"Svi zahtevi koje šalje Nacionalni centralni biro u Minsku pažljivo se razmatraju kako bi se osigurala usklađenost sa pravilima i procedurama INTERPOL-a."
Ovo su za Radio Slobodna Evropa (RSE) poručili iz Međunarodne policijske organizacije (INTERPOL) posle još jednog slučaja koji je pokrenuo pitanje beloruske zloupotrebe te organizacije zarad progona političkih neistomišljenika u inostranstvu.
Beloruskog novinara, reditelja i opozicionog aktivistu Andreja Gnjota vlasti u Srbiji uhapsile su po sletanju na beogradski aerodrom oktobra 2023, na osnovu INTERPOL-ove poternice koja je izdata na zahtev Belorusije.
Ovog kritičara beloruskog režima u Minsku terete za navodnu utaju poreza, što on odbacuje, verujući da ga režim autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka progoni zbog političkog delovanja.
Nakon odluke suda u Srbiji da su "ispunjeni svi zakonski uslovi", preti mu izručenje u Belorusiji.
Beloruska inicijativa Belpol, koja okuplja bivše policijske zvaničnike te zemlje koji su se tokom protesta pridružili opoziciji, objavila je u oktobru 2021. rezultate istrage sa navodima da Lukašenkov režim koristi INTERPOL za represiju nad Belorusima koji su pobegli u inostranstvo.
Predstavnik ovog udruženja Uladzimir Zhyhar rekao je za RSE da je Lukašenkov režim za to koristio upravo Nacionalni biro INTERPOL-a Belorusiji zbog čega su i tražili njegovo isključenje iz međunarodne policijske organizacije.
INTERPOL obuhvata 195 zemalja, a svaka država ima svoj ogranak INTERPOL-a (Nacionalni centralni biro), koji izveštava lokalne agencije za sprovođenje zakona.
Kako beloruske vlasti preko INTERPOL-a traže opozicionare?
"U početku su to činili potpuno otvoreno, a onda su počeli da ih maskiraju u slučajeve opšte prirode, šaljući Centralnom birou INTERPOL-a informacije koje nisu ni na koji način povezane sa politikom, a zapravo su bile", naveo je Zhyhar iz Belpol Inicijative.
U krivičnom zakoniku Belorusije ima dovoljno članova koji se formalno ne odnose na one koji se koriste u političkoj represiji, kaže Zhyhar navodeći primer člana 339 o huliganizmu ili različitim vrstama prevara koje se često koriste kao paravan za političku istragu.
"Sa tako verodostojnim izgovorom, šalje se zahtev INTERPOL-u. Na taj način mogu biti prikriveni politički motivi a osoba izručena Belorusiji", rekao je Zhyhar.
Na zloupotrebe te organizacije od strane autoritarnih režima upozorava se i u izveštaju o transnacionalnoj represiji organizacije za ljudska prava Human Rights Watch (HRW), objavljenom u četvrtak, 22. februara.
U izveštaju se navodi da je to jedna od metoda koje vlade koriste posežući van svojih granica, kako bi ućutkale svoje državljane u inostranstvu koji se smatraju kritičarima režima.
Te taktike često olakšavaju dalje kršenje ljudskih prava, kao što su mučenje i zlostavljanje, upozorio je HRW.
Šta o zloupotrebama kaže INTERPOL?
INTERPOL je organizacija koja koordinira međunarodnu potragu za osobama koje su počinile krivična dela.
"Ideja da se naši sistemi ne smeju koristiti u političke svrhe je u srcu našeg Ustava i mi smo ponosni na ono što smo postigli da naši sistemi budu snažniji i manje otvoreni za zloupotrebu", rekli su u kratkom pisanom odgovoru za RSE iz INTERPOL-a.
Iako ne poriču rizik od zloupotreba, napominju da ta organizacija kontinuirano nadgleda i poboljšava svoje sisteme kako bi osigurali da oni ostanu što efikasniji.
"Baš kao što moramo da budemo oprezni protiv promena u kriminalnim aktivnostima, moramo da odgovorimo na potencijalnu zloupotrebu naših sistema", poručeno je iz Generalnog sekretarijata INTERPOL-a.
Ističu i da su zemlje članice prvenstveno odgovorne da obezbede da njihovi zahtevi za raspisivanjem poternica budu u skladu sa pravilima INTERPOL-a, nacionalnim zakonima i međunarodnim obavezama.
Usklađenost tih zahteva sa principima INTERPOL-a dodatno ispituje telo Generalnog sekretarijata te organizacije, nakon čega odlučuje da li će oni biti prihvaćeni ili ne.
Zahtevi da se Belorusija isključi iz INTERPOL-a
Belpol je sa timom opozicione liderke Svetlane Tihanovske uputio pismo INTERPOL-u u kojem su tražili prekid saradnje sa beloruskim vlastima zbog kršenja principa rada propisanih poveljom ove međunarodne organizacije.
