Kontradiverzionim pregledom letelice ustanovljeno je da je dojava o eksplozivnoj napravi navodno postavljenoj u avionu koji je sa Aerodroma Nikola Tesla u Beogradu trebalo da poleti za Sankt Peterburg bila lažna, saopštilo je 16. marta Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP).
Kako je naveo MUP, u poslednjih šest dana ovo je četvrta lažna dojava.
“Policija zajedno sa tužilaštvom radi na identifikaciji i procesuiranju osumnjičenih koji su mejlom uputili ovu i prethodne lažne dojave”, saopštio je MUP.
Dodaje se da su u kontradiverzionom pregledu aviona učestvovali pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ), Četa za protivdiverzionu zaštitu, Posebna jedinica policije Policijske brigade Beograda, granična, saobraćajna i lokalna policija.
Lažna dojava o eksplozivnoj napravi navodno postavljenoj u avionu koji je leteo na relaciji Beograd-Moskva dogodila se i u ponedeljak 14. marta, kao i u petak, 11. marta, saopštio je prethodnih dana MUP.
Policija je 14. marta evakuisala putnike sa aviona na liniji Beograd-Moskva koji se zbog dojave da je u letelici postavljena eksplozivna naprava vratio u Beograd. Tada je MUP naveo da je ubrzo po poletanju aviona nacionalnog avioprevoznika Er Srbija za Moskvu Beogradski aerodrom obavestio policiju da im je putem mejla stigla dojava da je u avionu postavljena eksplozivna naprava. Policijskom proverom ustanovljeno je da je prijava bila lažna.
U trenutku kada je zbog ruske agresije na Ukrajinu prekinut vazdušni saobraćaj većine evropskih zemalja sa Rusijom, aviokompanije iz Srbije su među retkima koje i dalje saobraćaju ka i iz Rusije.
Er Srbija ima osam nedeljnih letova na liniji Beograd–Moskva–Beograd, a leti i na liniji ka i od Sankt Peterburga.
Ruskim kompanijama avionski saobraćaj otežava činjenica da je Srbija okružena državama koje su zabranile ruskim avionima da preleću preko njihove teritorije. Sa druge strane, avioprevoznik Srbije može nesmetano da leti i preko evropskih zemalja do Moskve.
Evropska unija (EU) ponovila je 14. marta da od Srbije očekuje da se uskladi sa evropskom spoljnom politikom, uključujući i sankcije koje su uvedene protiv Rusije zbog rata u Ukrajini.
Srbija je jedina zemlja Zapadnog Balkana, koja je i kandidat za članstvo u EU, koja nije uvela sankcije Rusiji.
Bosna i Hercegovina (BIH) “uskladila” se sa EU sankcijama Rusiji. Međutim, prema zakonima i Ustavu BiH, Savet ministara BiH nakon konsultacija sa Predsedništvom BiH, koje vodi spoljnu politiku, odlučuje o načinu uvođenja, provođenja i ukidanja sankcija prema stranim državama. Takva odluka u slučaju Rusije nije donesena.
