Postavlja se pitanje zašto ruski ambasador govori o nestabilnosti i potencijalu za sukobe umesto da se pomogne Srbiji i Kosovu u dijalogu koji su započeli pre nekoliko meseci, kaže za Radio Slobodna Evropa Doris Pak, poslanica Evropskog parlamenta iz redova nemačkih demohrišćana.
Rasprave o Sarajevskog atentatu i uzrocima Prvog svetskog rata treba prepustiti istoričarima, a političari treba da se usmere ka budućnosti i stvaranju pretpostavki da se izbegnu sukobi iz prošlosti. Dobar primer za to je stvaranje EU.
Pak ne misli da iza incidenata na izborima u severnoj Mitrovici stoji zvanični Beograd, jer je u njegovom interesu da se sprovede Briselski sporazum. Ne zna se kada će Srbija dobiti datum za početak pristupnih pregovora, ali je na dobrom putu na kome građanima treba objašnjavati da EU nije protiv njih, već da mogu računati na njenu podršku.
Pak: Neće biti promena granica na Balkanu. To znači da je Kosovo nezavisna država. Postavlja se pitanje zašto ruski ambasador govori o nestabilnosti i potencijalu za sukobe umesto da se pomogne Srbiji i Kosovo u dijalogu koji su započeli pre nekoliko meseci.
Pak: Srbija je uvidela da nema drugog izbora do članstva u Evropskoj Uniji. Sa Rusijom može da ostane u prijateljskim odnosima, ali ona je daleko i ne može da uđe u bilo kakvu uniju sa njom. To su uvidele i sadašnje vlasti u Beogradu, koje su prošlosti bile veoma nacionalistički nastrojene. Možda se Rusija boji da će oslabiti njene veze sa Srbijom. Međutim, nema nikakvih problema da zadrži prijateljske odnose, zatim nastavi ekonomsku saradnju. Zašto da ne? No, ne treba da računa da može iz pozadine, preko Srbije, da pravi probleme u EU.
Pak: To pripada istoriji. Istoričari treba da se fokusiraju na činjenice. Besmisleno je sada govoriti o „ako“, odnosno „da se desilo ovo ili ono“. Desilo je se to što je se desilo. U međuvremenu je izbio i Drugi svetski rat. Čovečanstvo je valjda izvuklo pouke iz toga i zato je stvorena Evropska Unija kako bi se sprečili novi sukobi. Mislim da je to najvažnije. Sledeće godine će biti obeležena stota godišnjica Sarajevskog atentata i izbijanja Prvog svetskog rata. Međutim, to ne treba da se iskoristi kao prilika za optuživanje Srba ili bilo koga drugoga za to što se desilo pre jednog veka. Jednostavno, atentat i sukobi koji su usledili, rezultat su tadašnjih političkih prilika, pogrešnih procena, nerazumevanja i još mnogo čega. Da nije bilo događaja u Sarajevu, incident je mogao da se desi u Parizu ili bilo gde drugde.
Zbog toga smatram da ne treba da se stalno osvrćemo na istoriju već da se okrenemo ka budućnosti, a iz istorije treba da naučimo kako da sprečimo ponavljanje pogubnih sukoba, a to čemo uspeti ako se budemo zajednički angažovali u Evropskoj Uniji da u nju uđu i preostale balkanske države. Tada će se svi osećati bezbedno.
Pak: Na Balkanu je previše istorije. Postoji i čuvena misao da je „Balkan proizvodi više istorije nego što može da konzumira“. Smatram da smo stvaranjem Evrospke Unije prevazišli međusobne istorijske antagonizme, pre svega, mi Nemci i moje francuske komšije, jer smo usmereni na budućnost. Međutim, problem je što su političari na Balkanu previše okrenuti prošlosti gledajući na druge kao na neprijatelje umesto da zajednički rade na osiguranju prosperitetnije budućnosti regiona, čemu teži ogromna većina tamošnjih građana. Mi želimo da im u tome pomognemo, da budu građani Evrope kao i ostali.
