Kineska kompanija Jiangling Group Electric Vehicle (JMEV) odobrila je izgradnju fabrike električnih vozila u Sremskoj Mitrovici, na severozapadu Srbije, sa dugoročnim planom da u EU izvozi vozila bez carina, potvrđeno je za RSE iz te kompanije.
"Oko iznosa investicije će se odlučivati sledeća dva meseca. U zavisnosti od toga da li ćemo proizvoditi tri hiljade ili pet hiljada vozila godišnje", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Brankica Zjalić, nosilac projekta JMEV Srbija.
Zjalić dodaje da se kineska kompanija opredelila za Srbiju jer ima dobre ekonomske odnose i sa Kinom i sa EU.
"Srbija je neki most između Kine i Evrope što se tiče plasiranja električnih vozila", navodi ona.
Evropska unija odobrila je u oktobru 2024. visoke carine (do 35 odsto) na električna vozila proizvedena u Kini na period od pet godina, navodi se na sajtu Evropske komisije.
Odluka o carinama je doneta kako bi se evropski proizvođači automobila zaštitili od, kako se tvrdi, nelojalne konkurencije kineskih proizvođača koji koriste državne subvencije Kine.
Srbija, sa druge strane, sa Kinom ima zaključen Sporazum o slobodnoj trgovini koji je 2024. stupio na snagu, a koji je kritikovan iz EU budući da je Srbija zemlja kandidat za članstvo u EU i obavezala se da će, kada pristupi EU, raskinuti sve bilateralne ugovore.
Zahvaljući sporazumu sa EU Srbija može, pod određenim uslovima, da izvozi automobile u EU bez carina.
Šta se zna o planovima kompanije JMEV u Srbiji?
Prema rečima predstavnice JMEV Srbija, ova kineska kompanija planira početak izgradnje fabrike u Sremskoj Mitrovici tokom leta, a plan je da 2026. počne sa radom.
"Biće potrebno minimalno 300 radnika za proizvodnju tri hiljade vozila. Kineski inženjeri bi na početku proizvodnje došli da obučavaju radnike", kaže Brankica Zjalić dodajući da je plan kompanije da zaposli isključivo radnike iz Srbije.
Ona kaže i da se grad Sremska Mitrovica obavezao da obezbedi potrebnu infrastrukturu – priključke za struju i druge komunalne usluge.
"O ostalim subvencijama nije bilo reči", tvrdi ona.
Prema njenim rečima, električni automobili su namenjeni za prodaju u EU i Srbiji, a pojedini delovi vozila bi se proizvodili u Srbiji, a jedan deo bi se sklapao od delova uvezenih iz Kine.
Gradonačelnik Sremske Mitrovice nije odgovarao na pozive i poruke RSE u vezi sa ovom temom.
'Zaobilaženje' carina EU preko Srbije
Zjalić kaže da je dugoročni cilj kompanije JMEV da vozila izvozi u EU bez carina.
"Kompanija želi da uđe na teritoriju Srbije, da počne sa fabrikom i da vremenom traži partnere iz Srbije i regiona da bi se delovi proizvodili u Srbiji, a ne više uvozili iz Kine", kaže ona.
Zjalić dodaje da bi onda vozilo bilo proizvedeno u Srbiji i "bez velikih taksi moglo da se izvozi u EU".
Ona objašnjava da se vozilo može izvoziti u EU iz Srbije bez carina samo ako je ono većim delom proizvedeno u Srbiji, dok se za vozila iz Kine plaćaju visoke carine.
Carine koje je EU uvela u oktobru 2024. različite su za različite kineske proizvođače, pa tako carine na Teslina vozila proizvedena u Kini iznose oko 7,8 odsto, dok za kineskog proizvođača SAIC tarife iznose 35,3 odsto, navodi se na sajtu Evropske komisije.
Srbija sa EU ima od 2008. zaključen Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kojim je, između ostalog, uspostavljena zona slobodne trgovine.
'Opipavanje tržišta'
Dušan Marković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da kompanija JMEV ovom najavom fabrike "opipava tržište".
"Srbija ima već mrežu dobavljača koji su radili za evropske kompanije, to je dobra strana. Sa druge strane, problem je u Srbiji pronaći proizvodne radnike za veliki obim posla" smatra on.
Marković takođe procenjuje da se Srbija nalazi u "osetljivom trenutku" za investicije zbog masovnih protesta koji mesecima traju u više gradova Srbije.
Na protestima se traži odgovornost vlasti za urušavanje nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je 15 ljudi stradalo, a dvoje teško povređeno.
"Državni organi su sada zbog tragedije koja nas je zadesila oprezni po pitanju izdavanja građevinskih i upotrebnih dozvola", kaže Marković.
Dominika Remzova, istraživačica u međunarodnom konzorcijumu stručnjaka CHOICE sa sedištem u Češkoj, smatra da Srbija ima prednost u odnosu neke zemlje EU, kada je reč o električnim vozilima, jer poseduje sirovinu za proizvodnju baterija za automobile – litijum.
