabere, možemo reći da je, uprkos velikim turbulencijama i nepoverenju, taj proces više-manje uspešno završen“. Za njih je najvažnije da realnost upakuju u proceduru i, dok ta procedura više-manje funkcioniše, za njih je sve u redu. Naravno, Kosovo predstavlja izazov za gospođu Ešton, ali verovatno ne toliki kao što su Sirija, Iran, afera sa prisluškivanjem i odnosi sa Sjedinjenim Američkim državama. Dokle god ovde ne bude žrtava i dokle god Dačić i Tači mogu odlaziti u Brisel, razgovarati sa gospođom Ešton i dogovoriti neke stvari, a da mi ne znamo šta su se oni zapravo dogovorili, mislim da velikih promena u evropskoj politici prema Kosovu neće biti.

Omer Karabeg: Ponavljanje izbora na tri mesta u Severnoj Mitrovici je planirano za 17. novembar. Mislite li da će Beograd uspeti da ubedi Srbe iz Severne Mitrovice, koji su u veoma malom broju izašli na glasanje u prvom krugu, da sada izađu u mnogo većem broju?

Nenad Đurđević: Mislim da će to biti dosta teško. Teško je poverovati da će Srbi izaći na izbore u većem broju, ali će biti bombardovani porukama funkcionera iz Beograda koji će dramatizovati situaciju. Glavni argument vlade je da će, ako ne glasaju, njihov gradonačelnik biti Albanac. Mislim da ta poruka nije baš dobra za motivaciju birača. To je konfliktna poruka, to je poruka da se glasa protiv nečega, a ne za nešto. U situaciji kada neko treba da glasa protiv, on će pre da ostane kod kuće, nego što će izaći na biralište.

Ljuljzim Peci: Mislim je moguće da Srbi iz Severne Mitrovice promene mišljenje. Najvažnije je da Kfor, Euleks i kosovska policija, zajedno sa vladom Srbije, pošalju signale da nasilje neće biti tolerisano u Severnoj Mitrovici. To je preduslov da tamo imamo slobodne izbore. Ako građani budu uvereni da neće biti zastrašivani od huligana ili od nekih grupa, oni će glasati. Preduslov za izlazak građana na birališta su slobodni izbori i to mora da se obezbedi.

Omer Karabeg: Šta ako se desi da Srbi 17. novembra u većini bojkotuju izbore i za gradonačelnika Severne Mitrovice zaista bude izabran Albanac?

Nenad Đurđević: To je mogući scenario i postavlja se pitanje šta posle. Kako upravljati Severnom Mitrovicom, ako gradonačelnik bude Albanac. U normalnim okolnostima i u normalnim zemljama to ne bi bio neki veliki problem, međutim, u situaciji kakva je u Severnoj Mitrovici, takvu situaciju bi mogli priželjkivati ekstremisti, pa bi im onda to moglo biti opravdanje za ponovno stvaranje paralelnih struktura. Srbi ne bi prihvatili gradonačelnika Albanca, pa bismo imali situaciju kao sa administrativnom kancelarijom kosovske vlade u Severnoj Mitrovici, kojom rukovodi Adrijana Hodžić. Ta kancelarija je uradila mnoge stvari za građane Severne Mitrovice, ali je ignorišu i srpski političari sa severa Kosova i zvanični Beograd.

Ljuljzim Peci: Ako Albanac bude gradonačelnik, lokalna samouprava u Severnoj Mitrovici neće moći da funkcioniše, jer neće imati podršku srpskih građana koji tamo žive. Ponovo ćemo imati paralelne strukture i veoma opskurnu situaciju. Jer, gradonačelnik je po funkciji član Zajednice srpskih opština na Kosovu, pa ćemo onda imati apsurdnu situaciju. Stvarno ne znam šta može da se desi, ali znam da lokalna samouprava tamo ne može da funkcioniše ako gradonačelnik Severne Mitrovice postane Albanac. Ako pogledamo šta se sada dešava na Kosovu, ja mislim da će Građanska inicijativa Srpska na jugu Kosova dobiti tri opštine - Novo Brdo, Ranilug i Gračanicu, a Samostalna liberalna stranka će verovatno dobiti Parteš, Klokot i Štrpce.