Pak: Ne znam ko stoji iza ovih incidenata. Međutim, evidentno je da u severnom delu Mitrovice ima dosta kriminalaca i ostalih kojima ne odgovara mir i normalan život, već nesigurnost i odsustvo bezbednosti jer je to pogodno tle za njihove kriminalne aktivnosti. Oni svakako nisu srećni i zadovoljni time što su Beograd i Priština postigli sporazum. Ne mogu to da dokažem, ali ne verujem da institucije Srbije stoje iza ovih incidenata. Možda izgrednici veruju da imaju podršku u pojedinim krugovima u Beogradu. Međutim, ovi neredi nisu u njegovom interesu, iako možda nije mogao da ih spreči.
Nadam se da su Srbi na severu Kosova sada shvatili da je u njihovom interesu da izađu na izbore, jer će mnogi Albanci to učiniti. Takođe, Beograd može imati problem u slučaju neuspeha, jer je jedan od ciljeva dijaloga u Briselu da se severna Mitrovica kao i ostali srpski delovi integrišu u državu Kosovo, a što bi Srbiji omogućilo dobijanje datuma za početak pregovora sa EU. Stoga se nadam da će Srbi to shvatiti i očekujem u nedelju da na izbore izađe, recimo, 20-25 odsto njih. Mislim da većina to uviđa, a da problem prave oni kojima nije u interesu da ovaj deo Kosova ikada bude miran zbog njihovih biznisa. Dakle, oni to samo delimično rade iz nacionalističkih uverenja, ali pre svega misle na svoj džep.
Pak: Čujte, usredsredimo se najpre na izbore i ne želim da spekulišem „šta će biti ako se ne desi“. Mi želimo da Srbi glasaju u što većem broju. Verujem da će i Beograd još odlučnije nastojati da ih uveri u to. Mislim da će u tome uspeti jer raspolaže instrumentima da uveri svoje sunarodnike da ukoliko ne izađu izbore, to nije dobro ni za njih ni za Srbiju.
Pak: Ne mogu sada da to kažem, ali podržavam da Srbija dobije datum jer je već ispunila deo obaveza i na dobrom je putu. Ako nastavi da poboljšava odnose sa susedima, mi treba da joj pomognemo u tim naporima, da se objasni građanima Srbije da imaju podršku Evropske Unije. To je veoma važno za raspoloženje u zemlji. Građanima Srbije još nije objašnjeno da su loše stvari u prošlosti rađene u njihovo ime. Nikada ne bih rekla da su Srbi ili Nemci krivi za zločine, već Milošević i ljudi oko njega koji su ih počinili u ime Srba. Od tada je prošlo mnogo vremena. Milošević je u međuvremenu umro, a mnogi u Srbiji i dalje smatraju da su Evropljani protiv njih. Zato smatram da je važno da im se to objasni. Stoga ima još mnogo toga da se uradi na evropskom putu Srbije i nadam se da će se napori u tom smislu nastaviti.
Rasprave o Sarajevskog atentatu i uzrocima Prvog svetskog rata treba prepustiti istoričarima, a političari treba da se usmere ka budućnosti i stvaranju pretpostavki da se izbegnu sukobi iz prošlosti. Dobar primer za to je stvaranje EU.
Pak ne misli da iza incidenata na izborima u severnoj Mitrovici stoji zvanični Beograd, jer je u njegovom interesu da se sprovede Briselski sporazum. Ne zna se kada će Srbija dobiti datum za početak pristupnih pregovora, ali je na dobrom putu na kome građanima treba objašnjavati da EU nije protiv njih, već da mogu računati na njenu podršku.
RSE: Ruski ambasador u Beogradu Čepurin je izjavio da je Balkan i dalje nestabilan, da postoji potencijal za sukobe. Izjavio je i da se granice i dalje preispituju. Posle je to dematovao, tvrdeći da su njegov stav o granicama novinari pogrešno preneli. Ne ulazeći u verodostojnost njegove izjave o granicama, da li postoji rizik od njihovih daljih promena ili su one, kada je reč pre svega o Srbiji i Kosovo, zacementirane Briselskim sporazumom.