"Kao rezultat toga, može doći do rastuće konkurencije između EU i kineskih kompanija na Zapadnom Balkanu oko pristupa ovim resursima", kaže Remzova za RSE.
Međunarodna rudarska kompanija Rio Tinto je 2004. na zapadu Srbije otkrila je rudu jadarit, kombinaciju litijuma i bora, za koju su nadležni procenili da je u dolini Jadra ima 158 miliona tona.
U Srbiji je, međutim, zbog najava otvaranja rudnika litijuma održano više masovnih protesta i blokada saobraćajnica zbog bojazni da bi rudnik ostavio nesagledive posledice po životnu sredinu.
Vlast, predvođena Srpskom naprednom strankom, objavila je da bi rudnik litijuma Rio Tinto mogao biti otvoren 2028. ukoliko se ispune ekološki propisi i dobiju neophodne dozvole.
Srbija je sa Evropskom unijom 2024. u Beogradu potpisala Memorandum o kritičnim sirovinama, tokom posete potpredsednika Evropske komisije Maroša Ševčovića i nemačkog kancelara Olafa Šolca.
Problemi i zaostajanja na tržištu električnih automobila u EU
Industrija električnih automobila u Evropskoj uniji suočava se sa krizom jer kasni u tranziciji ka proizvodnji automobila na baterije, smatra Dominika Remzova, iz konzorcijuma stručnjaka CHOICE u Češkoj.
EU planira da do 2035. zabrani prodaju automobila na fosilna goriva, ali, kako ona navodi, evropski proizvođači kasne za kineskim koji su trenutno lideri na svetskom tržištu električnih automobila.
"Prodaja električnih vozila u EU opada, dok kineska električna vozila nadmašuju evropske modele zbog znatno nižih cena i visokog kvaliteta. Jedan od ključnih faktora je da, za razliku od Kine, EU nema sopstveni lanac snabdevanja baterijama", smatra ona.
Dušan Marković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, slaže se u oceni da Evropska unija zaostaje kada je reč o proizvodnji baterija za vozila jer evropske kompanije ne kontrolišu početak lanca snabdevanja.
Kineske kompanije isporučuju 80 odsto baterija na svetskom tržištu i čine skoro 60 odsto tržišta baterija za električna vozila, objavio je analitički centar iz Vašingtona Atlantic Council u januaru 2024.
Marković smatra da postoje problemi i u delu ponude i u delu potražnje, kada je reč o električnim vozilima u EU. Problem je, kako navodi, i nedovoljno razvijena infrastruktura.
"Postoje problemi i kada je reč o brzini punjenja elekričnih vozila, napravljeni su pomaci, ali to i dalje nije uporedivo sa vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem. Na tražnju negativno utiče bojazan kupaca koliko dugo će trajati električna baterija na vozilu, koja predstavlja 40 odsto vrednosti vozila", navodi Marković.
Prema podacima Kineskog udruženja za putničke automobile (CPCA) iz januara, Kina je verovatno najveći svetski izvoznik automobila drugu godinu zaredom uprkos taksama EU.
Izvoz električnih automobila i hibrida porastao je za 24,3 odsto na 1,29 miliona prošle godine, navode iz ovog udruženja.
Kineske investicije u Srbiji i izazovi
Dominika Remzova, iz konzorcijuma stručnjaka CHOICE u Češkoj, kaže da kineske investicije generalno prate problemi koji se tiču ispunjavanja takozvanih ESG standarda.
Reč je o standardima koji se tiču održivog razvoja u oblastima životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja.
"Ovo je problem u zemljama sa slabijim regulatornim okvirima jer kineske kompanije ne moraju nužno da se pridržavaju viših ESG standarda osim ako to ne nalažu sami investicioni sporazumi", kaže Remzova.
Dušan Marković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da su kineske investicije na meti optužbi za zagađenje životne sredine jer su se te kompanije "usavršile u industrijskoj proizvodnji".
"Industrijska proizvodnja je sama po sebi zagađivač. Rudarska industrija je, na primer, sama po sebi kritična", ističe on.
Pojedine kineske investicije u Srbiji pratile su optužbe za zagađenje životne sredine, ali i za radnu eksploataciju.
Fabrika auto guma kineske kompanije "Linglong" u Zrenjaninu, na severu zemlje, prema navodima nevladinih organizacija, nema jedinstvenu procenu uticaja na životnu sredinu.
Osim toga, na izgradnji fabrike 2021. radilo je više stotina radnika iz Vijetnama u veoma lošim uslovima, a pojedine organizacije tvrdile su da su oni žrtve radne eksploatacije.
Slične sumnje iznete su i 2024. za indijske radnike koji su takođe bili angažovani na izgradnji fabrike.
Takođe, rudarska kompanija "Ziđin" se u nekoliko navrata suočila sa sudskim postupcima i novčanim kaznama zbog zagađenja životne sredine u istočnoj Srbiji.