Nenad Đurđevic: Gospodine Peci, kada ste spomenuli Samostalnu liberalnu stranku, koja je do sada bila najjača srpska partiju na Kosovu, hteo bih da skrenem pažnju na jednu vrlo zanimljivu izjavu gospodina Envera Hodžaja, ministra inostranih poslova Kosova. U toj izjavi, koju je dao posle sastanka u Briselu, on je otvoreno pozvao članove svoje Demokratske partije Kosova da u drugom krugu glasaju za Samostalnu liberalnu stranku i za ostale partije, koje nisu Građanska inicijativa Srpska. To je meni jako indikativno. Ko se imalo bavi analizom izbora na Balkanu, zna da je takva poruka, tako da kažem, “poljubac smrti“ za te partije, jer nakon takve izjave glasovi će sigurno otići Srpskoj. Sada mogu da spekulišem da je možda u Briselu napravljen dogovor između dva premijera i gospođe Ešton da Srbija preko Građanske inicijative Srpska kontroliše deset kosovskih opština sa srpskom većinom.

Ljuljzim Peci: Ono što je rekao gospodin Hodžaj sigurno ne ide u prilog Samostalnoj liberalnoj stranci. Mislim da je to bio veoma pogrešan politički potez ministra inostranih poslova Kosova. Slažem se sa gospodinom Đurđevićem da je to bio “poljubac smrti”.

Omer Karabeg: Mislite li da će Beograd dići ruke od Srba sa severa Kosova, pre svega onih iz Severne Mitrovice, ako oni budu bojkotovali izbore 17. novembra? Premijer Dačić im je vrlo direktno poručio da Srbija svoju budućnost neće žrtvovati zbog dvadesetak hiljada Srba u Severnoj Mitrovici. Da li je Dačić to mislio ozbiljno ili je to samo retorika kako bi što više ljudi izašlo na izbore 17. novembra?

Nenad Đurđević: Meni se čini da smo mi prešli dugačak put od vremena kada su nam kosovski Srbi bili zenica oka i najvažniji deo identiteta - do sadašnje izjave da Srbija neće dozvoliti da njena budućnost zavisi od 20.000 Srba sa severa Kosova. Ja mislim da su ti ljudi, koji žive na severu Kosova, taoci jedne zaista pogrešne politike. Prvo se pričalo da je čitavo Kosovo deo Srbije, zatim da bismo ipak pristali na neko razgraničenje i podelu, s tim da ni po koju cenu nećemo odustati od severa, da bismo došli do ove poslednje faze u kojoj smo Briselskim sporazumom priznali da su četiri opštine sa severa deo pravnog sistema Kosova. Od maksimalističkih zahteva došlo se do nečega što je manje od minimuma. Zbog toga su Srbi koji žive na severu Kosova zaplašeni i zbunjeni, a možda i besni, pa ne glasaju. Ja mogu da razumem frustracije predstavnika Beograda i teškoće sa kojim se oni susreću na putu u Evropsku uniju, ali čini mi se da su ovakve poruke, kao što je Dačićeva, prilično neodgovorne.

Ljuljzim Peci: Ne znam šta u stvari misli premijer Dačić. On u isto vreme priča i o podeli Kosova i o tome da Srbija neće žrtvovati svoju budućnost zbog 20.000 Srba na severu Kosova. Ako premijer Dačić daje ovakve kontroverzne izjave, potpuno je razumljivo zašto se Srbi sa severa tako osećaju. Oni ne znaju gde su i Srbija treba jasno da im kaže da oni treba da žive na Kosovu. Onog trenutka kada dobiju jasan signal, mislim da više neće biti zbunjeni. Inače, mislim da Srbija neće dići ruke od Srba na severu Kosova, jer, kao što sam već rekao, njena dugoročna politika je podela Kosova. Beograd gleda na Briselski sporazum kao na način da se to postigne mirnim putem. Ja sam u to ubeđen.

Nenad Đurđević: Već sam rekao da mislim da je podela ono što bi Srbija verovatno želela, ali čini mi se da je od želje do ostvarenja dalek put. Mislim da je prošlo vreme za podelu i da se Srbija više ne može vraćati toj politici. Možda postoji žal i osećaj da je to, uslovno rečeno, najpravednije rešenje, ali ja ne vidim da to može biti realna politika. Sva istraživanja javnog mnjenja govore da građanima Srbije Kosovo nije među prva tri prioriteta.