Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je posle radnog doručka lidera država Zapadnog Balkana sa predsednicom Evropske komisije (EK) Ursulom fon der Lajen (von der Leyen) da bi Srbija uskoro trebalo da dobije prvu tranšu novca od 112 miliona evra u okviru Plana rasta.
Reč je o dobijanju finansijskih sredstava iz Plana rasta za region.
Premijer Crne Gore Milojko Spajić je izjavio da, iako nema konkurencije među zemljama regiona, ipak je Crnoj Gori rečeno da je postigla značajne rezultate do sad.
Crnogorska reformska agenda je, prema Spajiću, vrlo ambiciozna. On je najavio da će Vlada Crne Gore tu agendu usvojiti već naredne nedelje.
On je najavio je i posetu predsednice Evropske komisije zemljama regiona uskoro.
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je izjavio da je Kosovo jedna od prvih zemalja koja je podnela Agendu reformi, čime je, kako navodi, pokazalo svoju posvećenost Planu rasta.
Naglasio je da je proširenje Evropske unije, posebno nakon ruske vojne agresije na Ukrajinu, najbolji odgovor za sve one koji prete miru i jedinstvu Evrope.
U tom kontekstu, Kurti je pozvao da se razmotri aplikacija Kosova za članstvo u Evropskoj uniji i da Kosovu bude uručen upitnik i status zemlje kandidata za članstvo.
Lideri država Zapadnog Balkana imali su radni ručak gde su razgovarali o reformskoj agendi koju su sve zemlje, osim Bosne i Hercegovine, blagovremeno predale Briselu.
Radi se o reformama koje se odnose između ostalog, na vladavinu prava, demokratiju, institucionalne reforme, te sprečavanje korupcije i sukoba interesa, kao i preduzimanje neophodnih koraka kako bi se osiguralo da sredstva ne budu zloupotrebljena.
Ursula fon der Lajen napisala je na društvenoj mreži X nakon sastanka da EU "približava njihove ekonomije i tržišta Planom rasta od šest milijardi evra za region".
Radnom ručku su prisustvovali premijer Albanije Edi Rama, predsedavajuća Vijeća ministara Bosne i Hercegovine Borjana Krišto, premijer Crne Gore Milojko Spajić, premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti, premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vučić: Srbija ispunila kriterijume
Da bi dobila finansijska sredstva iz Plana rasta, svaka država iz Zapadnog Balkana je bila obavezana da preda reformsku agendu.
Vučić je dodao da su, kada je reč o uslovima, "svi kriterijumi iz reformske agende, od državne pomoći, javnih nabavki, sve to smo ispunili i sve potpisali".
"Mislim da samo jedna zemlja nije došla sa ispunjenim osnovnim kriterijumima. Jedan neće moći da ugrožava napredak drugih, to je dobar princip", rekao je Vučić.
Vučić je rekao i da "jedan entitet nije hteo da prihvati u potpunosti pravila CEFTE (Sporazum o slobodnoj trgovini na Balkanu)".
Srbija, inače, ne priznaje nezavisnost svoje bivše pokrajine Kosovo. Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine.
On je precizirao da Srbija može da očekuje prvu uplatu u okviru Plana rasta "krajem oktobra ili početkom novembra".
"(To je) oko 112 miliona evra. Od toga je 32 miliona poklon, a 80 miliona evra je veoma povoljan kredit", rekao je Vučić.
On je dodao da za Srbiju to nije od suštinskog značaja, "već reforme i šta možemo da uradimo za naše kompanije i privredu".
Vučić je izrazio uverenje da je moguće da Srbija u decembru otvori novi klaster u pristupnim pregovorima sa EU, ali je dodao da mu se čini "da to zavisi više od političkih uslova i pojedinih zemalja, a ne od Brisela".
Odlaganja isplata zbog Bosne i Hercegovine
Dokument o Planu rasta koji je Bosna i Hercegovina predala Briselu ne ispunjava kriterijume da bi bio prihvatljiv za Evropsku komisiju (EK), saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz dobro obveštenih izvora u Briselu.
Prema ovim izvorima, Bosna i Hercegovina je poslala nepotpun dokument koji ne odražava sve preporuke EK.
Bosna i Hercegovina je tako propustila rok da blagovremeno pošalje reformsku agendu koja je neophodna za dobijanje financijskih sredstava iz Plana rasta za region.
U utorak, 17. septembra zemlja je uputila Evropskoj komisiji jedan dokument, koji ne predstavlja reformsku agendu.
Ovaj dokument, prem rečima predsedavajuće Saveta ministara Borjane Krišto, dokazuje usaglašenost reformi potrebnih za dobijanje pomoći iz evropskog Plana rasta.
Naime, potrebno je da države članice EU kao i Komitet pretpristupne pomoći (IPA) daju pozitivno mišljenje o reformskim agendama da bi Evropska komisija potom prešla na usvajanje ovih agendi i zaključivanje ugovora o olakšicama i kreditima sa svakim od država korisnika. Tek nakon ovih koraka mogu slediti prve isplate.
Plan rasta za Zapadni Balkan je najambiciozniji finansijski paket Evropske unije vredan šest milijardi evra, koji ima za cilj da se u narednih deset godina udvostruči ekonomski rast u tim državama.
Plan pokriva period od 2024. do 2027. godine. Od ukupne sume, dve milijarde evra biće obezbeđene kroz grantove odnosno bespovratnu pomoć, a preostalih četiri milijarde evra u obliku zajmova sa povoljnim kamatnim stopama.
Upravo nedostatak reformske agende iz Bosne i Hercegovine je bio razlog zašto je odložen sastanak Komiteta predpristupnih instrumenata, gde je trebalo da se analiziraju i ocene reformske agende svih država Zapdnog Balkana.
Prvi sastanak je bio planiran za 17. septembar, a zbog kasne reakcije iz Sarajeva, prema saznanjima RSE, sastanak je odložen za oktobar.
Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero je 18. septembra rekla da ne može dati konkretan datum kada bi počele prve isplate iako ova je ova institucija voljna da se to desi što je pre moguće.
Bez usvajanja reformske agende ne mogu početi prve isplate ni za jednu zemlju regiona.
