Desetine evropskih reditelja, glumaca i drugih umetnika pozvali su srpske vlasti da ne izručuju beloruskog aktivistu Andreja Gnjota i upozorili da mu preti "zatvor, mučenje, pa čak i smrtna kazna" ako se vrati u Belorusiju.
Otvoreno pismo umetnika objavljeno je 26. avgusta, a preneo ga je Gardijan.
Neki od potpisnika su i glumica i predsednica Evropske filmske akademije Žilijet Binoš, beloruska nobelovka Svetlana Aleksijevič, ruski reditelj Kiril Serebrenikov, i ukrajinski reditelj Oleh Sencov, koji je ranije bio politički zatvorenik u Rusiji.
"Srpske vlasti treba da konsultuju međunarodne organizacije za ljudska prava, koje u ovom slučaju traže hitno oslobađanje Gnjota, ističući da su optužbe politički motivisane. Sada je to pitanje života i smrti za ovog filmskog stvaraoca", rekla je nagrađivana poljska rediteljka Agnješka Holand, koja je takođe potpisala pismo.
Kako podseća Gardijan, Gnjot, filmski reditelj koji je igrao ključnu ulogu u organizovanju saveza sportista da se suprotstave diktatorskoj vladavini Aleksandra Lukašenka, priveden je po dolasku u Srbiju prošle godine, nakon što je Belorusija izdala nalog za njegovo hapšenje zbog optužbi za utaju poreza preko Interpola.
"Poznat je po tome što je pravio dokumentarne snimke tokom protesta u Belorusiji 2020. i snimao apele sportista za slobodne i poštene izbore", piše Gardijan.
Gnjot je proveo sedam meseci u zatvoru u Beogradu pre nego što je u junu pušten u kućni pritvor i tvrdi da su optužbe protiv njega političke.
Sud u Srbiji će u utorak 27. avgusta saslušati njegovu konačnu žalbu po ovom slučaju, a ako ova žalba ne uspe, Gnjot bi mogao biti deportovan u bilo kom trenutku.
Gardijan navodi da bi "veto ministarke pravde" mogao biti poslednja prilika da izbegne deportaciju.
Beloruski glumac Mitja Savelau, koji živi u Velikoj Britaniji i organizovao je potpisivanje otvorenog pisma, rekao je da nema sumnje da je Gnjotov slučaj ispolitizovan.
Savelau je ukazao na činjenicu da su 2021. godine vlasti u Minsku pokušale da izdaju nalog za hapšenje političarke Svetlane Tihanovskaje, koja je pobegla iz zemlje nakon što su ugušeni protesti 2020. godine, koji su izbili nakon njenog poraza od Lukašenka na predsedničkim izborima koji se smatraju nameštenim, piše Gardijan.
List navodi da je posle predsedničkih izbora 2020. i Lukašenkovog obračuna sa demonstrantima, između 300.000 i 500.000 Belorusa moralo je da pobegne iz zemlje.
Umetnici iz Srbije stali uz Gnjota
Svoja imena otvorenom pismu dodalo je i preko 20 srpskih reditelja i kulturnih ličnosti, među kojima su pisac i reditelj Srđan Dragojević, filmska producentkinja Biljana Prvanović, filmski reditelj Vladimir Perišić, filmska i TV rediteljka, članica Evropske filmske akademije u Berlinu Branka Bešević Gajić, filmski i pozorišni reditelj Nikola Ljuca i mnogi drugi.
Kako prenosi portal N1, oni su stali uz svoje kolege iz Evrope i Belorusije, a otvoreno pismo će u utorak biti poslato Apelacionom sudu i ministarki pravde Srbije.
Svestan da bi protiv njega mogao da bude pokrenut krivični postupak, Gnjot je napustio Belorusiju 2021. i kasnije se nastanio na Tajlandu. On je uhapšen na beogradskom aerodromu u oktobru 2023. kada je stigao u Srbiju radi snimanja televizijske reklame.
U poruci poslatoj iz Beograda, Gnjot je apelovao na ministarku pravde Srbije Maju Popović da blokira njegovo izručenje ako sud presudi protiv njega.
"U 10 meseci čekanja da me pošalju u smrt, sva moja osećanja su izgorela. Boriću se samo za istinu i pravdu, za svoj život i za živote drugih Belorusa, jer nas u diktaturi čekaju mučenje i smrt", rekao je Gnjot u danima pre konačne odluke o njegovom slučaju.
