Salon vagon iz kompozicije Plavog voza, koji Ministratvo odbrane po drugi put pokušava da proda, svoju poslednju vožnju imao je u julu 1992. godine. Od tada, on stoji konzerviran na železničkoj stanici Topčider gde je smeštena i čitava kompozicija Plavog voza. Petar Bošković, načelnik uprave za odnose sa javnošću Vojske Srbije, kaže za RSE, da je salon vagon, koji vojska prodaje, koristio Savezni sekretar na narodnu odbranu SFRJ i to u onim prilikama kada je u sklopu određenih delegacija putovao Plavim vozom:
"Vagon je, interesantno je napomenuti, izrađen 1966. godine. Salon vagon se sastoji od salona, odnosno trpezarije, šest kupea za rad i odmor, toaleta sa umivaonikom, kupatilom, kuhinjom, ostavom i agregatom od 30 kilovata."
Izuzev ovog vagona, ostatak Plavog voza se ne prodaje i nalazi se u vlasništvu JP Železnice Srbije. Zapravo, u kakvom se stanju danas nalazi nekada nedodirljivi Plavi voz?
Branka Stamenković, pomoćnica direktora za specijalni prevoz u JP Železnice Srbije, kaže za RSE, da postoji veliko interesovanje za komercijalno korišćenje Plavog voza i da se on danas nalazi u odličnom stanju:
"Plavi voz je u izvanrednom stanju, s obzirom da godinama nije saobraćao. Mi smo ga 2005. godine pokrenuli u komercijalnu eksploataciju. Za sve ovo vreme, dakle do 2005. godine, voz je bio stacioniran u garaži Plavog voza gde se nalaze i ova salonska kola Ministarstva odbrane. Svi vagoni su autentični, onakvi kakvi su bili kada je kompozicija i izgrađena. U sastavu Plavog voza osnovne garniture su predsednički salon, trpezarija, svečana konferencijska sala, vagon restoran, De Golov salon, vagon kuhinja i specijalni zatvoreni vagoni za prevoz automobila."
Josip Broz Tito ulazi u salon Plavog voza 1976. godine
Plavi voz konstruisan je davne 1959. godine, za potrebe doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, a korišćen je za specijalne namene.
Glavni deo Plavog voza čini Predsednikov apartmanski salon, svečani konferencijski salon,vagon restoran, centralna kuhinja, apartmanski salon za goste, kola za spavanje i energetska kola. Enterijer je urađen u stilu art deco, a preovlađuju drveni elementi od mahagonija, kruške i oraha, dok su hodnici dekorisani interzijama. Klima uređaji, ozvučenje, komfor, udobnost, luksuz, mogućnost pružanja ekskluzivnih ugostiteljskih usluga, samo su neke od karakteristika Plavog voza, koji raspolaže sa ukupno 92 mesta a pun kapacitet spavaćih kola je 90 ležajeva.
Tito je ovim vozom prešao više od 600.000 kilometara. Plavim vozom je putovalo više od 60 svetskih državnika a za putovanje engleske kraljice Elizabete II po Jugoslaviji, oktobra 1972. godine, voz je posebno preuređen.
Branka Stamenković kaže da svake godine sve više ljudi putuje Plavim vozom. Ona ističe da se on možete zakupiti na najmanje 12 sati, a da onaj koji ga zakupljuje sam odlučuje o sastavu voza, vrsti ugostiteljskih usluga i destinaciji:
"Plavi voz je moguće iznajmiti isključivo na bazi zakupa cele garniture voza ili pojedinih delova. Moguće je saobraćati na svim prugama Železnice Srbije, dakle, destinacije po izboru komintenta."
Pre izvesnog vremena Muzej nauke i tehnike formirao je komisiju koja bi trebalo da proceni da li je Plavi voz kulturno dobro Republike Srbije. Sonja Zimonić, direktorka Muzeja nauke i tehnike, za RSE kaže:
radni kabinet u Titovom salonu u Plavom vozu
"Zašto nešto postaje kulturno dobro ili ne, postoji jedna čitava muzejska priča, stručna i profesionalna. Polazi se od pretpostavke da taj predmet ima svojstva kulturnog dobra. Ta svojstva mogu biti starost, originalnost, istorijska priča, pripadnost istorijskoj ličnosti itd. – to su kriterijumi. Jedan premet može da, kada pričamo o Plavom vozu, zadovolji sve kriterijume a neki opet mogu zadovoljiti i jedan pa da bude dovoljno."
Za razliku od pre 20 godina Plavi voz je danas dostupan, gotovo, svima. Iznajmljivanje čitave kompozicije, na primer, na relaciji Beograd-Subotica košta oko 5000 evra, ali na kraćim relacijama karte se kreću oko 1500 dinara ili oko 20 evra. Tim novcem možete kupiti nekoliko stvari kao što su konfor, deo nedavne istorije, a za one koji na nestanak socijalizma gledaju sa žaljenjem onda svakako i deo nostalgije.