"Isto su učili i mnogi predstavnici beloruske dijaspore širom sveta, ali nismo dobili nikakav odgovor. Nastavljamo da radimo na tome i trudićemo se da postignemo rezultate", rekao je Zhyhar.
Belpol i opozicija navode da Nacionalni centralni biro INTERPOL-a u Belorusiji krši treći član Povelje Interpola predstavljajući opozicionare kao kriminalce.
Prema tom članu, INTERPOL-u je "strogo zabranjeno da preduzima bilo kakve intervencije ili aktivnosti u pitanjima političke, vojne, verske ili rasne prirode".
"I to bi trebalo da bude glavni razlog za isključenje Belorusije iz ove organizacije", podvlači Zhyhar.
'Maskirani politički progon'
Uladzimir Zhyhar iz Belpol inicijative navodi da je režim u Belorusiji počeo da "maskira" političke progone nakon otvorenih zahteva za izručenjem opozicione liderke Svetlane Tihanovske i njene stranačke koleginice Olge Kovalkove, koji su odbijeni.
Obe su napustile Belorusiju nakon protesta 2020. godine.
Tihanovska je potražila egzil u Litvaniji. Tužilaštvo Belorusije je u 2021. uputilo Viljnusu zahtev za njeno izručenje koji je odbijen.
Na isti odgovor naišao je i zahtev za izručenje Olge Kovalkove koja je u Poljskoj.
Opozicija procenjuje da beloruske vlasti preko INTERPOL-a traže desetine, ako ne i stotine protivnika režima. Brojeve, međutim, nije moguće proveriti jer ove informacije ne objavljuju ni beloruske vlasti, ni centrala INTERPOL-a.
Još jedan od primera je i slučaj Makarija Malahovskog, koji je pritvoren u Poljskoj na zahtev beloruskog INTERPOL-a 2021.
Beloruske vlasti Makarija, koji je u to vreme bio student, terete za saobraćajnu nesreću i navodno namerno udaranje policajca.
Sledećeg dana poljske vlasti su ga oslobodile pošto su smatrale da su optužbe politički motivisane.
Ministar unutrašnjih poslova Poljske Mariuš Kaminski je tada na društvenoj mreži X ocenio da je reč o još jednom pokušaju da se INTERPOL-ove poternice iskoriste u političke svrhe.
"Obratio sam se nadležnima, ukazujući na potrebu promena u ovoj oblasti", napisao je on u septembru 2021.
Sličan poziv INTERPOL-u stigao je u novembru prošle godine iz Litvanije.
Ministarka unutrašnjih poslova te zemlje Agne Bilotajte apelovala je na tu organizaciju da osigura da Rusija i Belorusija ne iskoriste svoje članstvo u toj organizaciji za postizanje svojih političkih ciljeva i progon neistomišljenika.
"INTERPOL mora učiniti sve da spreči nedemokratske države, poput Rusije ili Belorusije, da iskoriste članstvo za ostvarivanje svojih političkih ciljeva", rekla je Bilotajte u saopštenju za javnost.
Slučaj beloruskog novinara u Srbiji
Andrej Gnjot je jedan od hiljade građana Belorusije koji je učestvovao u masovnim demonstracijama 2020, na kojima je osporavana pobeda autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka.
Sada u pritvoru u Srbiji čeka na odluku da li će biti izručen Belorusiji.
"U zatvoru je umro (ruski opozicioni lider Aleksej) Navaljni. On se kao i ja borio protiv užasnog režima u njegovoj zemlji i ne bih da delim njegovu sudbinu. Kao i njega, i mene režim krivi za privredne prestupe. Preti mi progon i mučenje", rekao je Gnjot 19. februara na ročištu u Beogradu.
Kada je u junu 2021. dobio sudski poziv bez potpisa, u kojem se od njega traži da "kao svedok" dođe u istražni biro Belorusije, advokati su mu savetovali da napusti Belorusiju jer takvi pozivi ukazuju da beloruske vlasti žele da ga uhapse.
"Ništa loše nisam uradio. Diktatura u Belorusiji je do lakata u krvi, a moj život je u vašim rukama", rekao je Gnjot u obraćanju pred Apelacionim sudom koji bi o žalbi na odluku o ekstradiciji trebalo da odluči u narednih mesec dana.
Gnjotov predstavnik pred međunarodnim institucijama Vadim Drozdov je tražio i brisanje Gnjotovih podataka iz registra INTERPOL-a.
"U ovom slučaju moguće je podneti zahtev za brisanje podataka osobe INTERPOL-ovoj Komisiji za kontrolu dosijea, koja će ispitati da li je tužilaštvo politički motivisano i da li izručenje povlači opasnost od mučenja, zlostavljanja ili kršenja osnovnih ljudskih prava", kazao je on.
Komisija INTERPOL-a, kako je rekao, trenutno razmatra taj zahtev.
Gotovo 500 beloruskih novinara trenutno živi u egzilu, dok se 35 nalazi u režimskim zatvorima, podaci su Reportera bez granica.
Kako prolaze politički zatvorenici u Belorusiji?
