Andrej Gnjot beloruski novinar, reditelj i opozicioni aktivista, trenutno je u kućnom pritvoru u Beogradu, gde od 5. juna čeka pravosnažnu odluku Srbije o ekstradiciji u Belorusiju.
Viši sud u Beogradu doneo je u maju rešenje o njegovom izručenju Belorusiji, ali ono još nije pravosnažno.
Nakon što su Gnjot i njegovi advokati uložili žalbu, čeka se konačna odluka koju bi nakon 27. avgusta i poslednjeg ročišta trebalo da donese Apelacioni sud.
Gnjot je krajem oktobra 2023. uhapšen na beogradskom aerodromu, po poternici Interpola koju je za njim raspisala Belorusija. Ta poternica je u međuvremenu ukinuta.
Ovog kritičara beloruskog režima, u Minsku terete za navodnu utaju poreza.
On te optužbe naziva "lažnim", navodeći da je u pitanju "sistemski mehanizam gonjenja" političkih protivnika od strane režima u Minsku.
"Šta oni mogu da urade sa mnom (u Belorusiji) je i smrtna kazna. I ne šalim se. Jer su doneli mnogo političkih zakona da bi pritiskali aktiviste", naglašava Gnjot.
Desetine evropskih reditelja, glumaca i drugih umetnika pozvali su srpske vlasti da ne izručuju Gnjota i upozorili da mu preti "zatvor, mučenje, čak i smrtna kazna" ako se vrati u Belorusiju.
Otvoreno pismo umetnika objavljeno je 26. avgusta, a preneo ga je Gardijan.
Gnjot je jedan od hiljada građana Belorusije koji je učestvovao u masovnim demonstracijama 2020, na kojima je osporavana izborna pobeda autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka.
Kada je u junu 2021. dobio sudski poziv bez potpisa, u kojem se od njega traži da "kao svedok" dođe u istražni biro Belorusije, advokati su mu savetovali da napusti Belorusiju jer takvi pozivi ukazuju na to da beloruske vlasti žele da ga uhapse.
U Srbiju je došao sa Tajlanda, gde je bio u egzilu. A povod je, kako ističe, bio posao – odnosno zakazano snimanje.
U beogradskom Centralnom zatvoru je proveo sedam meseci, da bi potom 5. juna bio prebačen u kućni pritvor.
Evropska unije je pozvala na oslobađanje Gnjota, a to je učinilo i više medijskih i nevladinih organizacija u Srbiji.
O Gnjotovom slučaju je obavešten i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
U Belorusiji je trideset godina na vlasti Aleksandar Lukašenko, optužen za represiju nad političkim neistomišljenicima.
Gnjot je osnivač Slobodne asocijacije sportista (SOS BY) koja se u Belorusiji smatra ekstremističkom organizacijom. Otvorenim pismom, koje je potpisalo više od 2.000 beloruskih sportista i sportskih predstavnika, ta organizacija je tražila poništavanje izbora 2020, Lukašenkovu ostavku i slobodu za sve koji su uhapšeni tokom postizbornih demonstracija.
Zapadne zemlje ne priznaju rezultate tih izbora, a nakon nasilja nad demonstrantima, Evropska unija uvela je sankcije Minsku. Srbija se selektivno usaglasila sa sankcijama EU protiv Belorusije.
Optužbe za "ekstremizam" državni organi koriste kao instrument političkog pritiska i progona neistomišljenika.
U beloruskim zatvorima nalazi se više od 1.500 političkih zatvorenika. Među njima su novinari, aktivisti za ljudska prava i političari.
Između 200.000 i 500.000 Belorusa pobeglo je iz svoje domovine nakon gušenja antirežimskih protesta 2020. godine.
- Hiljaditi dan novinara RSE Andreja Kuznječika u beloruskom zatvoru
- Novinar RSE Ihar Losik u zatvoru četiri godine
Gotovo 500 beloruskih novinara trenutno živi u egzilu, dok se 35 nalazi u režimskim zatvorima, podaci su Reportera bez granica.
Ujedinjene nacije su u više navrata apelovale na tamošnje vlasti oslobode političke zatvorenike i da zaštite njihova prava.
Međunarodno društvo za ljudska prava (IGFM) ocenilo je situaciju u kojoj se nalaze politički zatvorenici u Belorusiji kao "katastrofalnu", a grupa za ljudska prava Vjasna navela je da je najmanje pet političkih zatvorenika umrlo u zatvoru za manje od dve godine.
Gnjot je, između ostalog, bio i saradnik redakcije Current Time, projekta Radija Slobodna Evropa i Glasa Amerike na ruskom jeziku.
Facebook Forum