Pak: Neće biti promena granica na Balkanu. To znači da je Kosovo nezavisna država. Postavlja se pitanje zašto ruski ambasador govori o nestabilnosti i potencijalu za sukobe umesto da se pomogne Srbiji i Kosovo u dijalogu koji su započeli pre nekoliko meseci.
RSE: Kako tumačite razloge zbog kojih ruski ambasador govori o negavitnim trendovima na Balkanu. Možda zato što Moskva gubi uticaj imajući u vidu opredeljenje zemalja regije ka Evropskoj Uniji, uključujući i Srbiju.
Pak: Srbija je uvidela da nema drugog izbora do članstva u Evropskoj Uniji. Sa Rusijom može da ostane u prijateljskim odnosima, ali ona je daleko i ne može da uđe u bilo kakvu uniju sa njom. To su uvidele i sadašnje vlasti u Beogradu, koje su prošlosti bile veoma nacionalistički nastrojene. Možda se Rusija boji da će oslabiti njene veze sa Srbijom. Međutim, nema nikakvih problema da zadrži prijateljske odnose, zatim nastavi ekonomsku saradnju. Zašto da ne? No, ne treba da računa da može iz pozadine, preko Srbije, da pravi probleme u EU.
RSE: Ruski ambasador je takođe istakao da postoji tendencija ka reviziji istorije, da se dovede u pitanje oslobodilački karakter balkanskih ratova 1912-3. S tim u vezi su i kontroverze oko Sarajevskog atentata. Da li je Gavrilo Princip bio revolucionar ili terorista? Da li je ubistvo Franca Ferdinanda bio samo okidač za rat, odnosno da bi se za njega lako našao i drugi povod, ili bi se, kako tvrde istoričari poput Kristofera Klarka, do tada najkrvaviji sukob u istoriji mogao izbeći da nije bilo pomenutog atentata?
Pak: To pripada istoriji. Istoričari treba da se fokusiraju na činjenice. Besmisleno je sada govoriti o „ako“, odnosno „da se desilo ovo ili ono“. Desilo je se to što je se desilo. U međuvremenu je izbio i Drugi svetski rat. Čovečanstvo je valjda izvuklo pouke iz toga i zato je stvorena Evropska Unija kako bi se sprečili novi sukobi. Mislim da je to najvažnije. Sledeće godine će biti obeležena stota godišnjica Sarajevskog atentata i izbijanja Prvog svetskog rata. Međutim, to ne treba da se iskoristi kao prilika za optuživanje Srba ili bilo koga drugoga za to što se desilo pre jednog veka. Jednostavno, atentat i sukobi koji su usledili, rezultat su tadašnjih političkih prilika, pogrešnih procena, nerazumevanja i još mnogo čega. Da nije bilo događaja u Sarajevu, incident je mogao da se desi u Parizu ili bilo gde drugde.
Zbog toga smatram da ne treba da se stalno osvrćemo na istoriju već da se okrenemo ka budućnosti, a iz istorije treba da naučimo kako da sprečimo ponavljanje pogubnih sukoba, a to čemo uspeti ako se budemo zajednički angažovali u Evropskoj Uniji da u nju uđu i preostale balkanske države. Tada će se svi osećati bezbedno.
RSE: To sam upravo hteo da vas pitam. Da li će obeležavanje stote godišnjice Sarajevskog atentata i izbijanja Prvog svetskog rata ne samo podstaći istorijske debate, već će pojačati i dnevnopolitičke tenzije na Balkanu. Tako je Dan primirja u ponedeljak obeležen samo u Srbiji, a ne i u ostalim balkanskim državama. Istovremeno, predmet spora je čak i mesto centralne ceremonije sledeće godine u Sarajevu. Naime, u pojedinim srpskim krugovima se smatra da bi je trebalo održati u Srbiji, jer je Prvi svetski rat počeo napadom Austrougarske na nju.
Pak: Na Balkanu je previše istorije. Postoji i čuvena misao da je „Balkan proizvodi više istorije nego što može da konzumira“. Smatram da smo stvaranjem Evrospke Unije prevazišli međusobne istorijske antagonizme, pre svega, mi Nemci i moje francuske komšije, jer smo usmereni na budućnost. Međutim, problem je što su političari na Balkanu previše okrenuti prošlosti gledajući na druge kao na neprijatelje umesto da zajednički rade na osiguranju prosperitetnije budućnosti regiona, čemu teži ogromna većina tamošnjih građana. Mi želimo da im u tome pomognemo, da budu građani Evrope kao i ostali.
