Predsednica Kosova Vjosa Osmani u ponedeljak, 4. septembra, optužila je Srbiju da ima destabilizujući plan za Zapadni Balkan, sličan onom koji je, kako je rekla, Rusija sprovela u Ukrajini 2014. godine.
Osmani je u zvaničnoj poseti Albaniji rekla da sve demokratske države u regionu trebalo da spreče sprovođenje tog plana.
Ona je na konferenciji za novinare s predsednikom Albanije Bajramom Begajem rekla da nije situacija na severu Kosova otežala dijalog Beograda i Prištine, već da je "Srbija ta koja uzastopnim napadima na Kosovo uvek zaoštrava situaciju u regionu".
"Ne prođe nedelja da neko iz Srbije ne puca na kosovske policajce na teritoriji Kosova. Preciznim sprovođenjem plana kakav je (predsednik Rusije Vladimir) Putin sproveo 2014. protiv Ukrajine, (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić i Srbija imaju za cilj da destabilizuju ceo Zapadni Balkan, a kroz destabilizaciju našeg regiona da napadnu vrednosti i sistem vrednosti na kojima počivaju EU i NATO", rekla je Osmani, povodom tenzija na severu Kosova.
Tenzije u oblastima na severu Kosova u kojima su Srbi većina porasle su krajem maja, nakon što su se pripadnici srpske zajednice usprotivili albanskim gradonačelnicima koji su izabrani u aprilu.
- Nove ostavke srpskih policajaca na severu Kosova, potvrdila Osmani
- Za State Department pritisci na srpske policajce na severu Kosova 'neprihvatljivi'
Izbore u aprilu na Kosovu bojkotovali su birači i stranke iz srpske zajednice.
"Što se tiče toga kako to izgleda na severu, imajte na umu da Srbija stalno nelegalno unosi oružje na Kosovo, Srbija stalno obučava delove nelegalnih kriminalnih struktura u vojsci Srbije, kako bi oni onda mogli da prave probleme oružjem koje ilegalno unose na sever Kosova", rekla je Osmani.
Predsednica Kosova je, ne navodeći dokaze za svoje tvrdnje, rekla da Srbija "stalno teroriše, zastrašuje i napada građane Srbije koji žive na severu" i da "konstantno uvodi transnacionalne organizovane kriminalne grupe na sever".
"Ovo je izazov za ceo naš region, s kojim sve demokratske države moraju zajedno da se izbore. Ne smemo dozvoliti da Vučić sprovede Putinov plan na Zapadnom Balkanu", rekla je Osmani.
Kosovo i Evropska unija (EU) u julu su dogovorili korake koje Priština treba da preduzme za stabilizaciju situacije, uključujući smanjenje prisustva policije u opštinama na severu Kosova i održavanje novih izbora.
Kada su na severu Kosova povećane tenzije, međunarodna zajednica na čelu sa SAD i EU tražila je od Prištine i Beograda da smanje tenzije i vrate se dijalogu za normalizaciju odnosa, u čemu posreduje Brisel.
EU je tada uvela neke kaznene mere protiv Kosova zbog neispunjavanja uslova, dok su SAD najavile da Priština neće učestvovati u NATO vojnim vežbama "Defender Europe 23".
Predsednik Albanije tražio je da Kosovo i Srbija rade na primeni Sporazuma o normalizacije odnosa koji je postignut u februaru, jer će, prema njegovim rečima, taj sporazum na kraju dovesti do međusobnog priznavanja.
Međutim, sporazum ne podrazumeva međusobno priznavanje na kome insistira Kosovo, već zahteva da Kosovo i Srbija međusobno prihvate dokumente i simbole, uključujući pasoše, diplome i registarske tablice.
Begaj je takođe tražio od Kosova da bliže koordinira svoje poteze s međunarodnim partnerima.
"Uprkos provokacijama za zaoštravanje situacije na severu Kosova i hibridnim intervencijama zlonamernih trećih aktera, za sve preduzete radnje potrebna je bolja i bliža koordinacija s našim partnerima, SAD i EU", rekao je Begaj na zajedničkoj konferenciji za novinare.
Albanski predsednik je više puta ponovio da je Kosovo nacionalni prioritet i da sve institucionalne strukture Albanije rade na tome da se poveća broj zemalja koje priznaju Kosovo, kao i da se Priština uključi u regionalne i međunarodne mehanizme.
Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore, nezavisnost Kosova priznalo je 117 zemalja. Međutim, od 1. februara 2021. kada su Kosovo i Izrael uspostavili diplomatske odnose. Kosovo nije priznala nijedna druga država.