Opoziciona Socijaldemokratska partija Belorusije saopštila je 20. februara da je njen član Ihar Lednik umro u 63. godini u popravnoj koloniji u kojoj je služio trogodišnju zatvorsku kaznu zbog optužbi da je vređao autoritarnog lidera Lukašenka.
Uzrok smrti još nije poznat. Njegovo zdravstveno stanje znatno se pogoršalo u zatvoru, rekle su njegove kolege.
Grupa za ljudska prava Vjasna navela je da je Lednik peti politički zatvorenik koji je umro u beloruskom zatvoru u manje od dve godine.
U beloruskim zatvorima nalazi se više od 1.400 političkih zatvorenika, među kojima su novinari, aktivisti za ljudska prava i političari.
Međunarodno društvo za ljudska prava (IGFM) cenilo je situaciju u kojoj se nalaze politički zatvorenici u Belorusiji kao "katastrofalnu".
Ujedinjene nacije su u više navrata apelovale na tamošnje vlasti ih oslobode i da zaštite njihova prava.
Kišnjevska konvencija u službi progona
Dvadeset četvorogodišnji Jaroslav Novikov iz Belorusije suočava se sa ekstradicijom nakon što je pritvoren u Jermeniji na zahtev Minska uz optužbu da izbegava služenje vojnog roka.
Iz svoje zemlje je pobegao 2022, strahujući da će biti regrutovan i poslat na granicu sa Ukrajinom gde je u toku rat.
Njegov advokat Araik Papikjan (Arayik Papikyan), iz Helsinškog udruženja za ljudska prava u Jermeniji, izjavio je da su za raspisivanje poternice, vlasti Belorusije primenile Kišinjevsku konvenciju, čiji su potpisnici Jermenija, Belorusija, Azerbejdžan, Kirgistan i Kazahstan.
"Upravo uz pomoć tog sporazuma vlasti Belorusije gone građane svoje zemlje koji se nalaze u tim zemljama iz političkih ili drugih razloga", kazao je on za RSE.
Kako kaže, u poslednje dve godine, "jermenske vlasti počele su da pritvaraju, hapse, a zatim predaju ljude beloruskim vlastima".
"U ovom trenutku u jermenskim zatvorima ima najmanje dvoje mladih, državljana Belorusije, koji čekaju ili izručenje Belorusiji ili puštanje na slobodu", rekao je Papikjan.
Zašto Belorusi napuštaju svoju zemlju?
Između 200.000 i 500.000 Belorusa pobeglo je iz svoje domovine nakon gušenja antirežimskih protesta 2020. godine, čime je Lukašenko prigrabio šesti predsednički mandat na izborima za koje beloruska opozicija i Zapad tvrde da su bili namešteni.
Novi talas emigracije iz Belorusije pokrenula je ruska invazija na Ukrajinu, zbog straha od mobilizacije i rata.
Režim u Minsku je najbliži saveznik Kremlja u ratu koji je pokrenuo protiv susedne zemlje.
Kao još jednu vrstu represije na političke neistomišljenike koji su napustili zemlju, Lukašenko je u septembru 2023. naredio ambasadama te zemlje da prestanu da izdaju pasoše Belorusima koji žive u inostranstvu.
Oni su do tada mogli da izvade nove pasoše u diplomatskim predstavništvima Belorusije, ali prema uredbi objavljenoj 4. septembra, za obnovu starog pasoša ili dobijanje novog moraju da se vrate u tu zemlju.
Za odbegle kritičare režima, to bi značilo suočavanje sa krivičnim gonjenjem nakon povratka u Belorusiju.
Na spisku onih koji su pod lupom svetske javnosti zbog navoda o političkim zloupotrebama INTERPOL-a ima i drugih autokratskih režima, poput Turske, Azerbejdžana.
Oproban recept autoritarnih režima
Uladzimir Zhyhar iz Belpol inicijative ističe da skoro sve zemlje sa autoritarnim režimima koriste ovakve metode, ali da je Belorusija u tome "najbolja" i "najsnalažljivija".
Susedna zemlja i saveznik, Rusija takođe ima istoriju pokušaja korišćenja INTERPOL-ovih poternica za obračunavanje sa političkim protivnicima.
Slučajevi visokog profila, kao što je slučaj ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, pokrenuli su međunarodnu pažnju i zabrinutost zbog zloupotrebe INTERPOL-a od strane ruske vlade.
Rusija je 2017. godine tražila je da INTERPOL-a raspiše poternicu za njim, optužujući ga za finansijski kriminal. INTERPOL je kasnije pojasnio da neće izdati poternicu za Navaljnim, ističući svoju politiku protivljenja političkim progonima.
Kina se takođe suočila sa optužbama da eksploatiše INTERPOL-ove sisteme kako bi se domogla disidenata, aktivista za ljudska prava i pripadnika manjinskih grupa, poput Ujgura i Tibetanaca, koji imaju kritički odnos prema kineskoj vladi.
Saradnja na tekstu: Dzmitry Hurnievic i Naira Bulghadaryan