RSE: O lokalnim izborima na Kosovu. Kako komentarišete tvrdnje da iza incidenata u prvom krugu u severnom delu Mitrovice stoji zvanični Beograd. Navodno, kada je uvideo da je izlaznost Srba veoma niska i da bi Albanci mogli da preuzmu vlast, odlučio je da izazove sukobe kako bi se poništili izbori i dobio još jednu šansu da ubedi Srbe da masovnije izađu na birališta u drugom krugu.
Pak: Ne znam ko stoji iza ovih incidenata. Međutim, evidentno je da u severnom delu Mitrovice ima dosta kriminalaca i ostalih kojima ne odgovara mir i normalan život, već nesigurnost i odsustvo bezbednosti jer je to pogodno tle za njihove kriminalne aktivnosti. Oni svakako nisu srećni i zadovoljni time što su Beograd i Priština postigli sporazum. Ne mogu to da dokažem, ali ne verujem da institucije Srbije stoje iza ovih incidenata. Možda izgrednici veruju da imaju podršku u pojedinim krugovima u Beogradu. Međutim, ovi neredi nisu u njegovom interesu, iako možda nije mogao da ih spreči.
Nadam se da su Srbi na severu Kosova sada shvatili da je u njihovom interesu da izađu na izbore, jer će mnogi Albanci to učiniti. Takođe, Beograd može imati problem u slučaju neuspeha, jer je jedan od ciljeva dijaloga u Briselu da se severna Mitrovica kao i ostali srpski delovi integrišu u državu Kosovo, a što bi Srbiji omogućilo dobijanje datuma za početak pregovora sa EU. Stoga se nadam da će Srbi to shvatiti i očekujem u nedelju da na izbore izađe, recimo, 20-25 odsto njih. Mislim da većina to uviđa, a da problem prave oni kojima nije u interesu da ovaj deo Kosova ikada bude miran zbog njihovih biznisa. Dakle, oni to samo delimično rade iz nacionalističkih uverenja, ali pre svega misle na svoj džep.
RSE: Ako zbog slabe izlaznosti Srba, Albanac postane gradonačelnik severne Mitrovice to će svakako biti legalno i legitimno, ali če u političkom smislu biti veoma teško primeniti Briselski sporazum, a što će u krajnjoj instanci otežati Beogradu da dobije datum pregovora sa EU.
Pak: Čujte, usredsredimo se najpre na izbore i ne želim da spekulišem „šta će biti ako se ne desi“. Mi želimo da Srbi glasaju u što većem broju. Verujem da će i Beograd još odlučnije nastojati da ih uveri u to. Mislim da će u tome uspeti jer raspolaže instrumentima da uveri svoje sunarodnike da ukoliko ne izađu izbore, to nije dobro ni za njih ni za Srbiju.
RSE: Da li će Srbija u januaru dobiti datum za početak pregovora sa EU?
Pak: Ne mogu sada da to kažem, ali podržavam da Srbija dobije datum jer je već ispunila deo obaveza i na dobrom je putu. Ako nastavi da poboljšava odnose sa susedima, mi treba da joj pomognemo u tim naporima, da se objasni građanima Srbije da imaju podršku Evropske Unije. To je veoma važno za raspoloženje u zemlji. Građanima Srbije još nije objašnjeno da su loše stvari u prošlosti rađene u njihovo ime. Nikada ne bih rekla da su Srbi ili Nemci krivi za zločine, već Milošević i ljudi oko njega koji su ih počinili u ime Srba. Od tada je prošlo mnogo vremena. Milošević je u međuvremenu umro, a mnogi u Srbiji i dalje smatraju da su Evropljani protiv njih. Zato smatram da je važno da im se to objasni. Stoga ima još mnogo toga da se uradi na evropskom putu Srbije i nadam se da će se napori u tom smislu nastaviti.
